Beograd ispituje vezu izmedju uranijumskog oruzja i raka
Beogradske vlasti nastoje da rasciste zbunjenost u vezi sa izvestajima o kontaminaciji Srbije osiromasenim uranijumom.
Beograd ispituje vezu izmedju uranijumskog oruzja i raka
Beogradske vlasti nastoje da rasciste zbunjenost u vezi sa izvestajima o kontaminaciji Srbije osiromasenim uranijumom.
Brige Srba i Albanaca u vezi sa radioaktivnim trovanjem jos vise su pojacane nedavnim novinsim tekstovima o NATO bojevim glavama sa osiromasenim uranijumom i kancerogenim oboljenjima pripadnika mirovnih trupa.
NATO avioni bacili su 31.000 granata od osiromasenog uranijuma, DU, na Srbiju i Kosovo u toku vazdusnih napada 1999. godine.
Srbi veruju da je Miloseviceva vlada prikrila obim kontaminacije i mesta na kojima je najveca koncentracija osiromasenog uranijuma.
S druge strane, Albanci su ubedjeni da su izvestaji o trovanju DU deo srpske zavere da se NATO trupe povuku sa Kosova.
Oni su toliko sigurni da su ovi izvestaji bez stvarne osnove, tako da su Albanci koji zive u juznoj Srbiji blizu granice sa Kosovom odbacili pokusaj jugoslovenskih vojnika da oznace jedan predeo za koji se sumnja da je zatrovan, kao zaveru. Oni smatraju da vojska zeli da ih protera sa njihovog zemljista.
U pokusaju da se pozabavi brigama Srba, novo ministarstvo zdravlja ustanovilo je ove nedelje komisiju koja ce vrstiti istrazivanje efekata DU na civilno stanovnistvo i okolinu.
“Svi kazu da se nivo radijacije povecao u mom naselju nakon bombardovanja”, kaze Tanja Aleksic iz Rakovice, predgradja Beograda. “Nema zvanicnih izjava tako da ne znamo kako da se ponasamo i kome da verujemo”.
Mnogi dele njena strahovanja. Nesigurnost javnosti rezultat je namernog zataskavanja koje su sprovodile bivse vlasti.
Slobodan Tosovic, eko-toksikolog iz Instituta za zastitu zdravlja u Beogradu, tvrdi da se jugoslovenska vojska protivila objavljivanju podataka koji govore o ugrozenosti zdravlja.
Pojedini naucnici i opozicioni lideri tvrde je izvestaj Savezne Republike Jugoslavije o ovom pitanju, koji je objavljen aprila 2000. godine, bio namerno kratak I povrsan. Oni sumnjaju da se Slobodan Milosevic plasio da bi ga strah javnosti od radioaktivne kontaminacije mogao prikazati u nepovoljnom svetlu, narocito u redovima onih koji su ga krivili za NATO bombardovanje.
Misli se da su cena dekontaminacije podrucja koje je pogodila DU municija kao i ogromni zdravstveni troskovi lecenja zrtava bili jos jedan dodatni faktor za ovakvu odluku.
Dr Dragan Veselinovic u ministarstvu za zastitu covekove sredine u Srbiji kaze da ovom izvestaju nedostaju informacije od vitalnog znacaja.
“Izvestaj je dosta siromasan, rekao je Veselinovic. “Moj utisak je da vlada nije zelela da javnost opterecuje suvise strucnim detaljima”.
Iako se u izvestaju tvrdi da je nivo radijacije za 1000 puta veci od normalnog, nije posebno pomenuto koji su krajevi najvise pogodjeni, a nije detaljno opisan potencijalni rizik za zdravlje ili uticaj na prirodnu sredinu.
Nova savezna komisija ce se skoncentrisati na izolovanje, testiranje i dekontaminaciju delova juzne Srbije i Kosova koji se spominju u izvestajima Programa za zastitu covekove sredine, Ujedinjenih nacija, UNEP.
Od novembra 2000. godine, UNEP je vrsio testove u 11 od 112 mesta koje su pogodile granate sa bojevim glavama sa osiromasenim uranijumom. Oni su registrovali nivo radijacije koji je nesto veci od standardnog. U jednom zvanicnom izvestaju se kaze “bio bi nepotreban rizik za stanovnistvo da bude u direktnom kontaktu sa ostacima municije od osiromasenog uranijuma”.
Izvestaji UNEP-a upotrebljavali su mape NATO-a koje pokazuju da je vecina radioaktivne municije ispaljena u predelu Prizrena, Peci i Djakovice na Kosovu.
No, debata o toksicnosti osiromasenog uranijuma jos nije zavrsena. Miroslav Simic iz Instituta zdravlja u Vranju pomogao je da se ispita oko 500 civila koji zive u predelima juzne Srbije koja su pretrpela najzesce bombardovanje.
“Steta po zivotnu okolinu je ocigledna”, rekao je on. “Ljudi jos uvek ne osecaju posledice, ali do njih moze doci u sledecih nekoliko godina ukoliko se odmah ne preduzmu hitne mere dekontaminacije”, dodao je on.
Drugi zdravstveni radnici upozoravaju da posledice nece biti vidljive u sledecih pet godina.
Bojazan je dostigla vrhunac u decembru prosle godine, nakon sto je italijanska vlada objavila da ce zapoceti istragu o smrti sest italijanskih vojnika koji su oboleli od leukemije. Jos dvanaest vojnika boluje od raka.
Izvestan broj pripadnika jedinica iz Belgije, Holandije, Spanije , Portugala i Ceske oboleo je od kada su na Balkanu. Jos osam slucajeva ove bolesti prijavljeno je u Belgiji i Francuskoj.
Svetska zdravstvena organizacija, WHO, sumnja da postoji bilo kakva veza izmedju DU i smrti od leukemije, kako se navodi u izvestaju koji ce biti objavljen sledeceg meseca.
Ovaj izvestaj ukljucuje i nalaze nedavno sprovedenog istrazivanja u nekoliko bolnica na Kosovu koje pokazuju da se prosecan broj lokalnog albanskog stanovnistva obolelog od leukemije nije povecao od pocetka NATO bombardovanja.
Dr Erik Schouten, sef WHO misije na Kosovu, tvrdi da se “na osnovu preliminarnih rezultata ne moze zakljuciti da se povecao broj obolelih od leukemije”.
Stavise, jedna italijanska jedinica specijalizovana za nuklearno, biolosko i hemijsko oruzje izjavila je da nije nasla tragova DU posto je ispitala podrucje.
Ibrahim Rugova, lider kosovskih Albanaca tvrdi da grupe koje se protive NATO intervenciji stoje iza izvestaja o kontaminaciji osiromasenim uranijumom da bi se diskreditovao NATO. “Bice sprovedena istrazivanja koja ce pokazati da je ova propaganda bila neistinita”, rekao je on.
Milenko Vasovic je redovni dopisnik IWPR.
