Beograd Veruje u Lojalnost Madjarske Manjine

Hiljade etnickih Madjara u severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini grabe se za madjarske licke karte, nakon sto su jugoslovenske vlasti dale zeleno svetlo za ovaj potez - nezamisliv u vreme Milosevicevog nacionalistickog rezima.

Srpske vlasti, koje bi pre neku godinu odbacile ovu inicijativu kao dokaz madjarskih teritorijalnih pretenzija ka Vojvodini, veruju da nove licne karte mogu ublaziti ekonomske probleme sa kojima je suocena ova pokrajina.

Jedina sustinska kritika, mada sa razlicitih politickih pozicija, dosla je od tvrdokornih srpskih nacionalista i nekolicine liberalnih intelektualaca.

Neutralni posmatraci ipak smatraju da bi ovo davanje povlastica za oko 300.000 Madjara koji zive u Vojvodini, moglo stvoriti gradjane prvog i drugog reda. Ostali zitelji Vojvodine, njih nesto vise od dva miliona, menju njima brojne izbeglice, pretezno su srpske nacionalnosti. Vecina zivi na ivici bede i mogla bi da bude iritirana madjarskim privilegijama, sto bi moglo dovesti do medjuetnicckih varnica.

U sest gradova u Vojvodini, koja se granici sa Madjarskom, otvorene su kancelarije "Concordia Minoritatis Hungaricae" u kojima mogu da se podnesu zahtevi madjarskoj vladi za izdavanje specijalne licne karte koja im u Madjarskoj obezbedjuju niz privlacnih povlastica. Za samo nekoliko dana vise hiljada vojvodjanskih Madjara podnelo je te zahteve. Ako se ovaj trend nastavi, za pola godine svi vojvodjanski Madjari imace madjarske legitimacije.

Ponudjena pomoc se pruza na dva nacina: povlasticama u Madjarskoj i u susednim zemljama u kojima zive Madjari.

Vlasnici madjarske licne karte i clanovi njihovih porodica dobijaju radnu dozvolu u Madjarskoj na tri meseca godisnje, a na osnovu toga i pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje.

Deca do 6 godina i stariji od 65 godina imaju pravo na besplatan prevoz u Madjarskoj, a ostali dobijaju popust od 90 odsto cetiri puta godisnje. Ulaz u muzeje, biblioteke i druge kulturne i naucne ustanove besplatan je za sve.

Pomoc se pruza i u domicilnoj zemlji. Porodice sa dvoje ili vise maloletne dece koja idu u skole sa nastavom na madjarskom jeziku mogu da konkurisu za materijalnu pomoc u vrednosti od 80 dolara godissnje i besplatne udzbenike. Ko poseduje madjarsku licnu kartu stice pravo da se besplatno skoluje na razlicitim nivoima u Madjarskoj, ukljucujuci i fakultete koji se finansiraju iz budzeta drzave.

Mozda je najvazniji ustupak to sto ce se sa madjarskom liccnom kartom lakse dobiti viza za ulazak u tu zemlju posle 2004. godine kada bi Madjarska trebalo da postane punopravni clan Evropske unije.

Navedene povlastice su veoma dragocene ako se ima u vidu da proseccna mesecna plata u Vojvodini, koja je inacce najrazvijeniji deo Srbije, iznosi samo oko 120 dolara. I u Vojvodini, kao i u celoj Srbiji, stopa nezaposlenosti je enormno visoka i krece se oko 40 odsto. Ocekuje se i gora situacija i masovno otpustanje radnika velikih drzavnih preduzeca, u okviru reforme koju sprovodi srpska vlada.

Jugoslovenske vlasti su podrzale ovaj zakon, jer se na ovaj nacin doprinosi amortizovanju socijalnog nezadovoljstva , koje je veliko kako u Vojvodini, tako i u celoj Srbiji.

Savezni ministar za nacionalne manjine Rasim Ljajic i savezni ministar za inostrane poslove Goran Svilanovic istakli su pozitivne strane tog zakona, a u prvom redu brigu madjarske drzzave o svojoj manjini u Jugoslaviji.

Medjutim, nacionalisticki orijentisane stranke u Srbiji, u prvom redu Srpska radikalna stranka Vojislava Seselja, SRS, ne vide ovakav postupak Madjarske u dobrom svetlu.

Prvaci SRS cesto prebacuju liderima Saveza vojvodjanskih Madjara , SVM, koja je najveca i najuticajnija politicka stranka vojvodjanskih Madjara, da su nelojalni gradjani Srbije i da imaju secesionisticke ambicije.

Potpredsednik SRS Tomislav Nikolic u vise navrata je prebacivao predsedniku SVM i potpredsedniku srpske vlade Jozefu Kasi da mu je "Madjarska rezervna domovina". Kasi se, takodje, prebacuje da radi po nalozima madjarske vlade, suprotno interesima Srbije.

Rezerve prema ovom zakonu pokazale su i neke vojvodjanske politicke stranke, poput Lige socijaldemokrata Vojvodine, ali iz drugih razloga. Tokom izrade tog zakona i njegovog izglasavanja 19. juna prossle godine u madjarskom parlamentu, u Vojvodini se moglo cuti da su Madjari ovim zakonom privilegovani a ostali gradjani diskriminisani.

