Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ŽALBENO VEĆE OSLOBODILO ORIĆA

U Bosni i Srbiji je ta sudska odluka izazvala podeljene reakcije.
By Merdijana Sadović
albeno veće Haškog tribunala je ove sedmice oslobodilo bivšeg bosanskog komandanta Nasera Orića, koji je prethodno bio proglašen krivim za ratne zločine počinjene nad Srbima na području Srebrenice za vreme trajanja sukoba (1992-95.).



Ovom odlukom je poništena presuda koju je sudsko veće donelo u junu 2006., kada je Orić osuđen na dve godine zatvora zbog toga što krajem 1992. i početkom 1993. nije sprečio ubistva i mučenja srpskih zarobljenika u Srebrenici.



Orić je bio osuđen na temelju toga što nije sprečio zločine koje su počinili pojedinci za koje se veruje da su pripadali vojnoj policiji, koja je pak tehnički bila potčinjena njemu, pošto je on bio lokalni komandant snaga bosanske vlade.



Nakon što mu je 2006. izrečena presuda, Orić je bio odmah oslobođen, jer je u zatvoru do tada već proveo tri godine.



Žalbene su sudije sada odlučile da je sudsko veće pogrešilo kada je Orića proglasilo krivim, a da pre toga nije ustanovilo ko je zapravo počinio zločine, da li su mu počinioci u to vreme bili potčinjeni, i da li je on uopšte bio upoznat sa tim dešavanjima.



One su zaključile da je sudsko veće „propustilo da prikupi sve podatke koji su neophodni da bi osoba bila osuđena za komandnu odgovornost po Članu 7(3) Statuta Tribunala“.



„Čitava presuda Naseru Oriću počivala je na toj vrsti odgovornosti“, kazao je predsedavajući sudija Volfgang Šomburg (Wolfgang Schomburg) prilikom čitanja presude 3. jula. „Te greške otuda obesnažuju osudu Nasera Orića zbog toga što nije sprečio navodno zločinačko ponašanje svojih potčinjenih.“



Žalbeno je veće naglasilo i kako ne sumnja u to da su nad Srbima – koji su u periodu od septembra 1992. do marta 1993. bili pritvoreni u dva zatvorska objekta u Srebrenici – počinjeni teški zločini.



„Međutim, dokaz da su se zločini desili nije dovoljan za potvrdu osude pojedinca za te zločine“, kazao je sudija Šomburg. „Krivični postupak zahteva da se, pre no što okrivljeni bude osuđen, van svake razumne sumnje ustanovi da je on lično odgovoran za zločin.“



Pošto nijedna od strana u sporu nije zatražila novo suđenje, i pošto je tužilaštvo priznalo da ne raspolaže nikakvim novim dokazima da su Orićevi potčinjeni krivično odgovorni, ili da je on znao za zločine nad srpskim pritvorenicima, žalbeno je veće zaključilo da novo suđenje ne bi imalo smisla.



Orić i njegov tim odbrane su bili vidno uzbuđeni nakon što je presuda pročitana.



„Srećan sam“, rekao je on novinarima po okončanju zasedanja. „Najradije bih stao pred kapiju Tribunala i povikao da sam nevin, tako da me čitav svet čuje“, prenosi sarajevski Dnevni avaz njegove reči.



Tri godine je Orić proveo u pritivoru, i za celo to vreme nikada mu nije bio dopušten privremeni boravak na slobodi. Mnogim pritvorenicima Tribunala je pružena mogućnost da odu u domovinu – ukoliko sud nema razloga da posumnja da će tokom privremenog boravka na slobodi pokušati da pobegnu.



Orićeva glavna zastupnica, Vasvija Vidović, izjavila je za IWPR kako nije iznenađena ovakvim ishodom slučaja.



„Moj kolega [ko-zastupnik] Džon Džouns (John Jones) i ja smo očekivali oslobađanje, jer zaista nisu postojali dokazi koji bi potvrdili glavne navode iz optužnice koja je protiv Orića podignuta“, kazala je ona.



Vidovićeva je dodala i da je ova presuda veoma važna, jer se njome uspostavljaju standardi i za druge slučajeve u kojima se za okrivljene tvrdi da su komandno odgovorni za zločinačko ponašanje svojih potčinjenih.



„Žalbeno veće je ukazalo na to kako nije dovoljno samo dokazati da su zločini počinjeni, već da treba pokazati i da je optuženik povezan sa zločinom. Drugim rečima, tužioci su morali da dokažu da je Orić stvarno kontrolisao počinitelje tih zločina i da je sa tim zločinima bio upoznat. No, takvi dokazi na suđenju nisu izneti“, zaključila je ona.



Reakcije na Orićevo oslobađanje su u Bosni i Srbiji podeljene, i to na način koji se uglavnom mogao predvideti.



Bošnjaci su pozdravili presudu, uz komentar da se pokazalo kako je Tribunal, uprkos političkom pritisku, sposoban da donosi pravične presude.



A Srbi iz Bosne i Srbije su veoma razočarani ovakvom presudom.



U Srbiji je predsednik Boris Tadić rekao da je oslobađanje „skandalozno“, dok je bivši ministar pravde, Vladan Batić, za lokalne medije izjavio kako odluka žalbenog veća predstavlja „kolaps pravde i Tribunala“.



„Ova presuda ostavlja gorak ukus i potvrđuje stavove svih onih koji smatraju da Tribunal ima selektivan pristup pravdi“, rekao je on.



Predsednik stranke Jedinstvena Srbija, Dragan Marković, izjavio je kako je Orićevo oslobađanje sramno, dodajući da bi Tribunal trebalo zatvoriti.



„Taj sud primenjuje dvostruke standarde; stvoren je samo da bi sudio Srbima, i Srbija od njega nije imala nikakve koristi“, kazao je on.



Marković je zaključio da bi srbijanska kancelarija tužilaštva trebalo da zamrzne svoju saradnju s Hagom sve dok se ova „sramna presuda ne preispita“.



Bošnjaci su, pak, veoma zadovoljni presudom.



„Da je kriv, Haški tribunal bi ga osudio. Ali su ga sudije oslobodile, što znači da je nevin“, izjavila je Šuhra Sinanović iz udruženja Žene Podrinja.



U Republici Srpskoj (RS) preovlađuje drugačije mišljenje. Premijer Milorad Dodik je odluku suda opisao kao „izrugivanje pravdi“, dok je čelnik nacionalističke Srpske radikalne stranke (SRS) za RS, Milanko Mihajlica, izjavio da je presuda „šokantna“ i da pokazuje kako je Haški tribunal „politički sud, osnovan da bi se Srbima sudilo za ono što se dogodilo u proteklom ratu“.



„Posle ove i još nekih presuda ovog suda, jasno je da je nepoverenje Srba spram Tribunala potpuno opravdano“, zaključio je Mihajlica.



Tek nekolicina komentatora iz Srbije i RS-a je mirno primila odluku suda.



Čelnica beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP), Nataša Kandić, ukazala je na to da je odluka žalbenog veća u skladu sa dokazima koji su izneti na suđenju.



„Dokazi koje je na ovom suđenju predočilo tužilaštvo nisu pokazali da je Orić bio upoznat sa zločinima koji su počinjeni nad Srbima, niti da je zaista odgovoran zbog toga što nije sprečio te zločine“, kazala je ona.



Merdijana Sadović je voditeljica IWPR-ovog programa za Međunarodnu pravdu/MKSJ. Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.