Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Berisino razocaranje na izborima

Sali Berisha je pod pritiskom da da ostavku na mesto vodje glavne albanske opozicione partije, nakon sto je ona postigla lose rezultate na lokalnim izborima.
By Llazar Semini

Posle pobede vladajuce partije socijalista na opstinskim izborima, vodju opozicione Demokratske partije Albanije, DPA, Sali Berishu, primoravaju da podnese ostavku.


Socijalisti, pod vodjstvom bivseg predsednika vlade, Fatos Nanoa, doziveli su veliki uspeh na izborima odrzanim 1. oktobra i preuzeli kontrolu nad nekoliko lokalnih uprava koje su


od 1996. bile u rukama DPA. Od 65 opstina, oni su osvojili 27 predsednickih mesta, a DPA samo devet. Centralna izborna komisija, CEC, saopstila je da ce odlucujuci izbori biti odrzani 15. oktobra u 40 odsto od postojecih 385 opstina i zajednica.


Berisha je rezultate opisao kao "sramnu salu", ali je dodao da ce njegova partija tek


morati da odluci kako da reaguje na izbore.


Pre samog pocetka izbora, zbog pritiska koji su na nju vrsile medjunarodna zajednica i domaca opozicija, CEC je morala da poveca broj registrovanih glasaca sa 2,3 na 2,7 miliona. Vlada je tvrdila da problemi oko registracije glasaca nastaju u lokalnim


upravama pod kontrolom DPA koje su namerno lose prebrojale broj glasaca, shvativsi


da se suocavaju sa porazom.


Berisha je pre izbora u nekoliko navrata upozorio da nece prihvatiti rezultate. Da nije intervenisala medjunarodna zajednica, a pre svega Sjedinjene Drzave, Berisha bi bojkotovao izbore.


Berisha je u zavadi sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju jos od opstih


izbora odrzanih 1997. godine. On je tada optuzio OSCE i njen ogranak za nadgledanje izbora, ODIHR, da daju prednost Socijalistickoj partiji i tom prilikom je trazio da


Evropski savet nadgleda izbore. Na kraju je bio prinudjen da odustane.


OSCE, Evropski savet, Sjedinjene Drzave i vlade evropskih zemalja, proglasile su


izbore odrazane 1. oktobra za postene i dobro organizovane, sto je pravi uspeh za


postkomunisticku Albaniju zahvacenu nestabilnoscu i politickim nasiljem.


Izbornim kampanjama ponovo su dominirali mitinzi na kojima su partijske vodje, vredjajuci i napadajuci politicke protivnike, izazivale napetu atmosferu. Berisha i Nano nazivali su jedan drugoga "albanskim Milosevicem".


Na dan glasanja, drzavni sekretar Sjedinjenih Drzava, Madeleine Albright poslala je


pismo preko svog specijalnog izaslanika, Robert Frowicka, zahtevajuci da vodje obe


partije prihvate rezultate na nacin primeren njihovom polozaju.


Nakon poraza, Berisha se suocava sa sve glasnijim zahtevima da podnese ostavku i


dozvoli DPA da se reformise. Neki funkcioneri te partije nazvali su Berishinu strategiju "avanturistickom" i trazili od njega da prihvati rezultate. Kritikujuci njegov stav, kazali


su da je neprikladan i da bi mogao da prouzrokuje "opasnu napetost" u zemlji. Neuspeh DPA otvoreno se pripisuje Berishinoj prevrtljivoj licnosti.


Pre izbora, Berisha je izjavio da onaj ko glasa za DPA, glasa za jega.


"Sramota me je, jer sam obecao da nikada necu glasati za komuniste", rekao je jedan


glasac iz Tirane. "Ali, kako mogu da glasam za tog coveka?"


U intervjuu za novine "Albania", Berishin zamenik, Genc Pollo, pozvao je Berishu da


"ne zrtvuje partiju zbog svog opstanka".


Tokom najzanimljivije i najvatrenije izborne trke, ministar za kulturu, Edi Rama, pobedio


je kandidata DPA, Besnik Mustafaj, ambasadora u Francuskoj za vreme Berishine vlade i postao novi gradonacelnik Tirane.


Ramu, osporavanog umetnika, uvek spremnog da otvoreno kritikuje Berishu, pretukla je 1996. godine grupa ljudi za koje se veuje da su bili pripadnici tajne policije. On je


naglasak u svojoj kampanji stavio na poboljsanje zivota u zapustenom glavnom gradu.


Kada su u jednoj televizijskoj debati zapitali Mustafaja koje su njegove prednosti nad Ramom, on je odgovorio da predstavlja demokratske snage koje se bore protiv komunizma.


Prvi rezultati govore da je Mustafaj uspeo da sakupi tri odsto glasova vise nego DPA na nacionalnom nivou, sto govori da pristalice te partije umeju da cene pristup koji se


razlikuje od Berishinog.


Lokalni izbori sluze kao pokazatelj za opste izbore predvidjene za 2001. godinu. Rezultati govore da DPA treba da preispita svoju politiku, strategiju izborne kampanje, ako ne i samo rukovodstvo.


Medjunarodna zajednica vrsila je snazan pritisak na predsednika vlade, tridesetjednogodisnjeg Ilir Meta, zhtevajuci da izbori 1. oktobra prodju u miru. Meta je


na kljucna mesta oko Tirane postavio 1.300 vojnika i naredio da se puca na svakoga ko pokusa nasilno da udje u zgrade vladinih institucija. Bilo je to jasno upozorenje


Berishinim pristalicama. Nijedna prethodna vlada nikada nije uputila tako otvorenu


pretnju.


Medjunarodna zajednica jasno je naglasila da od politickih partija Albanije ocekuje da njihovo ponasanje bude odgovorno, smireno i u skladu s demokratskim nacelima.


Ukoliko ti uslovi ne budu ispunjeni, medjunarodna zajednica povuci ce se iz te male


zemlje. Jaka opozicija neophodna je za demokratiju, ali ona mora da se bori na


demokratski nacin.


Sada kad socijalisti u svojim rukama drze nacionalnu vladu i mnoge lokalne uprave,


od njih se mnogo ocekuje. Novac je tu. Vlada jedino treba da ga uspesno upotrebi i


dovede do promena neophodnih za poboljsanje zivotnog standarda.


Medjutim, ukoliko se rezultati uskoro ne pokazu, Berisha, koji ce verovatno preziveti unutrasnja partijska trvenja, nasao bi se u dobrom polozaju da priredi uspesan povratak


na scenu.


Llazar Semini upravlja projektom IWPR na Kosovu. Fred Abrahams trenutno pise


knjigu o prelasku Albanije u demokratiju.