Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Albanija: Izlazak iz pat pozicije

Podeljeni albanski politicari ostavili su po strani nesuglasice da bi izabrali predsednika za koga se mnogi nadaju da ce povesti Albaniju ka evropskim integracijama.
By IWPR

Albanski parlament je ove nedelje popustio pod pritiskom medjunarodne zajednice i izabrao za predsednika Alfreda Moisiua, u nadi da ce ovo imenovanje doprineti smirivanju politickih sukoba u zemlji.


Evropski parlament je preko Doris Pack iz MAP-a apelovao da albanski parlament izabere politicki nezavisnog predsednika koji se moze koncentrisati na pomirenje.


Implicirano je da to iskljucuje Fatosa Nanoa i Salia Berishu, vodje vladajuce Socijalisticke i opozicione Demokratske partije. Prosle nedelje, obojica su se slozili da daju podrsku Moisuu - nezavisnom kandidatu koji je bio i jedini kandidat za ovo mesto - sve u interesu nacionalnog jedinstva.


Moisiu je izabran u ponedeljak tajnim glasanjem koje su mnoge televizijske stanice prenosile uzivo. Imao je 97 glasova za, 19 protiv, 14 uzdrzanih i cetiri nevazeca glasa.


Decenija trvenja izmedju vladajuce leve koalicije, koju predvodi Socijalisticka partija, i opozicije, koju predvodi Demokratska partija, odlozila je tranziciju Albanije u trzisnu ekonomiju i prijem u najvaznije evropske institucije.


Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i udruzivanju sa Evropskom unijom nedavno su odlozeni od juna za septembar. Medjunarodni monetarni fond takodje je odlozio potpisivanje trogodisnjeg sporazuma, a uskracen je i pristup nekim fondovima Svetske banke.


Moisiuov izbor pozdravljen je sirom politicke scene. "Ovo je istorijski dan za politicki zivot u Albaniji, dan kada su se dve strane udruzile kroz proces koji je od fundamentalnog znacaja za dalji razvoj ove zemlje", izjavio je Berisha posle glasanja. On je, takodje, potvrdio da ce opozicija u potpunosti postovati mandat predsednika.


Ovim izborom razresena je politicka pat pozicija povezana sa imenovanjem predsednika. Posle izbora odrzanih u junu 2001.godine, nijedna partija nije uspela da osvoji 60 procenata mesta u parlamentu, koliko je potrebno da bi neka od partija mogla nametnuti svog kandidata za mesto predsednika.


Nano je potom pokusao da pridobije potrebnu podrsku da bi postao sef drzave, ali otkrio je da nema dovoljnu podrsku u sopstvenoj partiji, kao i da se tada aktuelni premijer, Ilir Meta, protivi njegovoj kandidaturi.


Onda je pokusao da obori vladu, za koju je tvrdio da nije sposobna da vodi zemlju. Meta i njegova administracija konacno su se povukli sa polozaja krajem januara, da bi na mesto premijera dosao Pandeli Majko, ciji je izbor clanova kabineta ukazivao na to da podrzava Nanoa. Ipak, Nanou je jos uvek nedostajalo nekoliko glasova opozicije da bi mogao biti izabran za predsednika.


Opozicija je, s druge strane, bila odlucna u nameri da ne glasa za njega i da ne pruzi podrsku aktuelnom predsedniku, Rexhepu Meidaniu. Iznoseci optuzbe zbog neregularnosti na proslogodisnjim izborima, Berisha je cak pokusao da bojkotuje glasanje za predsednika odrzano u ponedeljak.


Nakon sto je pat pozicija zamenjena konsenzusom, Moisiu ce poloziti zakletvu 24.jula. Moisiu je udovac sa cetvoro dece, trenutno na celu Albanske atlantske asocijacije, sa prethodnim politickim iskustvom na polozaju zamenika ministra odbrane u periodu od 1994. do 1997.


Moisiuov izbor mozda jesu omogucili Berisha i Nano, ali on je vec porucio obojici politicara da ne pokusavaju da mu se mesaju u posao. "Prihvatio sam mesto predsednika... reagujuci na duh saradnje koji ima za cilj da ubrza integraciju Albanije u evropske i atlantske strukture", rekao je posle glasanja.


Proces ostvarivanja konsenzusa ipak nije prosao bez problema. Moisiua je predlozila opozicija tek nakon sto je kandidat kojeg su predlozili socijalisti, Artur Kuko, ambasador u Briselu, odbio da ucestvuje.


Pored toga, i u Socijalistickoj i u Demokratskoj partiji ima politicara koji su bili protiv kompromisnog kandidata.


Ipak, izbor Moisiua za predsednika obelezava novi pocetak za Albaniju, a dva najveca politicka bloka se nadaju da ce to olaksati ulazak u najvaznije evropske institucije.


Llazar Semini je urednik IWPR-a u Albaniji.(BCR No 345, 02-Jun-02)