Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ANALIZA: Miloseviceva Strategija Odbrane

Pise Mirko Klarin iz Haga (TU 227, 25-30. Jun, 2001.)
By Mirko Klarin

poceti u utorak 3. jula 2001. godine u 10:00 sati kada ce Slobodan


Milosevic biti izveden na prvo saslusanje pred Sudskim vecem III Haskog


tribunala da bi se izjasnio da li je kriv ili nevin po svakoj od tacaka


optuznice.


Sastav tog veca - predsedavajuci sudija Ricard Mej (Velika Britanija);


sudija Patrik Lipton Robinson (Jamajka) i sudija Mohamed Fasi Fihri


(Maroko) - kao i prethodne izjave i ponasanje optuzenog, nagovestavaju


da bi tog dana u sudnici I tribunala u Hagu moglo biti dosta uzbudjenja.


Slobodan Milosevic je, prema izjavama njegovih branilaca, uoci i tokom


transfera u Hag govorio da "ne priznaje Tribunal" i da ce se pred njim


braniti "politicki", ma sta to znacilo.


Isto je ponovio, ili barem pokusao da ponovi, po dolasku u pritvorsku


jedinicu u Sheveningenu oko 2 sata iza ponoci u petak 29. jula pred


predstavnicima sekretarijata Tribunala. U pocetku se, kako nam je opisao


jedan od prisutnih zvanicnika, ponasao pomalo "prkosno", i poceo je da


drzi govor o tome kako on "ne priznaje Tribunal".


Ipak, ubrzo je postao kooperativniji i pristao na obavljanje osnovnih


formalnosti kroz koje neposredno po dolasku u pritvorsku jedinicu


prolazi svaki optuzenik. Istina, pri "registraciji" - davanju osnovnih


podataka o sebi i najblizim clanovima porodice - po malo ga je nerviralo


sto se od njega trazi da iznese neke "opstepoznate stvari" kao sto su, na


primer, mesto


rodjenja ili ime i prezime njegove supruge. No, i to je prihvatio, tako


da su neophodne formalnosti obavljene bez problema.


Sa velikim stepenom verovatnoce se moze predvideti da ce Milosevic, u


utorak, svoje prvo pojavljivanje pred sudijama i svetskom javnoscu,


pokusati da iskoristi za politicki govor, ili barem politicku izjavu,


ponavljajuci da "ne priznaje Tribunal" s obzirom da se radi o politickom


instrumentu ili produzenoj ruci NATO-a, te kako se on tu nasao "upravo


zbog toga sto se suprotstavio severnoatlantskom vojnom savezu". Problem


s kojim ce se Milosevic tom prilikom suociti se zove sudija Ricard Mej,


koji je od svih sudija Haskog tribunala verovatno "najalergicniji" na


pokusaje da se sudnica pretvara u politicku tribinu.


To je, pre nesto vise od godinu dana, iskusio bivsi politicki lider


bosanskih Srba, Momcilo Krajisnik, koji je na svom prvom saslusanju dva


puta pokusao da kaze nesto u svoju odbranu. Medjutim, sudija Mej ga je


oba puta energicno presekao, opominjuci ga da se od njega trazi samo da


se izjasni sa "kriv sam" ili "nisam kriv" po svakoj tacki optuznice.


Krajisnik je, potom, odustao od pokusaja davanja politickih izjava,


zadovoljavajuci se osam puta ponovljenim izjasnjavanjem - "nisam kriv"-


po svakoj od osam tacaka optuznice.


Tesko je predvideti kako ce se, u toj situaciji, poneti Slobodan


Milosevic i da li ce, pod tim uslovima, uopste pristati na izjasnjavanje


o cetiri tacke optuznice, kojom se njegova odgovornost tri puta


kvalifikuje kao zlocini protiv covecnosti (deportacija, ubistvo i progon


na osnovu politicke, rasne i verske pripadnosti), a jednom kao krsenje


zakona i obicaja rata (ubistvo).


Prema pravilniku Haskog tribunala, optuzeni se moze izjasniti odmah ili


najkasnije u roku od mesec dana nakon prvog pojavljivanja pred sudskim


vecem. U slucaju da odbije da se izjasni, sudsko vece ce zabeleziti u


njegovo ime da se optuzeni ne oseca krivim po svim tackama optuznice.


