Veliki gubici crnogorske televizije
Crnogorska drzavna televizija nalazi se u krizi nakon sto je njeno rukovodstvo priznalo ogromne gubitke.
Veliki gubici crnogorske televizije
Crnogorska drzavna televizija nalazi se u krizi nakon sto je njeno rukovodstvo priznalo ogromne gubitke.
Direktori crnogorskog drzavnog medija Radio televizije Crna Gora, RTVCG, priznali su u sredu 6. decembra da je ova stanica akumulirala gubitke od sedam miliona nemackih maraka. Ocekuje se da ce ova cifra do kraja godine narasti do 11 miliona nemackih maraka.
Vec duze vreme kruze price o teskim gubicima, ali je velicina problema koja je izasla na videlo u izvestaju opozicionih dnevnih novina "Dan", sokirala javnost Crne Gore. U ovoj maloj republici od 650.000 stanovnika, prosecna plata je oko 200 maraka mesecno.
Ovoj finansijskoj bombi prethodila je uzarena politicka debata koja se vec duze vreme vodi oko programa i urednicke politike RTV CG. Crnogorski predsednik, Milo Djukanovic, koji podrzava nezavisnost, ima znacajan uticaj na ovu televizijsku stanicu, sto se odrazava u njenom nacinu prezentiranja vesti.
Ova rasprava oko televizije odrazava razdor unutar Djukanoviceve vladajuce koalicije oko pitanja nezavnisnosti, nakon nedavnog odlaska s vlasti Slobodana Milosevica. Demokratska partija socijalista, DPS, crnogorskog predsednika i socijaldemokrate, SDP, Zarka Rakcevica, podrzavaju secesiju, dok se treci partnter ove koalicije, Narodna stranka, NS, zalaze za ostanak u Jugoslaviju.
NS tvrdi da RTV CG isuvise naginje ka nezavisnosti. Nakon sto su uputili nekoliko javnih upozorenja, funkcioneri NS, Predrag Popovic i Predrag Drecun dali su ostavke na svoje polozaje u upravnom odboru drzavnih medija.
Pa ipak, ono sto vise zanima javnost jeste cinjenica gde su zavrsili milioni nemackih maraka.. Izgleda da niko iz ove televizijske kuce nije znao da da odgovor na to pitanje, posto je bilo nemoguce doci do tacne analize gubitaka.
Pretpostavlja se da bar deo ovog deficita predstavljaju neisplaceni krediti uzeti od poslovnih banaka.
Javnost sada sumnja da je ovaj novac jednostavno zavrsio u dzepovima rukovodstva ove televizije, umesto da bude uplacen u penzioni i socijalni fond zaposlenih,
Sumnje je pobudio jedan tek penzionisani radnik televizij. On je otkrio da mu je penzija manja za tri odsto zbog neplacenih doprinosa, sto je dovelo do panike medju njegovim kolegama. Posto su proverili svoje finansijsko stanje, I ostali su se uverili da i njima doprinos za penzijsko osiguranje nije bio uplacivan u poslednje tri godine. Takav skandal u drzavnom sektoru nezapamcen je u Crnoj Gori.
Rukovodstvo RTV CG vec nekoliko nedelja je upoznato sa finansijskom situacijom. U novembru je otkaz dobilo 180 radnika koji su radili pod ugovorom, a prosecna plata je smanjena sa 480 na 360 nemackih maraka. Najavljena su i dalja otpustanja.
Kada je finansijski direktor Milenko Filipovic prosle nedelje stigao na razgovor za razljucenim radnicima, bilo mu je potrebno licno obezbedjenje. On je otkrio malo detalja, naglasivsi da su neplacena televizijska pretplata i povecanje programa stvorili deficit. Vecina zaposlenih nije mu poverovala.
TV gledaoci placaju televizijsku pretplatu od 1,5 nemacke marke. Filipovic je predlozio da se ona uveca na pet maraka. Ovo nece naici na odobravanje osiromasenih crnogorskih gradjana, niti rivalskih televizijskih stanica.
Koca Pavlovic, glavni i odgovorni urednik nezavisnog kanala Televizije Montena, koja je po broju gledalaca dostigla drzavnu televiziju, misli da bi I njegova TV trebala da podeli profit od televizijske pretlpate.
"Nasa televizija pruza bolje usluge gradjanima Crne Gore nego drzavna televizija", kaze Pavlovic. "Mi nudimo razlicite poglede, a ne samo Djukanoviceve".
Direktori drzavne televizije opravdavaju gubitke prevelikim brojem zaposlenih. Ova stanica zaposljava 1.000 ljudi, sto je duplo vise od broja koji je potreban.
Djukanovic je 1997. godine prestao da podrzava Milosevica i njegovog crnogorskog saveznika Momira Bulatovica. Kada je podrzao anti-Milosevicevsku opciju, tada je predsednik iz RTV CG uklonio sav kadar koji je bio naklonjen bilo Milosevicu, bilo Bulatovicu.
Da bi se kako tako odrzao mir, mnogi od otpustenih radnika nastavili su da primaju plate, iako su na njihova mesta dovedeni novi ljudi.
Potom je uoci samih predsednickih izbora 1998. godine, formiran i treci kanal televizije posvecen mladima. Ovaj novi kanal zaposljava oko 200 ljudi. Goran Rakocevic, direktor RTV CG, i bliski saradnik Djukanovica kontrolise program ovog kanala. U toku otpustanja radnika u novembru nijedno lice sa ovog kanala nije dirnuto, sto je dovelo do negodovanja ostalih radnika ove televizije.
Za sada, nij jasno kako ce se pokriti ovaj deficit RTV CG. Budzetom vlade za sledecu godinu predvidjeno je oko 25 miliona maraka za drzavnu televiziju. Da li ce ovo biti dovoljno da se pokriju gubici i do isplati penziono i socijalno osiguranje radnika, ostaje da se vidi.
U medjuvremenu, javnost ceka da se odgovorni dovedu pred lice pravde.
Medjutim, od ovoga ce najvise koristi izvuci blok koji je protiv nezavisnosti. Protivnici Djukanovica ce sigurno osvojiti politicke poene od ovog skandala i zatraziti ostavku rukovodstva i urednickog osoblja koje je umesano u ove finansijske malverzacije.
Boris Darmanovic je redovni dopisnik IWPR.