Koordinator Foruma za etnicke odnose u Beogradu dr Dusan Janjic smatra da su jugoslovenske vlasti propustile da od madjarske vlade dobiju neke znacajne ustupke.

"U madjarskoj vladi je postojalo raspolozenje da isti status u koriscenju povlastica dobije citava regija, ili barem one vojvodjanske opstine na severu Backe, sa vecinskim madjarskim zivljem, tako da bi ove licne karte mogli da koriste svi, bez obzira na nacionalnu pripadnost ", tvrdi Janjic.

On podseca da je Rumunija uspela da sklopi sporazum s Madjarskom i izdejstvuje pravo da svi gradjani Rumunije, a ne samo Madjari, mogu da idu na privremeni rad u Madjarsku.

Janjih smatra da je nacin na koji se izdaju legitimacije problematican, jer se to radi kroz etnicke kanale, a ne u konzulatu Madjarske u Jugoslaviji, ili kod regularnih lokalnih organa vlasti u Vojvodini.

Objasnjavajuci motive madjarske vlade za donosenje ovakvog zakona, generalni konzul Madjarske u Jugoslaviji Janos Huszar kaze da povlastice koje se pruzaju Madjarima u susednim zemljama predstavljaju pomoc za ocuvanje njihovog nacionalnog identiteta, jezika i kulture.

"Cilj je da Madjari na ovim prostorima opstanu kao Madjari", rekao je on.

Poznavaoci prilika, medjutim, smatraju da Madjarska ovim zakonom koji daje olaksice ne samo vojvodjanskim Madjarima, ali I onima koji zive I u drugim susednim zemljama, zapravo pokusava da zaustavi priliv sve siromasnijih sunarodnika.

U Rumuniji zivi oko 1.800.000 Madjara, a u Slovackoj visse od 500.000. Mnogi od njih pokusavaju da se usele u Madjarsku. Iz Vojvodine se za poslednjih 10 godina iselilo vise od 40.000 Madjara, sto je vise od 10 odsto njihove ukupne polulacije u Srbiji. Neki od njih su bezali od ratova na prostorima bivse Jugoslavije, a drugi od besposlice i bede.

Cinjenica da Madjari koji traze madjarsko drzavljanstvo, po ovom zakonu, nemaju pravo na madjarske licne karte ide u prilog verovanju da Madjarska pokusava povlasticama da ohrabri Madjare iz susednih zemalja da tamo i ostanu.

Madjari nece biti jedini gradjani u Srbiji koji imaju licne karte neke druge zemlje. Slovacka je joss 1997. godine donela zakon po kojem su Slovaci van Slovacke dobili pravo na specijalne liccne karte slicne madjarskim, ali sa znatno manje povlastica. Mnogi Slovaci u Vojvodini imaju te licne karte i koriste ih za lakse i jeftinije dobijanje slovacke vize, kao i za dobijanje radne dozvole u Slovackoj.

Rumuni su takodje doneli slican zakon 1998. godine. Po njemu, mnogi vojvodjanski Rumuni i Vlasi iz istocne Srbije dobijaju stipendije za skolovanje u Rumuniji i neke druge povlastice.

Ekonomski motiv je, bez sumnje, jedan od glavnih za trazenje madjarske liccne karte. To potvrdjuje i jedna anketa lokalnog novosadskog radija 021. Na pitanje zasto traze madjarsku licnu kartu, vecina anketiranih je odgovorila da je u pitanju materijalni stimulans.

Atila Marton, novinar u listu na madjarskom jeziku "Maguar Szo" i profesor u jednoj novosadskoj skoli sa nastavom na madjarskom jeziku, kaze da je trazio madjarsku licnu kartu pre svega da bi s popustom mogao da putuje po Madjarskoj i da bi kupovao knjige s popustom.

"I ovako cesto putujem u Madjarsku i tamo kupujem knjige, a sada cu to moci jeftinije", kaze Atila.

Generalni konzul Madjarske u Jugoslaviji Janos Huszar kaze da zasad nije cuo da je neko od gradjana srpske nacionalnosti negodovao zbog madjarskih licnih karti.

"Mislim da srpsko drustvo vrlo sirokogrudo na to gleda", rekao je on.

Po missljenju novinara Atile Martona, pozitivan stav drzavnog rukovodstva i izostanak negativnih reagovanja u srpskim medijima veoma su zasluzni sto gradjani srpske nacionalnosti u trazenju madjarskih licnih karti ne vide nikakvo zlo.

U Slovackoj je, prema vestima madjarske novinske agencije MTI, bilo pretnji Madjarima koji su dobili madjarske licne karte. U Jugoslaviji takvih incidenata zasad nije bilo.

Ostaje da se vidi da li ce tako I ostati, kada povlastice zazive I kada bude ocigledno da jedni imaju vise nego drugi.

Jan Briza je zamenik glavnog i odgovornog urednika novosadskog dnevnog lista "Dnevnik".