Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BIVŠEM KOMANDANTU BOSANSKE VOJSKE IZREČENA KAZNA ZATVORA

No, sudije se nisu saglasile oko toga da li je general Rasim Delić imao stvarnu kontrolu nad mudžahedinima.
By Merdijana Sadović
Sudije Haškog tribunala osudile su ove sedmice bivšeg komandanta bosanske vojske na tri godine zatvora za zločine koje su nad zarobljenim pripadnicima vojske bosanskih Srba 1995. godine počinili muslimanski borci iz inostranstva, takozvani mudžahedini.



General Rasim Delić je bio optužen za ratne zločine koje su mudžahedini počinili u tri odvojena incidenta, u periodu od 1993. do 1995., ali ga je tročlano sudsko veće proglasilo krivim samo za jedan od njih.



Prema presudi koja je pred sudom pročitana 15. septembra, sudsko veće je odlučilo da je Delić kriv „zbog toga što nije preduzeo neophodne i razumne mere za sprečavanje i kažnjavanje zločina okrutnog postupanja počinjenih od strane Odreda El Mudžahed (OEM) . . . u selu Livade i logoru Kamenica [srednja Bosna], u julu i avgustu 1995.“.



U sažetku presude, sudije su zaključile: „U konkretnom slučaju, 12 zarobljenih pripadnika vojske bosanskih Srba bilo je podvrgnuto različitim mučenjima, uključujući premlaćivanja i elektro-šokove. Zarobljenici su bili i prisiljavani da ljube odrubljene glave drugih pritvorenika.“



Sudsko veće je zaključilo da Delić ne snosi odgovornost za zločin koji je u selima Maline i Bikoši (opština Travnik, srednja Bosna), počinjen u junu 1993., kada su mudžahedini ubili oko 24 hrvatska civila iz Bosne, dok su ih šestoro ranili. Sudije su presudile da između Delića i počinitelja tog zločina nije postojao odnos nadređenosti i podređenosti.



Delić je oslobođen i optužbi za okrutno postupanje i ubistvo u vezi sa događajima koji su se u septembru 1995. odigrali u selu Kesten i logoru Kamenica, gde su pripadnici OEM-a ubili jednog starca i 52 pripadnika vojske bosanskih Srba, dok su ih još desetoricu zlostavljali. Sudsko veće „nije moglo izvan razumne sumnje da zaključi da li je Delić imao razloga da zna da se ti zločini spremaju ili da su počinjeni“.



Na kraju ovog suđenja u junu ove godine, tužioci su zahtevali da Deliću bude izrečena zatvorska kazna u trajanju od 15 godina, dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu.



Delićeva braniteljka Vasvija Vidović izjavila je za IWPR da će se njen tim žaliti na presudu. Portparolka tužilaštva tribunala, Olga Kavran, kazala je kako je za tužilaštvo još uvek „suviše rano“ da kaže hoće li podneti žalbu, pošto najpre žele da pažljivo pročitaju presudu. Na raspolaganju imaju 30 dana.



Delić je na dužnost komandanta glavnog štaba bosanske vojske stupio u junu 1993. i jedan je od najviših vojnih komandanata kojima je u Haškom tribunalu suđeno po komandnoj krivičnoj odgovornosti za zločine ubistva i okrutnog postupanja.



Proces protiv njega počeo je u julu 2007. Za njegov slučaj je ključno bilo je pitanje da li je general imao stvarnu kontrolu nad mudžahedinima.



U leto 1992. u srednju Bosnu su – na područje Travnika i Zenice stigli prvi muslimanski borci iz inostranstva, s namerom da se bore na bošnjačkoj strani. Tokom suđenja, mnogi svedoci tužilaštva i odbrane su pred sudom rekli da su mudžahedini imali visok stepen samostalnosti i da su odbijali da prihvate naređenja iz štaba bosanske vojske.



U nastojanju da te neposlušne jedinice stavi pod kontrolu bosanske vojske, general Delić je 13. avgusta 1993. potpisao naredbu kojom odobrava formiranje odreda pod nazivom „El Mudžahid“. Nakon osnivanja, OEM je značajno narastao, pa je 1995. brojao nekoliko stotina boraca.



U odluci koju su saopštili ove sedmice, sudije su rekle da su „utvrdile da je od trenutka osnivanja u avgustu 1993. do raspuštanja u decembru 1995. OEM predstavljao jedinicu koja je ’de jure’ bila potčinjena Trećem korpusu ABiH-a (Armija Bosne i Hercegovine) ili jednoj od jedinica koje su i same bile potčinjene Trećem korpusu ABiH-a. A pošto je Rasim Delić ’de jure’ bio starešina Trećeg korpusa, iz toga sledi da je OEM bio ’de jure’ potčinjen Rasimu Deliću“.



Međutim, sudije nisu mogle da se saglase oko toga da li je Delić u bilo kom trenutku na koji se odnosi optužnica imao i stvarnu kontrolu nad tom jedinicom.



Dvojica sudija su zaključila kako su se „struktura, organizacija i komanda i kontrola unutar ABiH značajno popravile od trenutka kada je Rasim Delić 8. juna 1993. imenovan za komandanta Glavnog štaba, pa sve do decembra 1995., kada je po okončanju oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini OEM bio rasformiran. Po mišljenju većine, u periodu kada su – između jula i septembra 1995. – počinjeni zločini u Livadama i Kamenici, Rasim Delić je konsolidovao svoju poziciju, što mu je omogućavalo da sprovodi sopstvene odluke posredstvom potčinjenih, uključujući i OEM i njegove pripadnike“.



Međutim, u izdvojenom mišljenju, predsedavajući sudija Bakone Moloto (Bacone Moloto) zauzeo je stav po kojem Delić „nije imao stvarnu kontrolu nad OEM-om ni u jednom trenutku počev od preuzimanja dužnosti komandanta Glavnog štaba ABiH-a . . . pa do raspuštanja OEM-a“.



Sudija je primetio i da je OEM tokom 1995. bio hirovit kada je u pitanju poštovanje naređenja bosanske vojske.



„OEM je izvršavao zadatke koje mu je poveravala ABiH samo onda kada je to želeo da učini. Dokazi pokazuju da je izdavanju naređenja od strane ABiH-a prethodio ’sporazum’ sa OEM-om, te da to nije bilo u skladu sa sistemom komandovanja i kontrole“, istakao je sudija Moloto.



Dodao je i da većina sudija Delićevu stvarnu kontrolu izgleda izvodi iz činjenice da nije preduzeo nikakve mere protiv OEM-a, iako je to mogao da učini. Ali, po sudiji Molotou: „Delićeva pasivnost, u svetlu svih iznetih dokaza, samo pokazuje odsustvo stvarne kontrole.“



Sudija Moloto je podsetio i da su – uprkos tome što je ABiH u nekim prilikama pokretala istrage protiv pripadnika OEM-a, „svi pokušaji da ih se kazni za njihovo zločinačko ponašanje pretrpeli neuspeh“.



Delićeva braniteljka, Vasvija Vidović, izjavila je za IWPR kako je veoma ohrabrena izdvojenim mišljenjem sudije Molotoa.



„Ono što sudija Moloto tvrdi je identično sa stavom koji u ovom slučaju ima odbrana. Mi smo od samog početka govorili da general Delić nije imao stvarnu kontrolu nad mudžahedinima, i čini se da i sudija Moloto ima isto mišljenje“, rekla je Vidovićeva.



Merdijana Sadović je voditeljica haškog programa IWPR-a. U pisanju ovog izveštaja sudelovao je i Simon Jennings, izveštač IWPR-a iz Haga.