Ukoliko ne odlozi izjasnjavanje za mesec dana, Milosevic ce, nakon prvog


pojavljivanja u sudu, izvesno vreme nestati sa javne scene, do prve


statusne konferencije koja se mora odrzati u roku od 120 dana.


Potom ce uslediti postupak obelodanjivanja dokaza tokom koga je tuzilac


duzan da omoguci odbrani pristup, cim pre to bude moguce, kopijama


dokaznog materijala koji je upotrebljen da bi se potvrdila optuznica.


Nakon prijema dokaznog materijala, odbrana ima 60 dana da podnese


preliminarne prigovore na optuznicu ili nadleznost Tribunala.


Prvi prigovor odbrane s kojom ce se suociti Sudsko vece III bi, po svemu


sudeci, mogao da bude zahtev za izuzece predsedavajuceg sudije Ricarda


Meja. S


obzirom da se radi o drzavljaninu Velike Britanije, clanice NATO-a,


odbrana bi mogla tvrditi da ovaj vojni savez zeli da se osveti Milosevicu


koji se kao sef drzave suprotstavljao NATO-u u ratu protiv SRJ.


Nakon sto je ukazano na takvu mogucnost predsedniku Haskog tribunala


sudiji Klod Zorda, on je odgovorio da se takvom zahtevu ne moze


udovoljiti, buduci da je Tribunal "sacinjen od sudija cija je


nezavisnost zajamcena nacinom na koji su izabrani: tajnim glasanjem u


Generalnoj skupstini Ujedinjenih Nacija." Kao primer da drzavljanstvo


ili verska pripadnost sudija nemaju nikakvog uticaja na to u kojim ce


slucajevima biti angazovani, Zorda je naveo egipatskog sudiju Fuada


Rijada, koji je bio clan sudskih veca koja su generalima Blaskicu i


Krsticu


sudili za zlocine nad bosanskim Muslimanima.


Nije iskljuceno da Milosevicevi branioci, takodje, uloze prigovor na


legalnost njegove predaje Haskom tribunalu, i pri tome se pozovu na


odluku Ustavnog suda SR Jugoslavije kojom je blokiran proces primene uredbe


srpske vlade o saradnji sa Tribunalom. Sam Milosevic, i njegove preostale


pristalice u SRJ, su prebacivanje u Hag opisali kao "kidnapovanje". Cak je


i jugoslovenski predsednik Kostunica ocenio da Milosevicevo izrucenje nije


bilo u skladu sa vazecim Ustavom.


Odbrana bi, cak, mogla pokusati da dokaze da je Milosevic izrucen Haskom


tribunalu pod "ucenom Zapada", koji je odmah nakon njegovog transfera u


Hag


"isplatio otkupninu" u vidu 1.28 miliona americkih dolara, odobrenih


Jugoslaviji na donatorskoj konferenciji u Briselu.


U ranijim slucajevima su sudije Haskog tribunala veoma ozbiljno uzimale


u razmatranje tvrdnje optuzenih Stevana Todorovica i Dragana Nikolica da


su ih "kidnapovali lovci na ucenjene glave", te da su "ilegalno" iz


Srbije prebaceni u Bosnu gde su izruceni uz odredjenu novcanu naknadu


predstavnicima medjunarodnih snaga koji su ih potom prebacili u Hag.


U ovom slucaju, medjutim, Milosevica nisu u americku bazu u Tuzli u


Bosni prebacili anonimni "lovci na ucenjene glave", vec legalne srpske


vlasti. Da li je time "prekrsen Ustav SRJ" je unutrasnja stvar SRJ koja


nema nikakvog uticaja na status Milosevica i nadleznost Tribunala


nad njim.


Budu li prinudjeni da se o tome izjasnjavaju, sudje bi mogle zakljuciti


da je sam ustav SRJ, odnosno odredbe kojima se zabranjuje "ekstradicija"


jugoslovenskih drzavljana, u suprotnosti sa "starijim" obavezama koje


Jugoslavija ima po medjunarodnom pravu.


