Bugari razmisljaju o najnovijoj odluci EU o ukidanju viza

Grupa od pedesetak mladih Bugara koji su putovali na jednu medjunarodnu konferenciju u Francuskoj pocetkom ovog meseca, zadrzani su duze od cetiri sata na italijanskoj granici, gde su bili izlozeni pretresu. Istovremeno, autobus pun makedonske omladine koja je isla na isti dogadjaj presao je istu granicu bez ikakvih problema.

Ovaj incident, koji u normalnim okolnostima ne bi trebalo tretirati kao vest, jer Bugari vec duze vreme trpe diskriminaciju od strane carinika, nasao se na naslovnim stranama novina jer se poklopio sa odlukom EU ministara da ukinu vize bugarskim drzavljanima koji zele da posete zemlje-clanice.

Bugarska i Rumunija vec duze vreme negoduju sto njihovi drzavljani moraju da dobiju dozvolu za putovanje u zemlje clanice EU, za razliku od nekadasnjih komunistickih zemalja cije se molbe za clanstvo u EU trenutno razmatraju.

Sofija je jos uvek slavila tako dugo ocekivanu odluku koju je predsednik Peter Stoyanov uporedio sa padom Berlinskog zida, kada je doslo do incidenta na granici.

Raspolozenje je brzo opalo. Reakcije ljudi bile su burne. Pitali su se da li je zaista vredelo pojacati bezbednost granica i pasoske kontrole da bi se ispunili EU preduslovi za ukidanje viza.

Incident na italijanskoj granici predstavljao je dodatnu drskost stoga sto ova odluka EU, pre nego sto bude sprovedena u delo, mora jos da bude odobrena od strane Evropskog parlamenta, a kao najraniji datum moguce primene ove odluke uzima se mart 2001.godine.

Bugari koji zele da putuju u inostranstvo morali su da pretrpe dosta toga u poslednjih sedam godina. Mnogi naucnici, intelektualci i sportisti nisu mogli da prisustvuju medjunarodnim dogadjajima zato sto im vize EU nisu bile izdate na vreme.

Dok odluka EU da ukine restrikciju putovanja jasno predstavlja olaksanje vladi u Sofiji, ove vesti nisu sjajne. Vlada ce sada morati da uvede vize zemljama van Schengen zone, sto bi moglo naneti stetu njenoj ekonomiji i oslabiti odnose sa ovim zemljama.

Premijer Ivan Kostov insistira da ce korist otvaranja Bugarske prema Evropi biti veca od stete, medjutim, sudeci po izvestajima javnog mnjenja samo preko jedne trecine stanovnika deli njegovo misljenje.

Bugarska vlada morace da postupa veoma oprezno da bi izbegla razmirice sa susednim zemljama oko Schengen kriterijuma.

Vlasti u Sofiji objavile su kraj slobodnog putovanja za Ruse, a slicne mere ce se uvesti u sledecih sest meseci za drzavljane Georgie, Ukraine i Tunisa.

Vlada kaze, dok se zemlja bude pripremala za udruzeno clanstvo u Evropsku uniju, da ce izuzetak predstavljati makedonski drzavljani, od kojih mnogi imaju rodbinu u Bugarskoj. Sofija poslednjih godina tezi za dobrim odnosima sa Skopljem, nakon vise decenija punih konfrontacija i sumnjicavosti u toku ere komunizma.

Bugarska ce oko viza mozda imati dodatnih poteskoca sa Bucharestom. Rumunija je razumljivo ogorcena sto EU nije ukinula restrikcije putovanja za njene drzavljane.

Visoki funkcioner Socijaldemokratske stranke, Adrian Nastase opisao je odluku Brusselsa kao "uznemirujucu i diskriminativnu". Potpredsednik Nacionale liberalne partije, Valeriu Stoica otisao je cak dalje, upozoravajuci da ona moze izazvati ekstremizam u Rumuniji. Ovo pitanje moglo bi ugroziti planove za izgradnju mosta preko Dunava.

Grcka je podrzala ukidanje viza za Bugare, iako je sada izrazila strahovanje da bi to moglo voditi znatnom povecanju broja ilegalnih imigranata sledece godine.

Procenjuje se da trenutno u Grckoj boravi oko 100.000 Bugara, sto je posle Albanaca najveca grupa ilegalnih radnika. Atina kaze da se broj prethodnih radnika duplo povecao u toku prosle godine, grcki poslodavci im daju prednost nad lokalnim radnicima, jer su mnogo jeftinija radna snaga.

Predsednik Konstandinos Stefanopoulos je nedavno upozorio bugarskog predsednika u toku njegove posete Grckoj da ce Atina uskoro uvesti zakonske mere koje ce zaustaviti ilegalnu radnu snagu.

I dok ova odluka EU o ukidanju viza bugarskim drzavljanima predstavlja bez sumnje veliki uspeh za vladu, ona moze dovesti do neocekivanih problema u toku predstojecih opstih izbora zakazanih na prolece sledece godine.

Kostov, kojeg smatraju za najboljeg premijera zemlje u toku poslednjih godina, suocice se sa teskim odlukama o odnosima sa susednim zemljama, ciji ce ishod imati uticaja na njegovu politicku buducnost i buducnosti njegove partije Saveza demokratskih snaga.

Dimitar Sotirov je novinar iz Sofije.