Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bivša referentkinja za Lukićev predmet priznala krivicu za nepoštovanje suda

Narednih bi dana Jeleni Rašić trebalo da budu izrečene presuda i kazna.
By Velma Šarić
  • Jelena Rasic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Jelena Rasic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 727, 3. februar 2012.)

Bivša referentkinja za predmet u timu odbrane Milana Lukića – bosanskog Srbina osuđenog za ratne zločine – priznala je ove sedmice krivicu po pet tačaka optužnice koja je tereti za podmićivanje potencijalnih svedoka u cilju davanja lažnih iskaza.

Okrivljena Jelena Rašić se u septembru 2010. najpre izjasnila kao nevina po svim tačkama optužnice, a  suđenje je bilo zakazano za 23. januar ove godine. Međutim, nekoliko dana pre toga postupak je odložen „na neodređeno vreme“, da bi 24. januara bio postignut dogovor o priznanju krivice, koji su sudije i formalno prihvatile na saslušanju održanom 31. januara.

Presuda i kazna biće saopštene u narednih nekoliko dana.

Kao bivši rezervni policajac, Milan Lukić je u julu 2009. osuđen zbog toga što je u leto 1992. u istočnobosanskom gradu Višegradu lično ubio najmanje 132 bošnjačka civila, od kojih je preko stotinu bilo zatvoreno u dve zabarikadirane kuće i živo spaljeno. Iako mnogi smatraju da je on bio paravojni komandant, sudije su zaključile kako tokom suđenja nije bilo izneto dovoljno dokaza kako bi se potkrepila ta tvrdnja.

Milan Lukić je osuđen na doživotnu robiju. Njegovom rođaku i saoptuženiku, Sredoju Lukiću, izrečena je zatvorska kazna u trajanju od 30 godina. Trenutno je u toku žalbeni postupak.

Slučaj Lukić je već uveliko bio u toku kada je Rašićeva, u oktobru 2008. godine, otputovala u Sarajevo kako bi se sastala sa osobom po imenu Zuhdija Tabaković. Rašićeva je priznala da mu je tom prilikom pokazala unapred pripremljenu izjavu svedoka i upitala ga da li bi „potvrdio, potpisao i verifikovao taj iskaz u zamenu za 1,000 eura“.

„Ta izjava je bila lažna, pošto [Tabaković] nije bio upoznat ni sa jednim od događaja koji su u njoj opisani“, kaže se u optužnici protiv Rašićeve.

Takođe, Rašićeva je Tabakoviću ponudila i „nagradu“ ukoliko pronađe još dva čoveka koji bi bili voljni da potpišu unapred spremljene izjave – što je Tabaković potom i učinio. Dotična dvojica, koji se u optužnici spominju kao „X“ i „Y“, naposletku su i potpisali lažne izjave, a Rašićeva im je – kako je ove sedmice priznala – dala po 1,000 eura.

Tabaković je u martu 2010. priznao krivicu za nepoštovanje suda, nakon što je potvrdio da je potpisao lažnu izjavu, primio novac od Rašićeve i pronašao osobe X i Y. Osuđen je na tri meseca zatvora, a ubrzo je i oslobođen, jer je već bio odslužio deo kazne.

Prema dogovoru o priznanju krivice koji je postignut u tom slučaju, Tabaković je u decembru 2008. otišao u lokalnu kancelariju Tribunala u Sarajevu i obavestio tamošnje vlasti o čitavom slučaju, dostavivši im lažne izjave i ostalu dokumentaciju.

Govoreći ove sedmice o okolnostima vezanim za ovaj slučaj, viši žalbeni zastupnik kancelarije tužilaštva Pol Rodžers (Paul Rogers) je rekao da je „očito olakšavajuća činjenica“ to što Rašićeva, kao ni Tabaković, „nije organizator i idejni tvorac lažnih iskaza“.

„Uprkos tome“, kazao je Rodžers, „ona je bila na položaju od poverenja i stoga je svojim ponašanjem mogla da utiče na ishod postupka i mišljenje veća.“

Lažnu izjavu je, kako je Rašićeva rekla veću, „sačinio i napisao advokat Dragan Ivetić“, koji je na suđenju bio jedan od branilaca Milana Lukića.

Ivetić je „izjavu poslao elektronskim putem, a ja sam je odštampala“, kazala je Rašićeva sudijama.

Kao čikaški advokat srpskog porekla, Ivetić je trebalo da bude i u timu odbrane bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba, Ratka Mladića. No, sam Mladić je – na statusnoj konferenciji održanoj potkraj prošle godine – otkrio da Ivetiću nije bilo odobreno da se priključi njegovom timu.

Rašićeva nije mogla da potvrdi da li je „Ivetić lično pripremio izjave“, ili joj ih je samo poslao.

Takođe je rekla kako „nije previše raspravljala o detaljima sa Tabakovićem, niti ga je previše ispitivala o njegovoj eventualnoj povezanosti sa zločinima“.

Ali je ove sedmice kazala i da je „znala da je izjava koju je dala svedoku bila verovatno lažna“.

Prilikom svog prvog razgovora sa istražiteljima tužilaštva, Rašićeva je u martu 2009. tvrdila da nije kriva. Braniteljka Mira Tapušković je rekla da je njena klijentkinja to činila „bez namere davanja lažnog iskaza, već u nameri da iskoristi svoje pravo da ne otkriva nikakve podatke koji bi mogli biti samo-optužujući“.

Tapuškovićeva je kazala da je to protivno tvrdnji tužilaštva po kojoj su izjave koje je Rašićeva dala u prvom razgovoru bile pokušaj da se „pažnja istrage skrene u pogrešnom pravcu“.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.