Albanija: Spas iz zacaranog kruga prostitucije

Friday, 19 April, 2002

The link has been copied

Agim Kanani

Kroz hol za prijem putnika na medjunarodnom aerodromu "Rinas" uzurbano prolaze mlade Albanke na kojima se jasno uocavaju tragovi prebijanja. Pretukli su ih njihovi makroi. One su upale u zacarani krug medjunarodnog lanca prostitucije. Cim ih deportuju u Albaniju, uglavnom iz Italije, one se prvom prilikom vracaju u javne kuce u zapadnoj Evropi.

Ove mlade zene ne zele da govore o tome, a jos manje da objasne odakle im modrice po telu. "Dozivela sam saobracajnu nesrecu", kaze jedna od njih bez dva prednja zuba i sa masnicom na obrazu. Druga devojka, Silvana, ne zeli da objasni odakle joj oziljak na usni i modrice na bradi. Treca, sa slicnim povredama, kaze: "Okliznula sam se u kupatilu."

Agencije za pruzanje pomoci zrtvama procenjuju da oko 30.000 albanskih prostitutki radi sirom Evrope. One cine skoro jedan odsto celokupnog albanskog stanovnistva. Najmanje 60 odsto od ukupnog broja su maloletne devojke. Uglavnom su ih makroi kidnapovali ili na prevaru namamili u jednu od najgorih mreza trgovine belim robljem na evropskom kontinentu.

"Ne ocekujte da ce vam reci istinu", kaze jedan od policajaca na aerodromu. "Svaka od njih zeli da se vrati natrag u Italiju. To nije samo zbog pretnji njihovih svodnika. Njihove porodice takodje ne zele da ih prihvate. Jedna od njih mi je rekla: 'Ne zelim da se vratim kuci jer bi me otac pretukao'."

Ove zene nemaju cemu da se nadaju u Albaniji. U delu proslogodisnjeg izvestaja americke vlade koji se odnosi na Albaniju kaze se da se "zrtve suocavaju sa odbacivanjem od strane njihovih porodica i citavog drustva". Dalje se kaze da obzirom na razmere ovog problema i ogranicene resurse za reintegraciju, vecina zrtava trgovine belim robljem prima neznatnu ili nikakvu pomoc.

Mnogi policajci na carini ne pokazuju nikakve simpatije za ove nesrecne zene. Vide ih pre kao kriminalce nego kao zrtve. Cim napuste avion, vecina se vec sprema za nelegalni povratak u Italiju brzim gliserima. Svake noci 10 do 15 ovakvih motornih camaca napusta luku Vlora. Ukoliko platite odgovarajucu sumu novca, jedan od ovih motornih camaca ce vas prebaciti do italijanske obale.

Ipak, sada se otvaraju sklonista za pruzanje pomoci ovim zenama. Skrovita utocista za zrtve su otvorena u Tirani i Vlori. U Fieru, u srednjoj Albaniji, lokalni sef policije, Dzavit Salja, izgradio je skloniste za zrtve u krugu svoje policijske stanice.

"Albanci treba da nauce da se ophode prema ovim zenama kao zrtvama, a ne prostitutkama", kaze Salja ciji je cilj da suzbije aktivnosti trgovaca belim robljem. On je odrzao niz sastanaka sa lokalnim uciteljima, poslovnim ljudima i mestanima da bi objasnio na koji nacin trgovina belim robljem razara seoski zivot.

Rezultati su bili zapanjujuci. Broj prijava protiv svodnika i trgovaca belim robljem se uvecao za skoro 400 odsto. Salja je osnovao svoje privremeno skloniste u krugu policijske stanice da bi cuvao zrtve dok policija istrazuje krivicne prijave protiv njihovih makroa.

Kada je vlada uskratila sredstva za finansiranje ovog utocista, on je prikupio 18.000 dolara koji su mu bili potrebni od lokalnih biznismena. U tri metalna kontejnera za stanovanje nalazi se samo nekoliko uskih kreveta i skolskih klupa. Ipak, ove prostorije su ciste, dok zastitna zicana ograda okruzuje ovaj mali kompleks.

Problem sa kojim se Salja suocava je sto neke od zrtava napustaju skloniste, posto sudovima treba previse vremena da njihove makroe dovedu u sudnicu. On je zatrazio od ministarstva pravde da ubrza sudsku proceduru, ali do sada nije bilo nikakvog odgovora.

Vlasti su, takodje, odbile da finansiraju ishranu zena u ovom utocistu. "Vise ne trazim od drzavnih organa nikakvu pomoc", rekao je Salja. "Jedino trazim da ne ometaju nase napore i aktivnosti."

Ljudi koji vode ovo utociste pokusavaju da ubede porodice zrtava da ih prihvate natrag. "Mi im kazemo da njihove kcerke nisu krive zbog bavljenja prostitucijom, vec da su za to sami odgovorni", objasnjava Salja. "Statistika pokazuje da su njihove kcerke na prevaru primorane da se bave prostitucijom. Mi pitamo njihove porodice zasto su uopste dozvolili da se to desi".

Od pokretanja projekta u Vlori proslog decembra, zbrinuto je 40 devojaka koje su ponovo ujedinjene sa svojem porodicama.

Jedna od osoba koja pomaze zenama u ovom sklonistu zatrazila je da ne bude imenovana. Ona kaze da nikada ne bi trebalo potceniti uticaj svodnika, te da su i njoj licno pretili. "Ovaj me posao uzasava", dodaje ona.

Cak i kada ih porodice prihvate, veoma retko je to dugorocno resenje. "Ponekad odem da posetim ove devojke, ali ih ne nalazim tamo", nastavlja ona. "Zrtve trgovine belim robljem retko imaju srece da se ponovo vrate normalnom zivotu".

Agim Kanani je slobodni novinar iz Tirane.