Albanska Energetska Kriza

Albanska privreda je u kolapsu, a zemlja se suocava sa najgorom energetskom krizom u poslednjih nekoliko decenija. O pravim razmerama katastrofe javnost je obavestena 10. januara kada je vlada najavila svakodnevne redukcije elektricne struje u trajanju od citavih 18 sati.

Ministar energetike u albanskoj vladi, Dritan Prifti, sledeceg dana izazvao je dodatnu paniku u javnosti izjavom da ce energetske rezerve potrajati jos samo jednu sedmicu.

Mada je dva dana kasnije umirio strahovanja, najavljujuci nove ugovore o uvozu struje iz Rumunije, Jugoslavije i Grcke, sto bi trebalo da omoguci Albaniji da prebrodi sledecih mesec dana, javnost se vec pomirila sa predstojecim kolapsom energetskog sistema.

Nepredvidljivost iskljucenja struje pojacava osecaj zebnje i uznemirenosti medju stanovnistvom, a preduzecima onemogucava planiranje aktivnosti. Neke fabrike su u potpunosti prestale sa radom. Proizvodjaci jestivnog ulja, gradjevinskog materijala i zaposleni u pekarskoj industriji, upozoravaju da moze doci do rasta cena njihovih proizvoda.

Iz krugova vlade je procurela informacija da su vlasti preporucile velikim preduzecima da obustave aktivnosti do kraja januara. Livnica "Kurum", zatim jedna livnica celika i hroma u turskom vlasnistvu u gradu Elbasanu i albanska naftna kompanija "Albpetrol" obustavile su proizvodnju.

Sredinom januara, ostala preduzeca iz oblasti lake industrije uputila su upozorenje drzavnoj elektroenergetskoj korporaciji "KESH" da su na rubu zatvaranja. "Proizvodi moje fabrike trunu zbog redukcija struje. Ne mozemo odrzati proizvodnju iskljucivo napajanjem iz agregata", tvrdi direktor jedne fabrike kobasica.

"Energetska kriza bi mogla da ima ozbiljne posledice po privredu citave zemlje", izjavio je Folker Trajhel, predstavnik Medjunarodnog monetarnog fonda, MMF, na drzavnoj televiziji, dodajuci da krivicu za krizu delom snosi lose upravljanje energetskim resursima.

Direktor drzavne elektrodistribucije "KESH", Petrit Ahmeti, pokusava da iznadje neko resenje - da energetske rezerve ne spadnu na minimum, a da proizvodni pogoni ostanu u funkciji. On smatra da se to moze postici, ako bi preduzeca smanjila proizvodnju. "To znaci da cemo proizvoditi manje, ali necemo zatvarati fabrike", objasnio je Luan Bregasi, predsednik komore za trgovinu i industriju.

U medjuvremenu, preko potrebni strani investitori, kojih nije bilo u velikom broju nakon sto je Albanija dozivela politicke potrese i anarhiju 1997. godine, takodje zaziru od ulaganja u Albaniju zbog redukcija elektricne energije.

I clanovi sindikata su ljuti. Jedan od sindikata odrzao je skup na centralnom trgu Skenderbeg u Tirani na kome su demonstranti zahtevali ostavku vlade i uzvikivali "Hocemo struju", lupajuci u lonce i serpe u znak protesta.

Uzroci danasnje energetske krize leze u ranim devedesetim godina, ali tom problemu nikada nije posvecena paznja, jer su se politicari tada sporili oko toga ko bi trebalo da upravlja zemljom. Pre nekoliko meseci, premijer Ilir Meta izjavio je da ce se energetska kriza razresiti do 2003. godine. Pre nekoliko dana, ministar energetike Prifti priznao je da bi to moglo potrajati do 2004. godine.

Strucnjaci za energetiku sumnjaju da se do tada moze postici mnogo u resavanju energetskih problema. Oni su skepticni prema strategiji vlade zasnovane na povecanju uvoza struje i izgradnji nove hidrocentrale u Busatiju, na reci Drini.

Za to vreme, vlasti mole susednu Makedoniju da omoguci veci protok vode iz Ohridskog jezera u reku Drini, kako bi se povecao nivo domace proizvodnje elektricne struje u hidroelektranama.

Strucnjaci tvrde da siromastvo Albanije znaci da ova zemlja ne moze sebi priustiti veci uvoz struje. Tirana vec sada kupuje znacajne kolicine struje od Hrvatske, Bugarske i Grcke po visokim cenama, u rasponu od 3 do 4,3 centa po kilovat-casu.

Enegretski planovi vlade izazivaju zabrinutost ekologa. Oni strahuju da bi hidroelektrana u Busatiju mogla naneti dugorocnu stetu zivotnoj okolini.

Sve skupa, projektovana cena izgradnje hidrocentrale od 160 miliona dolara smatra se investicijom visokog rizika.

Ni u jednom od vladinih planova ne posvecuje se paznja kljucnim problemima koji opterecuju postojecu energetsku mrezu. Radi se o sistemskim problemima kao sto je gubitak citavih 40 odsto proizvedene elektricne energije u distributivnom elektricnom sistemu i hronicno neplacanje racuna za struju.

Vlada tvrdi da je poboljsala procenat naplate, sa oko 50 odsto prosle godine na 80 odsto u ovom trenutku. Medjutim, direktor Svetske banke za jugoistocnu Evropu, Kristijan Portman, upozorio je albansku vladu da se mora i dalje truditi da poboljsa naplatu od potrosaca elektricne energije.

Portman je izjavio da bi naplata neplacenih racuna, uz 60 miliona dolara koje je obecala Svetska banka, omogucila vladi da finansira izgradnju jos jedne vece hidroelektrane.

Takodje je preporucio vladi da nastavi sa svojom politikom liberalizacije cena, sto je vlada prihvatila pre nekoliko meseci pod pritiskom MMF. "Cena struje bi uvek trebala da bude u skladu sa proizvodnim troskovima", rekao je Portman.

Porodice koje trose do 300 kilovata mesecno jos uvek ce placati struju po staroj ceni od cetiri leka po kilovatu, ali se cena po kilovatu udvostrucuje za vecu mesecnu potrosnju.

Nove cene razbesnele su mnoge Albance. "Pored svih ovih redukcija struje, kako je moguce da ja moram da platim tri puta vise nego ranije", jedna je od uobicajenih reakcija gradjana.

U medjuvremenu, s obzirom na to da predstoji jos nekoliko sedmica hladnog zimskog vremena, stanovnistvo se priprema za nova iskusenja sa, cini se, beskrajnim redukcijama struje.

Mariana Çano je izvestac albanskog lista "Observer" iz Tirane.