Fokus na EU: nova granica unije koristi stanovnicima Balkana
Izgleda da nema mesta strahovanjima da prosirivanje Unije stvara novu gvozdenu zavesu na jugoistoku Evrope.
Fokus na EU: nova granica unije koristi stanovnicima Balkana
Izgleda da nema mesta strahovanjima da prosirivanje Unije stvara novu gvozdenu zavesu na jugoistoku Evrope.
Pre trinaest godina, granicni prelaz Obrezje izmedju Slovenije i Hrvatske bio je samo zarastao, uzani seoski put koji je povezivao dve republike unutar savezne republike Jugoslavije.
U ono vreme nije bilo granicne postaje, pa cak ni bilo kakvog znaka. Sve se promenilo 25.juna 1991. kada je Slovenija proglasila nezavisnost. Skromna montazna kabina odmah je postavljena na mestu koje je sada predstavljalo medjunarodnu granicu i od tada su i put i granicni prelaz konstantno prosirivani.
Danas, put sa nekoliko traka i velikom lucnom nadstresnicom lici na bilo koju drzavnu granicu.
Za nekoliko sedmica, od 1. maja, to ce biti i spoljasnja granica Evropske unije.
Na jugu se nalaze bivse jugoslovenske republike zapadnog Balkana, koje su propustile voz za Brisel zbog ratova za nezavisnost koje su vodile devedesetih godina sa jugoslovenskom vojskom kontrolisanom od strane Srba. Na severu je mirna Slovenija, koja ce sada biti ukljucena u porodicu Evropske unije.
Kao da zele da naglase ovo geografsko pomeranje granica EU, Italija i Slovenija uklanjanju sve preostale fizicke barijere izmedju dve zemlje, koje vec izgledaju kao preziveli ostatak iz vremena hladnog rata.
Neki posmatraci uporedili su napredovanje granice EU u pravcu jugoistoka sa iscrtavanjem nove gvozdene zavese. O "zavesi" koja se spusta izmedju komunistickog istoka i demokratskog zapada, i prostire se od Trsta na Jadranu do Stetina na Baltiku, prvi je govrio Vinston Cercil u Fultonu, u Misuriju, 1946. godine.
Nova zavesa, takva kakva je, prostire se od severoistocnog dela Jadrana i pravi luk na istok duz juznih granica Slovenije i Madjarske.
U stvarnosti, bar za jos neko vreme malo toga ce se promeniti na ovoj spoljasnjoj granici. Slovenija se nece odmah pridruziti Sengenskoj zoni drzava EU, koje su izmedju sebe ukinule pogranicnu kontrolu.
Dusan Burian, visi inspektor nadlezan za saradnju sa inostranstvom u pogranicnom odseku slovenacke policije, izjavio je za IWPR: "Verovatno se necemo pridruziti zoni Sengena pre 2007. Dotle ce nase granice sa Italijom i Austrijom i dalje biti formalno kontrolisane."
Ako EU bude zadovoljna kontrolom koju Slovenija vrsi na 670 kilometara dugoj granici sa Hrvatskom, 2007. godine bi mogla dobiti pristup bazi podataka Sengenskog informativnog sistema. Putnici koji ulaze u ovu zonu kroz Sloveniju bice slobodni da putuju gde zele bez obaveze da razmisljaju o granicama.
Posle 1. maja, kao i danas, drzavljanima Hrvatske nece biti potrebne vize za ulazak u EU. Ali, drzavljanima Srbije ce takve vize biti potrebne. Sasvim ocekivano, Hrvati, koji cine deo od deset miliona ljudi koji godisne predju granicu na prelazu Obrezje, nisu zabrinuti zbog ovih promena. "Za nas se nista nece pogorsati", izjavio je Zoran, hrvatski poslovni covek iz Zagreba, vozeci svoj novi BMW. "Ulaskom Slovenije u EU dobijamo priliku da prosirimo poslove sa gradjeviskim materijalom. To je nova mogucnost."
