Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bivši general u pritvoru, sledi proces izručenja

Uprkos njegovom odbijanju da prizna optužnicu za ratne zločine, okončane su pravne formalnosti u vezi sa slanjem okrivljenog generala u Hag.
By Aleksandar Roknić
  • Ratko Mladic arriving at a Belgrade court for his extradition hearing, May 26. (Photo: Serbian government website)
    Ratko Mladic arriving at a Belgrade court for his extradition hearing, May 26. (Photo: Serbian government website)

Piše: Aleksandar Roknić iz Beograda (TU br. 694, 27. maj 2011.)

Ratni komandant vojske bosanskih Srba, Ratko Mladić, pojavio se 27. maja pred beogradskim sudom, gde je saslušan kako bi se utvrdilo hoće li biti izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu.

Prethodne večeri, kada je Mladić doveden pred srbijanski Specijalni sud ubrzo nakon što su ga uhapsili u selu Lazarevu (severna Srbija), saslušanje je bilo odloženo.

Pri prvom pojavljivanju pred sudom, stekao se utisak da se general, koji je u međuvremenu osedeo, teško kreće – pošto je u sudnicu stigao u policijskoj pratnji. Pre no što je ušao, Mladić je pohvalio ljude koji su čuvali stražu ispred suda tvrdeći da „liče na moju vojsku“.

Manje od sat vremena kasnije, njegov advokat Miloš Šaljić pojavio se pred okupljenim izveštačima i rekao da je istražni sudija Odeljenja za ratne zločine beogradskog Vrhovnog suda, Milan Dilparić, odložio saslušanje zbog toga što je pritvorenik u lošem duševnom i fizičkom stanju. Prema Šaljićevim rečima, sudija je pokušao da razgovara s Mladićem, ali je potonji govorio o sporednim stvarima i nije odgovarao na pitanja.

Međutim, Šaljić tvrdi da je Mladić svestan da je uhapšen i da zna gde se nalazi. Tokom saslušanja, okrivljeni je – prema advokatovim rečima – kazao da ne priznaje Haški tribunal.

Pre nastavka saslušanja, koji je usledio 27. maja, Mladića su posetili supruga Bosiljka i sin Darko, a advokat je rekao da je to bio njihov prvi susret posle deset godina.

U nastavku saslušanja, sudija je trebalo da pročita optužnicu MKSJ-a – koja je i uzrok procesa ekstradicije – ali je Mladić odbio da je čuje. Uprkos tome, sud je zaključio da su ispunjeni formalni zahtevi za izručenje, pa je Mladić vraćen u pritvor da čeka dalju proceduru, za koju zvaničnici kažu da bi mogla da potraje sedam dana.

Zamenik tužioca za ratne zločine, Bruno Vekarić, rekao je kako Mladić može da se žali na odluku o ekstradiciji.

Bivši general se u optužnici koja je protiv njega podignuta tereti za genocid u Srebrenici – gde su srpske snage u julu 1995. ubile oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka – kao i zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, u periodu od 1992. do 1996.

U međuvremenu su se pojavili i neki novi detalji o okolnostima samog hapšenja. Tokom operacije koja je izvedena rano ujutro, i koju je naredio srbijanski tužilac za ratne zločine, snage bezbednosti su izvršile pretres četiri kuće u Lazarevu, koje navodno pripadaju Mladićevim rođacima – pri čemu su ga u jednoj od njih i pronašle. Uhapšen je i vlasnik te kuće, okrivljenikov rođak Branko Mladić, ali je istog dana kasnije pušten na slobodu.

Advokat Šaljić je rekao da je Mladić kod sebe imao dva pištolja, ali da je odlučio da ih ne iskoristi, jer su i oni koji su ga hapsili „nečija deca“.

Protivno ranijim izveštavanjima, Mladić nema bradu, niti je na bilo koji način prerušen. Delovao je bledo, desna reka mu je bila slabo pokretna, a i hodao je uz poteškoće. U drugom izveštaju se kaže da se Mladić lažno predstavio, ali je to demantovao ministar unutrašnjih poslova Srbije, Ivica Dačić, koji je rekao da pritvorena osoba raspolaže odgovarajućim ličnim dokumentima, kojima je doduše istekao rok trajanja.

Uprkos tome što je ministar policije pozvao na mir, gnev zbog hapšenja se ipak izlio na ulice. Oko 200 demonstranata okupilo se na beogradskom Trgu Republike 26. maja uveče. Policija je rasterala jednu grupu od pedesetak nezadovoljnika.

Radi sprečavanja bilo kakvih problema, snage bezbednosti su raspoređene u blizini kancelarije predsednika, vlade, parlamenta, gradske skupštine i državne televizije.

U Novom Sadu, kao glavnom gradu severne pokrajine Vojvodine, okupilo se oko 500 demonstranata, koji su uzvikivali slogane poput „Ustani, Srbijo“ i „Ustanak“, tražeći od predsednika Tadića da „spase Srbiju i ubije se“. U centru grada su paljeni kontejneri za smeće.

Policija je intervenisala kako bi zaustavila sukob koji je izbio nakon neuspeha demonstranata da uđu u prostorije Radio televizije Vojvodina. Kasnije je bacano kamenje na lokalnu kancelariju vladajuće Demokratske stranke (DS), pri čemu je razbijeno nekoliko prozora, nakon čega se pojavila policija i rasterala okupljene.

U samom Lazarevu, neki su seljani rekli kako nameravaju da promene ime svog sela u „Mladićevo“, te da na mestu gde je uhvaćen postave spomen-ploču s natpisom „U ovoj kući je živeo ratni heroj Ratko Mladić“.

Predsednik Tadić je svoj stav izneo više nego jasno, rekavši kako je Mladićevim hapšenjem stavljena tačka na optužbe da Srbija ne sarađuje s MKSJ-om i da nerado hapsi osumnjičene. On je rekao da će srbijanske vlasti uhvatiti i jedinog preostalog begunca, Gorana Hadžića.

„Zaključili smo težak period naše istorije, i skinuli ljagu sa pripadnika srpskog naroda, gde god da oni žive“, kazao je on.

Nakon što je 2008. uhapšen politički lider bosanskih Srba, Radovan Karadžić, Mladić je ostao poslednji odbegli osumnjičenik najvišeg ranga, a okolnost da on nije uhvaćen predstavljala je prepreku koja je sprečavala napredak Srbije u pravcu pridruživanja Evropskoj Uniji. Tadić je izjavio da će hapšenje omogućiti da se to desi.

Direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, pohvalila je predsednikov odlučan stav o ovom pitanju.

„Činjenica da je predsednik Tadić lično obavestio medije o Mladićevom hapšenju i rekao da je ponosan zbog toga doprineće pomirenju u regionu“, kazala je ona.

Srbijanske opozicione stranke su uglavnom kritikovale hapšenje čoveka koga neki još uvek doživljavaju kao velikog ratnog komandanta.

Nacionalistička Srpska radikalna stranka (SRS) osudila je „izdajnički režim Borisa Tadića koji srpske heroje predaje Hagu“, i koji je navodno „potpuno ponizio“ zemlju time što je ispunio naloge EU-a i Vašingtona.

Aleksandar Roknić je obučeni novinar IWPR-a iz Beograda.