POLJE SMRTONOSNIH HEMIKALIJA PLASI ALBANCE

Albanski ekolozi izrazavaju strahovanje zbog onoga sto je otkriveno na jednom polju, oko 40 kilometara od prestonice, Tirane, za koje su vlasti priznale da predstavlja jedno od najvecih i najsmrtonosnijih skladista hemijskih materijala u regionu.

Na polju se nalazi oko 600 kanistera sa oko 16 tona arsenika i iperita, jedinjenja sumpora, a oba sastojka se koriste u proizvodnji hemijskog oruzja.

Postojanje ove zalihe, za koju se verovalo da ju je rezim Envera Hodze isporucio Kini, otkrio je americki list “Vasington post “ 10. januara.

Citirajuce izvore iz albanskog Ministarstva odbrane, list navodi da su zvanicnici otkrili ove zalihe u novembru 2002.

Razgovarajuci sa novinarima 12. januara, nakon sto je to postala vest, Besnik Bare, albanski zamenik ministra odbrane, izjavio je da su ove supstance tu deponovane jos sedamdesetih godina, na vrhuncu tadasnjeg saveza izmedju Kine i komunisticke Albanije.

Albanija je u to vreme, dodao je ovaj zvanicnik, bila zainteresovana za razvoj hemijskog oruzja. Sabit Brokaj, bivsi ministar odbrane, izjavio je: “Jasno je da je Albanija zelela da udje u krug najbolje naoruzanih zemalja.”

Albanske vlasti su navodno zaboravile na postojanje ovih zaliha nakon sto je Hodza umro 1985. godine.

Bare kaze da nema zvanicnih dokumenata kojima se objasnjava kako su tacno ove hemikalije transportovane u Albaniju ili zasto su tamo deponovane.

“Raspolazemo pouzdanim informacijama da nema drugih skladista u zemlji osim ovog koje je upravo otkriveno”, dodao je.

Prema sporazumu koji je vlada u Tirani potpisala 1993. godine, Albanija je duzna da prijavi i unisti hemijsko oruzje.

Pukovnik Fadil Vucaj, vojni strucnjak za hemijske supstance, izjavio je za IWPR da su medjunarodni strucnjaci pazljivo ispitali stanje kanistera i da mogu garantovati da su oni i dalje hermeticki zatvoreni.

Prema Vucaju, kontejneri su obezbedjeni sa najmanje 10 sigurnosnih uredjaja i nalaze se pod nadzorom 24 sata dnevno.

Vucaj je izjavio da je uveren da skladiste hemikalija i njihovo uklanjanje nece predstavljati pretnju bezbednosti zemlje ili zivotnoj sredini.

Ministar odbrane Pandeli Majko takodje tvrdi da su smrtonosne zalihe bezbedne. Na sastanku sa americkim strucnjacima za odbranu 11. januara u Tirani, Majko je izjavio da je albanska vojska preduzela potrebne korake da spreci mogucnost da hemikalije naude bilo kome.

Ipak, albanski ekolozi, kao sto je Dritan Koka, clan Asocijacije pravnika za ekologiju, nije u to uveren.

“Siguran sam da Albanija ne raspolaze specijalistickim resursima potrebnim da se obezbde civili i zastiti zivotna sredina od kontaminacije”, kaze Koka.

Mnogi obicni Albanci takodje se pitaju da li su vlasti dovoljno kompetentne da rese ovaj problem.

“Ono sto me najvise brine jeste pitanje koliko ce bezbedno biti premestanje ovih hemikalija ako Albanci nemaju iskustva u takvim poslovima”, izjavio je Ilir Suni, student na Univerzitetu u Tirani.

Adam Ereli, portparol vlade, izjavio je da su SAD ponudile Albaniji 20 miliona dolara pomoci za eliminisanje ovih supstanci. Strucnjaci za hemijsko oruzje doneli bi mobilne jedinice za unistavanje hemijskog oruzja u Albaniju, da bi se tako obezbedilo da hemikalije budu unistene do 2007. godine, dodao je.

Vasington Post je objavio da albanska zaliha, mada relativno mala, brine americke zvanicnike kao jedno od vise nedokumentovanih i slabo obezbedjenih skladista oruzja sirom sveta koja bi teroristi mogli zloupotrebiti.

Pelumb Kazimi, nacelnik generalstaba, izjavio je za IWPR da ce vlada Albanije imati odlucujucu ulogu u eliminisanju ovih zaliha. “U njihovoj eliminaciji nema nikakve opasnosti za civile”, izjavio je nacelnik.

Uprkos svim uveravanjima, neki ekolozi su i dalje zabrinuti. Ministar za ekologiju, Etem Ruka, nije mnogo pomogao kada je nedavno izjavio za medije da su ove supstance toliko toksicne da bi nekoliko miligrama bilo dovoljno da ubije veliki broj ljudi.

Jedan drzavni zvanicnik iz Instituta za zivotnu sredinu, govoreci anonimno, izjavio je za IWPR da uklanjanje toksicnih materija i dekontaminacija okoline zahtevaju veoma sofisticirane metode.

“Eliminacija (hemikalija) ne garantuje ocuvanje okoline”, upozorava ovaj izvor, “pa ce eksperti morati strogo da se pridrzavaju medjunarodnih propisa u oblasti zastite sredine.”

Koka kaze da oslanjanje vlade Albanije na strucnjake iz SAD u resavanju ove krize ne obecava mnogo za buducnost.

“Uprkos cinjenici da ce u uklanjanju hemikalija ucestvovati americki eksperti, kao prioritet moramo postaviti izradu nacionalnog plana zastite okoline”, izjavio je.

Okrecuci se temi uklanjana smrtonosnih zaliha, Vucaj je izjavio da vlasti tek treba da se odluce za jednu od dve moguce opcije, za unistavanje ili hemijsku neutralizaciju.

“Metodi se jos analiziraju i na kraju cemo izabrati najefikasniji metod eliminacije”, rekao je Vucaj.

Na nedavno odrzanoj sednici, Komisija za odbranu u albanskom parlamentu zahtevala je da se saradnja sa stranim strucnjacima nastavi i nakon sto ove supstance budu unistene.

Dasamir Sehi, predsednik komisije, izjavio je da bi strana pomoc takodje trebalo da se koncentrise na pomaganje Albaniji da pronadje i eliminise drugo opasno oruzje koje je zaostalo iz Hodzine epohe.

Suela Musta je redovni sardanik IWPR