Izgleda da je granica vec dobro organizovana i opremljena. Tu su automatski citaci pasosa, detektori falsifikata, endoskopi, Gajgerovi brojaci i sva standardna pogranicna pomagala.
Ali trgovci ljudima i narkoticima i dalje ce pokusavati da pronadju nacine da udju. Visi inspektor Robert Kobe, koji je nadlezan za prelaz Obrezje, kaze da se sverceri ljudi ovde vec oprobali srecu.
"Pre dve ili tri godine veliki broj ilegalnih imigranata pokusavao je da predje granicu kod Obrezja u kamionima. Sada su verovato svesni da bi bili uhvaceni, jer sve vise njih pokusava da predje 'zelenu granicu'", kaze on, misleci na cesto neobelezene granicne prelaze u ruralnim oblastima gde male grupe imigranata i svercera preko noci pokusavaju da neopazeno predju na drugu stranu.
Slovenacka policija do sada nije u znacajnijoj meri koristila senzore za detektovanje kretanja ili drugu visoko-tehnolosku opremu na "zelenim granicama", mada duz njih redovno patroliraju i planiraju da nabave helikopter za nocno osmatranje.
Svercere droge, koju je lakse sakriti nego ljudski kargo, teze je staviti pod kontrolu. Slovenacka policija je prosle godine zaplenila 90 kg heroina, sto je znacajno povecanje u odnosu na 68 kg iz prethodne godine.
Zemlja se nalazi na balkanskoj tranzitnoj ruti za sverc droge koja vodi do Zapadne Evrope. Jedan visoki inspektor iz Ljubljane izjavio je da promet ne ide samo u jednom smeru. Hemikalije koje se koriste u proizvodnji droge putuju iz EU kroz Sloveniju do Balkana i Turske. "Pre nekliko godina zaplenili smo dvadeset tona acetat anhidrida u jednom skladistu", kaze inspektor, "a to je dovoljno da se od opijumske baze napravi osam tona cistog heroina."
Granicari na madjarskoj granici takodje ce morati da cuvaju zamasan deo spoljasnje granice EU. Ova zemlja se granici sa Hrvatskom, Srbijom, Rumunijom i Ukrajinom. Smatra se da granica sa bivsim Sovjetskim Savezom potencijalno predstavlja vecu pretnju nego granica sa bivsom Jugoslavijom.
U februaru je na granici zadrzan drzavljanin Ukrajine nakon sto je policija u njegovom vozilu pronasla 400 grama uranijuma, za koji je osumnjiceni tvrdio da je bio namenjen jednom stomatologu.
Pukovnik Sandor Orodan, pripadnik Madjarske granicne sluzbe, veruje da ce ulazak u EU staviti pogranicnu policiju pred nove izazove, jer Madjarska tako postaje "ne samo tranzitna vec i odredisna zemlja za medjunarodne organizacije koje se bave svercom ljudi."
Trgovci ljudima najradije biraju Madjarsku kada svoje zrtve medju zenama treba da prebace iz Moldavije, Ukrajine i Rumunije do destinacija unutar EU.
Prema misljenju pukovnika Orodana, broj pokusaja svercovanja ljudi preko "zelenih granica" je u opadanju.
Razlog je to sto su medjunarodne mreze za sverc ljdui postale veoma sofisticirane - koriste nove metode, kao sto je falsifikovanje dokumenata - pa mogu neopazeno prelaziti i kontrolisane granice.
Za sada, cini se da nema mesta retorici o novoj gvozdenoj zavesi. Ako se duz Evrope postavlja nova zavesa, ona je po svojoj prirodi dobrocudna. Oni koji zele da ilegalno udju u EU ili se bave svercom verovatno ce imati vise problema. Ali vecina koja postuje zakon od toga moze imati samo koristi.
Za vecinu putnika, granica ce biti jednako porozna kao i pre prosirenja EU. Osim toga, zavesa nije fiksirana: ocekuje se da ce za neko vreme nastaviti da se pomera na jug.
Nil Barnet je nezavisni izvestac sa Balkana (www.neil-barnett.com).
