Albanija: Otpor slobodnoj trgovini

Vlada bi mogla da se zestoko sukobi sa vodecim poslovnim ljudima u Albaniji, koji strahuju da ce bankrotirati zbog sporazuma o slobodnoj trgovini sa susednim zemljama, a koji ima podrsku EU. Oni zahtevaju od vlade da uvede mere zastite za njihove kompanije, pre nego sto dozvoli da jeftiniji proizvodi bez oporezivanja udju u zemlju.

Lokalne poslovne ljude narocito brine uvoz zita i piva iz susednih zemalja u kojima su ovi proizvodi znacajno subvencionisani, pa su zatrazili od vlade da ih konsulutuje u pogledu proizvoda koji mogu biti obuhvaceni sporazumom.

Cini se da je upravo zbog ovih primedbi Albanija vec odlozila potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Srbijom, velikim proizvodjacem zita. Sporazum sa Beogradom trebalo je da bude potpisan u decembru 2002.

Luan Bregasi, predsednik trgovinske komore Albanije, izjavio je za IWPR da vlada Srbije obilno subvencionira proizvodnju svojih ratara, sto spusta cenu njihovih proizvoda. "Ako bismo dozvolili da srpsko brasno udje u Albaniju bez ikakvih tarifa, to bi donelo bankrot i ozbiljne probleme za drustvo. Zato nismo odusevljeni ovim sporazumom."

Stvaranje zone slobodne trgovine koja bi obuhvatala sedam zemalja - Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Jugoslaviju, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku i Rumuniju - dogovoreno je u januaru 2001.godine, pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost EU. Uklanjanje carinskih barijera izmedju ovih zemalja za citav niz proizvoda smatra se prvim vaznim korakom ka eventulanom razmatranju za clanstvo u EU.

Bilo je predvidjeno da balkanske zemlje do kraja 2002.godine privedu kraju potpisivanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Albanija je do sada potpisala sporazum samo sa Makedonijom. Od zvanicnika Pakta za stabilnost zahtevala je da joj se da jos vremena za sklapanje preostalih pet sporazuma.

Vladin zvanicnik Adriana Civici, koja vodi trgovinske pregovore u ime Albanije, izjavila je za IWPR da je odluka da se sporazum sa Srbijom ne potpise u decembru imala za cilj da ukaze na teskoce koje njena zemlja ima u prelazenju sa "zatvorene ekonomije u okruzenje slobodne trgovine."

Albanska privreda se jos uvek bori da stane na noge posle godina komunisticke i postkomunisticke uprave kojom je ruinirana. Prema ministarstvu ekonomije, trgovinski deficit u 2002.godini iznosio je alarmantnih 1,1 milijardi americkih dolara. Gubici iznose 80 procenata u trgovini sa zemljama clanicama EU i sedam procenata u trgovini sa susednim zemljama.

Mada liberalizacija trgovine treba da poboljsa dugorocne izglede Albanije u Evropi, Civici priznaje da vlada tek treba da obavi temeljnu analizu koja ce pokazati kakvi ce biti efekti na kraci rok.

Ipak, Civici smatra da je proces liberalizacije neizbezan i da lokalna preduzeca ne mogu izmaci izazovu konkurencije iz inostranstva. Njeno je misljenje da su se poslovni ljudi suprotstavili sporazumu sa Srbijom iz straha da ce izgubiti monopol kod kuce.

Bregasi odbacuje ovaj argument, tvrdeci da su monopoli stvar proslosti. I zaista, neke od velikih kompanija u Albaniji reaguju na izazove slobodnog trzista. Poslednjih godina su dosta investirale - gotovo 17 miliona dolara samo u proizvodnju zita - pa se njihovi proizvodi priblizavaju evropskim standardima, i upravo ta investicija izaziva najvecu zabrinutost.

Ali Kazai, visoki rukovodilac pivare "Birra Tirana", izajvio je da su najave sporazuma o slobodnoj trgovini i perpektiva evropske konkurencije primorali njegovu kompaniju da investira sest miliona evra da bi osavremenila tehnologiju i snizila troskove.

"Inace ne bismo bili u stanju da se nosimo sa uvoznim proizvodima. Teret ovog poteza pasce na radnike, jer savremenija tehnologija nas tera da smanjujemo broj zaposlenih", dodaje on.

Bregasi kaze da je zahtevao od vlade da bar jos na godinu dana zastititi kljucne sektore poljoprivrede od jeftinijih proizvoda iz Srbije. "Posle toga cemo biti u stanju da prihvatimo konkurenciju na slobodnom trzistu", kaze on.

Albanske kompanije nisu suprotstavljene liberalizaciji u nacelu - samo zele da budu sigurne da ce igrati na terenu koji je za sve jednak.

Agim Rapaj, predsednik Albanskog saveta za poljoprivredu, napominje da bi Srbiju trebalo kazniti zbog tako visokih subvencija za proizvodnju zita, posto se to kosi sa nacelima Svetske trgovinske organizacije kojoj se Albanija pridruzila prosle godine. Takodje je dodao da sumnja u kvalitet brasna koje se izvozi iz Srbije.

Zabrinutost poslovnog sveta pojacana je cinjenicom da se albanski lideri u februaru 2003. sastaju sa predstavnicima EU da bi razgovarali o pridruzivanju zemlje Sporazumu o stabilizaciji, sto je jos jedan kritican test pre eventualnog ulaska u trgovinski blok. Poslovni ljudi se plase da vlada nece biti u poziciji da ih zastititi pred pritiscima za liberalizaciju koji dolaze iz Brisela.

Irfan Hisenbeliju, predstavnik industrije piva, kaze: "Sve zemlje u regionu stite domace proizvode, osim nase zemlje."

Ilir Alijaj je nezavisni novinar iz Tirane.