Albanska Unistena Ekonomija Puzi - Unapred

Talas hladnoce najavio je pocetak zime u Albaniji, cinjenica koja se lako moze registrovati u vecernjim casovima, kada ljudi moraju da trpe ceste nestanke struje. Hidroelektrana na reci Drini, ne moze obezbediti dovoljno elektricne energije za 3,5 miliona stanovnika.

Drzavno elektricno preduzece KESH prakticki je u bankrostvu zbog rasirenog neplacanja racuna od strane vlasnika stanova i poslovnih prostora. KESH svakodnevno uvozi 5 do 6 miliona kw elektricne energije iz Grcke.

Iako je tek izabrana pre mesec dana, vlada premijera Ilira Meta, vec se suocava sa kritikama zbog toga sto nije ispunila kljucna obecanja. Meta je obecao da ce nastaviti rad svog predhodnika u suzbijanju kriminala i ekonomskom razvoju, postovanju zakona i borbe protiv korupcije, sto su i kljucne tacke koje ce obezbediti put ka uspesnim reformama.

Za razliku od ostalih zemalja Istocne Evrope, Albanija se uporno drzi dugorocnog prelaza na trzisnu ekonomiju, ulazuci napore da prevlada nasledje svog staljinistickog vodje Envera Hoxhe, koji je ostavio zemlju u politickoj izolaciji i ekonomskom rasulu.

Albanija je jedna od najsiromasnijih zemalja Evrope sa malom proizvodnjom i malom investicijom kapitala kombinovanim sa nedostatkom strucnog rada. Najvece bogatstvo zemlje, medjutim, predstavlja obilje prirodnih rezervi.

Ukupni net stranih zajmova dostize 529,8 miliona dolara, od kojih su 324 miliona iz multilateralnih organizacija. Ukupni dohodak po glavi stanovnistva je oko 700 dolara u 1997.godini (zadnji tacni podaci). Inostrana direktna ulaganja u Albaniji su u opadanju poslednjih godina. Sudeci po procenama iz 1997.godine, vise od milion ljudi zivi u bedi.

Zestoke politicke borbe, povecan organizovani kriminal i totalni nedostatak unutrasnjih ulaganja ometaju razvoj Albanije. Meta je obecao novi anti-korupcioni program "realniji i primenjiviji sa konkretnim planovima i ciljevima" koji bi se odvijao po sporazumu sa medjunarodnim institucijama, ali ovaj program do sada nije doveo do rezultata.

Zahvaljujuci medjunarodnoj pomoci, gradjanski rat na Kosovu (devedest odsto stanovnistva su etnicki Albanci) nije uticao na makro-ekonomske pokazatelje. IMF (Medjunarodno monetarni fond) nedavno je izjavio da ocekuje da inflacija u Albaniji bude oko nule na kraju 1999.godine, sto je mnogo manje nego cilj od sedam odsto. Sef misije IMF, Robert Corker, odbacio je sumnje da ovo pokazuje deflacionu situaciju.

Potrosacki pokazatelj cena opao je za 1,9 odsto u poredjenju sa cenom pre godinu dana, sto predstavlja najnizi iznos od kraja 1993.godine. IMF kaze da su ekonomski razvoj i politika i dalje povoljni, ali je upozorio da se mnogo vise mora uciniti prilikom placanja carina. Ukoliko albanska vlada ispuni sve tacke dogovora, bice joj omoguceno da uzme ratu od trinaest miliona americkih dolara od ukupnog zajma od 60 miliona dolara za Enhanced Structural Adjustment Facility (ESAF) koji je dobila u januaru. Vec je potroseno 29 milion dolara.

Inflacija na nuli predstavlja najnizu tacku od kako je osiromaseno stanovnistvo zbacilo sa vlasti komunizam 1991.godine u poredjenju sa 8,7 odsto prosle godine i 42,7 odsto u 1997.godini.

Albanski ministar finansija, Anastas Angjeli, rekao je da bi se ukupni dohodak po glavi stanovnika mogao povecati za osam odsto ove i sledece godine, kada Albanija namerava da odrzi godisnju inflaciju na tri procenta.

