Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Članica Lukićevog tima odbrane osuđena na 12 meseci zbog nepoštovanja suda

Jelena Rašić je osuđena za „težak“ prekršaj počinjen na suđenju za ratne zločine.
By Velma Šarić
  • <p>
	Jelena Rasic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)</p>
    <p> Jelena Rasic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)</p>

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 728, 10. februar 2012.)

Bivšoj referentkinji za predmet u timu odbrane Milana Lukića – bosanskog Srbina osuđenog za ratne zločine – izrečena je ove sedmice dvanaestomesečna zatvorska kazna zbog potplaćivanja svedoka radi davanja lažnih iskaza.

Sporazumom koji je postignut u poslednji čas, okrivljena Jelena Rašić je 31. januara priznala krivicu po svih pet tačaka optužbe za nepoštovanje suda (vidi tekst „Bivša referentkinja za Lukićev predmet priznala krivicu za nepoštovanje suda“).

Okrivljena se u septembru 2010. najpre izjasnila kao nevina, usled čega je njen slučaj trebalo da se nađe pred sudom 23. januara ove godine.

Na saslušanju koje je radi izricanja kazne održano 7. februara, predsedavajući sudija Hauard Morison (Howard Morrison) je rekao da je sudsko veće zaključilo da su krivična dela koja je okrivljena počinila „teška“ i da imaju „dalekosežne posledice“.

Suđenje Milanu Lukiću je već uveliko bilo u toku kada je Rašićeva, u oktobru 2008. godine, otputovala u Sarajevo kako bi se sastala sa osobom po imenu Zuhdija Tabaković. Rašićeva je priznala da je kriva zbog toga što je Tabakoviću pokazala unapred pripremljenu izjavu svedoka i upitala ga da li bi „potvrdio, potpisao i verifikovao taj iskaz u zamenu za 1,000 eura“.

„Ta izjava je bila lažna, pošto [Tabaković] nije bio upoznat ni sa jednim od događaja koji su u njoj opisani“, kaže se u optužnici protiv Rašićeve.

Takođe, Rašićeva je Tabakoviću ponudila i „nagradu“ ukoliko pronađe još dva čoveka koji bi bili voljni da potpišu unapred spremljene izjave – što je Tabaković potom i učinio. Dotična dvojica, koji se u optužnici spominju kao „X“ i „Y“, naposletku su i potpisali lažne izjave, a Rašićeva im je dala po 1,000 eura.

Tabaković je u martu 2010. priznao krivicu za nepoštovanje suda, nakon što je potvrdio da je potpisao lažnu izjavu, primio novac od Rašićeve i pronašao osobe X i Y. Osuđen je na tri meseca zatvora, a ubrzo je i oslobođen, jer je već bio odslužio deo kazne.

Prema dogovoru o priznanju krivice koji je postignut u tom slučaju, Tabaković je u decembru 2008. otišao u lokalnu kancelariju Tribunala u Sarajevu i obavestio tamošnje vlasti o čitavom slučaju, dostavivši im lažne izjave i ostalu dokumentaciju.

Tim izjavama je bivšem rezervnom policajcu Milanu Lukiću trebalo da bude obezbeđen lažni alibi, ali je on u julu 2009. ipak bio proglašen krivim zbog toga što je u istočnobosanskom gradu Višegradu lično ubio najmanje 132 bošnjačka civila, od kojih je preko stotinu bilo zatvoreno u dve zabarikadirane kuće i živo spaljeno.
Lukić je osuđen na doživotnu robiju. Njegovom rođaku i saoptuženiku, Sredoju Lukiću, izrečena je zatvorska kazna u trajanju od 30 godina. Trenutno je u toku žalbeni postupak.

Ponašanje Rašićeve predstavlja „direktno mešanje u sprovođenje pravde, [i] stoga mora biti na adekvatan način sankcionisano“, kazao je sudija Morison. „Zaključili smo da ozbiljnost krivičnih dela Jelene Rašić potpuno opravdava izricanje zatvorske kazne u trajanju od 12 meseci, koja će odmah biti izvršena“.

Rašićeva će izrečenu kaznu odslužiti u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Hagu.

Sudija Morison je saopštio i da je veće utvrdilo da je Rašićeva bila svesna prirode svojih postupaka i mogućih posledica.

„Ona se aktivno obraćala navodnim svedocima i bila je uporna u svojim postupcima“, kazao je on, dodajući da to predstavlja otežavajuću, ali i olakšavajuću okolnost.

„Bilo je jasno da ona – kao mlada, neiskusna osoba – nije i ne može biti neko ko je organizovao čitavu stvar“, kazao je on.

Sudija je rekao i da je Rašićeva, iako jeste priznala krivicu, to učinila nakon što je najpre negirala bilo kakvu odgovornost, što znači da nije bila sasvim iskrena prema istražiteljima. Međutim, s obzirom na priznanje krivice, „činjenica da ona prilikom istrage tužilaštva u nekoliko navrata nije govorila istinu, odnosno da nije sarađivala sa tužilaštvom, ne predstavlja otežavajući faktor i veće je kao takvu nije ni tretiralo“.

„Članovi timova odbrane obavezni su da svesno i u potpunosti poštuju zakon i važeća pravila – što svakako važi i za bilo kog drugog profesionalca koji sudeluje u postupku pred Tribunalom. Kao službenici pravde, oni u svakoj situaciji moraju biti svesni svojih obaveza i nikada ne smeju dozvoliti sebi da utiču na druge, recimo na potencijalne svedoke, tako što bi činili krivično delo“, nastavio je sudija Morison, dodajući da je Rašićeva učinila „upravo to“.

Međutim, pošto će ona biti jedina žena na odsluženju kazne u haškoj pritvorskoj jedinici – što će rezultirati „boravkom u kvazi-samici“ i mogućim „negativnim uticajem na nju“ – osam meseci propisane kazne biće joj oprošteno ukoliko u naredne dve godine ne počini nijedno krivično delo.

Prema pravilima Tribunala, pritvorenika je moguće prevremeno osloboditi ukoliko je odslužio dve trećine kazne koja mu je dosuđena. Pošto je Rašićeva, počev od septembra 2010., u zatvoru već provela 78 dana, ona bi odmah trebalo da bude prevremeno oslobođena – naveo je njen advokat u zahtevu koji je podneo 8. februara. O tome će odlučiti predsednik Tribunala, sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson).

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.