Balkanski Berlin Ostaje Podeljen
Cetiri godine posle zavrsetka rata u Bosni, Mostar je i dalje podeljen poput Belfasta ili Berlina za vreme hladnog rata.
Balkanski Berlin Ostaje Podeljen
Cetiri godine posle zavrsetka rata u Bosni, Mostar je i dalje podeljen poput Belfasta ili Berlina za vreme hladnog rata.
Nedavno je doslo do prvog fudbalskog meca izmedju mostarskih rivala: hrvatskog i bosnjackog tima. Ova simbolicna utakmica odrzana je na "neutralnom" terenu, u Sarajevu.
Posle dugogodisnjih pregovora dve zajednice, Bosnjacki Muslimani I Hrvati, konacno su postigle dogovor o izgradnji kancelarija za zajednicke opstinske institucije. Izabrano mesto nalazi se na nekadasnjoj liniji razdvajanja izmedju istoka i zapada, izmedju bosnjackog i hrvatskog dela grada.
Stanovnici grada koji su hrvatske nacionalnosti primorani su da budu popustljiviji prema svojim susedima Bosnjacima nakon sto su njihovi nacionalisticki pokrovitelji u susednoj Hrvatskoj doziveli izborni poraz.
Nova vlada u Zagrebu svecano je obecala da ce ukinuti svu finansijsku i vojnu pomoc kojom je preminuli predsednik Franjo Tudjman obasipao svoje etnicke rodjake.
Novi predsednik Hrvatske, Stipe Mesic, hitro je objavio novi politicki stav svoje vlade. Mesic je rekao da smatra da je Bosna druga susedna drzava i savetovao da se bosanski Hrvati "okrenu prema Sarajevu".
Medjutim ovaj krhki mir u Mostaru nedavno je zadobio tezak udarac kada je Haski sud osudio hrvatskog generala, Tihomira Blaskica na 45 godina zatvora. Njegova osuda izazvala je neprijateljske reakcije Hrvata iz Hrvatske i Bosne. Postoji opasnost da se u gradu ponovno ustanove etnicke podele.
Da bi izrazili svoj protest protiv ove osude, blizu 5,000 ljudi okupilo se u zapadnom Mostaru u sredu 8.marta. Demonstranti su pozvali da se prekinu veze sa medjunarodnom zajednicom i Haskim sudom, i sto je pogubno za Mostar, oni su zahtevali da se raspise referendum o stvaranju bosanskog entiteta za Hrvate, kao sto je Republika Srpska.
Pre rata Mostar je bio jedna od glavnih turistickih atrakcija Jugoslavije, omiljeno mesto odmora na putu ka Jadranskom moru. Stari most koji premoscuje Neretvu bio je poznat sa razglednica. Sa mosta su nekad skakali decaci da zadive turiste.
U ovom gradu zivelo je oko 100,000 stanovnika, od kojih su trecina bili Bosnjaci, Srbi i Hrvati. Ipak, nekoliko meseci posle pocetka rata u Bosni 1992. godine, bivsa Jugoslovenska narodna armija povukla se iz ovog grada, a sa njima je otislo svo srpsko stanovnistvo.
U prolece 1993. godine izbio je rat izmedju Bosnjaka i Hrvata. Mostar je postaje mesto zestokih borbi i grad se deli na dva dela. Zapadni deo u kome zivi vecinsko hrvatsko stanovnistvo gotovo da nije pretrpeo ratna razaranja. U istocnom delu Mostara unisteno je 80 odsto kuca i stanova. Bosnjaci proterani iz zapadnog Mostara bili su primorani da stanuju u rusevinama.
Iako nema fizickih granica koje odvajaju grad, strah i nepoverenje razdvajaju ove dve zajednice.
"Neko te moze ubiti, pretuci, poniziti, a da za to ne odgovara. Do sada nikad nisu otkriveni i kaznjeni krivci i zato ne verujem da bi se usudio da zivim u zapadnom Mostaru", kaze jedan Bosnjak.
Zvanicno su gradske institucije ujedinjene. Medjutim u praksi one su razdvojene. Do zajednickih sastanaka dolazi retko. Dve zajednice organizovale su odvojno zdravstvo i skolstvo. Predstavnici medjunarodne zajednice izrazavaju nezadovoljstvo sporom integracijom grada, ali insistiraju da je doslo do napretka u odnosu na stanje odmah nakon rata.
Danas se ljudi vise - manje mogu slobodno setati gradom. Stari prijatelji i poznanici ponovo se sastaju. Incidenata gotovo da nema. Ipak, jos uvek je sveze secanje na prosla nasilja. U toku poslednje dve godine registrovano je oko 80 napada na povratnike, ukljucujuci fizicke napade, paljenja i miniranja kuca.
Oktobra 1998. godine, jedan bosnjacki povratnik ubijen je blizu Capljine. U jesen 1999. godine nepoznata lica ispalila su sest minobacackih projektila na bosnjacke povratnike kod Gacka, sto se smatra jednim od najgorih incidenata od potpisivanja mirovnog sporazuma.
Strah je uvek prisutan a ljudi su se navikli da zive u etnicki podeljenim zajednicama. Zbog toga je povratak izbeglica u njihove predratne domove otezan. Komeserijat za izbeglice Ujedinjenih Nacija, UNHCR, kaze da se u celom mostarskom regionu vratilo tek 2,000 porodica. Procenjuje se da je oko 30,000 ljudi moralo napustiti svoje domove.
Slobodanka Jakupovic, izbeglica iz zapadnog dela Mostara koja vise godina ceka da se vrati u svoj predratni dom, nije optimista po pitanju svoje buducnosti. "Ovde je situacija gotovo ista. Ne verujem da cu moci da se vratim u svoju kucu."
Mirsad Behran je novinar mostarskog radia i televizije.