Brza privatizacija bankarstva i drugih strateskih sektora i sprovodjenje mera za bolju efikasnost u drustvenoj sluzbi, ukljucujuci i vece plate, uslov su, sudeci po IMF-u, potreban za privlacenje stranih ulaganja.

"Budzet za 2000.godinu ima tri cilja: da se jos vise smanji velika cena domaceg posudjivanja, poboljsa prikupljanje poreza i rasporedi vise javne potrosnje na ulaganja", rekao je Corker.

Guverner Centralne banke Albanije, Shkelquim Cani, rekao je da bi vlada trebalo da ukine oko 10 hiljada radnih mesta. Privatizacija ce biti vazna u sprovodjenju obecanja vlade da ce stvoriti dodatnih 230 hiljada radnih mesta izmedju 1997. i 2001.godine. Usporavanjem ekonomskih aktivnosti i stranog ulaganja posle nedavne krize, nezaposlenost zvanicno ostaje na dvadeset odsto.

Infrastruktura Albanije se poboljsala sa izgradnjom novih i popravkom starih puteva uz medjunarodnu pomoc. Projekti "koridor 8" i "koridor 10" ce znacajno poboljsati zastarelu putnu mrezu Albanije i uciniti da ova balkanska zemlja postane vrlo vazan prolazni segment medjunarodnih projekata. Razvoj industrije turizma i veliki izgledi za ovu mediteransku zemlju spreceni su zastarelom infrastrukturom.

Albanska ekonomija je i dalje prvenstveno poljoprivredna. Ovaj sektor doprinosi ukupno 55 odsto nacionalnog dohotka (podaci iz 1997.godine), u poredjenju sa 35.5 odsto 1989.godine. Ova brojka ne uzima u obzir mnoge ljude koji opstaju zahvaljujuci obradjivanju malih placeva zemlje. To jos uvek ne obezbedjuje dovoljnu proizvodnju u zemlji.

Istovremeno, Albanija predstavlja mozda jednu od najsrecnijih zemalja u Evropi. Do nedavno, siromastvo ove zemlje onemogucavalo je njenu integraciju u Evropu.

Intervencija NATO snaga na Kosovu je dovela do izmene. Zapadne vlade su pokazale znatne simpatije prema ovoj zemlji i moguce je da ce ona imati prednost nad ostalim zemljama ovog regiona koje se spremaju pristupiti EU i snagama NATO.

Tirana zeli da postane clan Svetske trgovinske organizacije (WTO) i oktobru je uspela da dobije podrsku Sjedinjenih drzava. Medjutim, Evropska komisija (EC) je rekla Albaniji da je suvise rano da se pocne s pregovorima o glavnom politickom sporazumu.

Znatne ekonomske i politicke reforme treba da se uvedu pre nego sto Evropska komisija pocne sa pregovorima o sporazumu o stabilnosti i savezu, sto je najbliza veza koju jedna zemlja moze imati sa EU, osim sto moze postati kandidat za uclanjenje. EC daje veliku vaznost ekonomskoj stabilnosti, privatizaciji, uspostavljanju javnog reda, i konfiskovanju hiljade komada lakog naoruzanja koje cirkulise zemljom posle opsteg rasula iz 1997.godine.

Albanija istinski ima priliku kakvu ima malo zemalja. Medjutim, nije jasno da li ce je iskoristiti za dobrobit njenih gradjana. Osnovni problem Albanije je u njenoj politickoj kulturi - u vladi, drzavi i odnosima pojedinih politickih grupa.

Razmirice se i dalje nastavljaju oko najmanjeg politickog problema. I opozicija i pro-vladine partije odrzavaju skupove jedni protiv drugih na Skenderbegovom trgu u Tirani. Medjutim, nijedna grupa nije odrzala protest protiv nestasice elektricne struje, vode, ili za otvaranje nekih problema koji fundamentalno uticu na zivote albanskog stanovnistva.

Llazar Semini je novinar iz Tirane