Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Beogradska dzamija u plamenu

Beogradjane je sokirao napad huligana na istorijsku gradjevinu iz otomanskog doba posle nemira na Kosovu.
By Dragana Nikolic-Solomon

Dok se plamen izvijao uz kamene zidove beogradske Bajrakli dzamije iz 17. veka, nadrealni zvuci pravoslavne crkvene muzike culi su se iz automobila parkiranog u neposrednoj blizini. Jedan covek se pojavio iz oblaka dima noseci ukradenu zelenu zastavu sa islamskim polumesecom. "Srbija je ustala!", uzvikivao je on.


Bio je to prizor za koji su se mnogi Beogradjani nadali da ga vise nikada nece ugledati posle zbacivanja Slobodana Milosevica s vlasti 2000. godine.


Grupa od oko stotinak demonstranata, uglavnom u dvadesetim godinama, sa palicama u rukama i majicama vezanim oko glava, se sukobila sa oko tridesetak policajaca koji su cuvali dzamiju – nasledje vekova otomanske vladavine nad Srbijom – u Gospodar Jevremovoj ulici, u samom centru grada. Reklo bi se da su demonstranti uglavnom bili pijani, a mnogi su u rukama drzali plasticne boce piva od litar i po.


"Smrt Siptarima!", uzvikivali su, koristeci pezorativni naziv za Albance.


Ipak, nisu svi vikali. Jedan covek u svojim cetrdesetim godinama je plakao u blizini ove haoticne scene. U Beograd je dosao tog dana poslom, ostavivsi svoju zenu, troje dece i stare roditelje u srpskoj enklavi u blizini sela Gracanice u centralnom delu Kosova. "Ne znam da li ce preziveti ovu noc", rekao mi je.


Mada su, mozda, televizijske slike koje su obisle svet stvorile utisak da je grad u plamenu, u stvarnosti je atmosfera podsecala na popriste sukoba navijaca posle fudbalskog meca. Nesto dalje od dzamije prekrivene gustim dimom, mladici su razbijali automobile i pljackali prodavnice, ocito uzivajuci u tome.


Mnogi Beogradjani iz susedstva takodje su bili sokirani sledom dogadjaja. Osudjivali su napad na dzamiju kao vandalski cin ljudi ciji je jedini pravi cilj pljacka."Ovo je necivilizovano", uzvikivao je hrabro jedan stariji covek.


Medjutim, rulja je tek krenula. U toku sledecih 15 minuta, demonstranti iz ekstremne nacionalisticke organizacije "Obraz" udruzili su se sa huliganskim navijacima Crvene Zvezde i Partizana da bi probili policijski kordon. Zvuk razbijanja prozora na dzamiji odjekivao je ulicom. Kada je policija pokusala da blokira demonstrante, oni su uzvikivali: "Idite na Kosovo!"


Gomila razularenih mladica opljackala je dzamiju, a potom je izazvala pozar izvan i unutar zgrade. Unutra su unisteni kompjuteri, slike i knjige. Jedan mladic se sa ukradenim crvenim fesom na glavi se odjednom pojavio iz plamena, noseci pod jaknom svoj plen. Jedan stariji prolaznik je pokusao da ga ubedi da vrati ukradene stvari, ali bez uspeha.


Jedan od demonstranata, Milos, mladic od 19 godina iz Beograda, rekao je za IWPR da su odlucni u nameri da zapale dzamiju u znak osvete zbog srpskih kuca i crkava koje "Siptari" pale dole na Kosovu. "Nema potrebe da ovo [dzamija] bude u centru Beograda", dodaje on. "Sravnicemo je sa zemljom veceras."


Dok su demonstranti palili i pljackali dzamiju, policija se povukla ka susednim ulicama. Neobicno je sto u gradu u kome obicno ima puno policije ovoga puta nije bilo pojacanja. Niti je bilo ikakve naznake da vlasti ozbiljno pokusavaju da sprece napad na dzamiju, pljackanje i unistavanje vozila parkiranih u blizini ili obijanje okolnih prodavnica.


Mada je episkop Amfilohije, poglavar Srpske pravoslavne crkve, SPC, u Crnoj Gori, dosao na lice mesta u pokusaju da spreci pljacku zatrazivsi od demonstranata da prestanu, to nije pomoglo.


Nebojsa Bakarec, clan Demokratske stranke Srbije, DSS, aktuelnog premijera Vojislava Kostunice, takodje se pojavio i cinilo se da ga je potresao prizor razorene dzamije. Uzasnulo ga je razaranje takvog istorijskog spomenika, a novinaru IWPR-a se pozalio na nedovoljan broj policajaca.


"Ko su ovi ljudi i odakle su dosli?", pitao je on. "Da li su ovde samo da bi se dobro zabavili?"


Cak su i clanovi nacionalisticke Srpske radikalne stranke, SRS, izrazili svoje protivljenje. Radoslav Stojanovic, star 63 godine, potpredsednik lokalnog odbora ove stranke, rekao je za IWPR: "Mi smo protiv ovakve destrukcije." "Sramno je sto je dzamija u Nisu izgorela", dodao je on misleci na dzamiju u juznoj Srbiji koja je gorela u isto vreme kada i Bajrakli dzamija u Beogradu.


"Svi radikali misle kao ja", nastavio je on. "Cilj je da se pruzi bezbednost svim ljudima bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost – i time ukinuti potrebu za postojanjem srpskih enklava na Kosovu."


Iznijansiraniji je bio pristup Milana, clana DSS-a. On kaze da je izasao na ulicu da bi se pridruzio demonstrantima nakon sto je video televizijske izvestaje o nasilju na Kosovu. Milan je potom nastavio da bi medjunarodna zajednica trebalo da zaustavi ono sto je nazvao "albanskim terorizmom" protiv drugih etnickih grupa na Kosovu. "Svi smo spontano dosli da protestvujemo ispred dzamije kao simbola islama", rekao je on.


Njegov prijatelj Jugoslav, clan Udruzenja ratnih veterana za 1992. godinu, rekao je da je i on dosao da javno izrazi svoj bes zbog onoga sto se desava na Kosovu. "Ja nisam krsten u crkvi, ali svakom Srbinu je stalo do svete srpske zemlje", kaze on.


Dok su grupe mladica napadale dzamije, vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore je vanredno zasedao tokom citave noci. Posle sednice, savet je zatrazio od UNMIK-a, KFOR-a i drugih medjunarodnih institucija na Kosovu da zastite zivote i imovinu preostalih Srba i Crnogoraca u pokrajini.


Vrhovni savet odbrane takodje je sugerisao svoju spremnost da pruzi pomoc medjunarodnim snagama na Kosovu radi stabilizovanja situacije, u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija, sto je ponuda koju ce medjunarodne snage na Kosovu verovatno odbiti.


"Spremni smo da ucestvujemo u zastiti nasih gradjana, u skladu sa nasim medjunarodnim obavezama", rekao je Boris Tadic, ministar odbrane Srbije i Crne Gore.


Posto su dzamije u Nisu i Beogradu skoro zaboravljene zbog ogorcenja javnosti nakon spaljivanja crkava na Kosovu, tek je Rasim Ljajic, ministar za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, izjavio kako se oseca posramljenim zbog toga sto su muslimanske dzamije nestale u oblacima dima.


Dragana Nikolic je direktor IWPR-a za Srbiju i Crnu Goru.