Milosevicevo "nepriznavanje" Haskog tribunala ce njegovi branioci, po


svemu sudeci, pretociti u preliminarne podneske kojima ce osporavati


legalnost, legitimitet i nadleznost Medjunarodnog suda za ratne zlocine u


Hagu.


To je prvi, na veoma umesan nacin, 1995. godine ucinio holandski advokat


Mihail Vladimirov, branilac Duska Tadica. Primorao je Zalbeno vece da


se svojski napregne i potrudi da pravno zasnuje kako legalnost svog


postojanja, tako i nadleznost koju mu je poverio Savet bezbednosti


Ujedinjenih Nacija na osnovu ovlascenja iz obavezujuce Glave II Povelje


UN.


Ta presuda Zalbenog veca je danas jedan od osnovnih dokumenata ne samo


Haskog tribunala, vec i medjunarodnog krivicnog prava.


Jos neki optuzenici, odnosno njihovi branioci, su pokusavali da "novim


argumentima" ospore legalitet, legitimitet i nadleznost Tribunala, pri


cemu je poslednji pokusaj te vrste preduzela odbrana Momcila Krajisnika,


ali bez ikakvih rezultata.


Problem Milosevicevog "nepriznavanja" Haskog tribunala i njegove


nadleznosti nije nov. Svoje prvobitno ignorisanje ove institucije,


Milosevic je pretocio u aktivno osporavanje i "nepriznavanje" neposredno


nakon sto je u martu 1998. godine tadasnji glavni tuzilac Luiz Arbur


pokrenula istragu o ratnim zlocinima pocinjenim na Kosovu. Od tog


trenutka, Milosevic je aktivno onemogucavao haskim istraziteljima i


samoj Luiz Arbur fizicki pristup Kosovu, isticuci da Srbija i SRJ "ne


priznaju" ni Haski tribunal niti rezultate njegovih istraga.


Na to je Luiz Arbur odgovarala ukazivanjem na cinjenicu da Savet


bezbednosti nije u maju 1993., kada je osnivao Tribunal,


trazio "pristanak" ili "dozvolu" ni Milosevica ni bilo kog od


predsednika drzava na teritoriji bivse Jugoslavije. Ona je takodje


istakla da su za "priznavanje rezultata istrage" nadlezni sudije


Tribunala, a ne politicari. Kao i u nacionalnim sudovima, tvrdila je


Luiz Arbur, od optuzenih se ne trazi da "priznaju sud", vec da odgovore


na iznete optuzbe.


I mnogi drugi optuzenici su, pre dolaska u Hag, izjavljivali da "ne


priznaju Tribunal", ali bi se ubzo mirili sa realnoscu i prihvatali


njegova pravila igre u nastojanju da se sto bolje odbrane od iznetih


optuzbi. Pitanje je koliko ce vremena biti neophodno Milosevicu da


prihvati tu realnost.


Buduci da planira "politicku odbranu", ocito je da namerava da u tom


procesu on sam vodi glavnu rec, kao politicar. A to bi, pored ostalog,


znacilo da ce i sam sesti na klupu za svedoke. Ne da bi se branio, vec


da bi optuzivao one koji sada njega optuzuju, zapadne lidere i organe


medjunarodne zajednice - krivce, po njegovom misljenju, za raspad


Jugoslavije i ratove koji su proces dezintegracije pratili - pocevsi od


ratova u Sloveniji i Hrvatskoj 1991. godine do sukoba sa NATO paktom


1999. godine.


Bice interesantno videti da li ce, tokom unakrsnog ispitivanja,


Milosevic u dijalogu sa tuziocem biti onoliko umesan koliko je to bio u


razgovorima sa zapadnim politicarima i novinarima tokom devedesetih.


Bice, takodje, interesantno videti koliko dugo ce se Milosevic drzati


svoje "patriotske" ideje da ga u Hagu brane iskljucivo srpski advokati.


Nekoliko uglednih zapadnih advokata - iz Holandije, Velike Britanije i


SAD - se, kako saznajemo, ovih dana ne odvaja od telefona u ocekivanju


poziva iz pritvorske jedinice u Sheveningenu s obzirom da im je


"nagovesteno" kako bi im gospodin Milosevic mogao ponuditi da ga


zastupaju na "sudjenju 21. stoleca."


Mirko Klarin