IZVESTAJ IZ REGIONA: Bezubi zakon o ekstradiciji

Srpska polovina Bosne nevoljno je donela novi zakon koji dozvoljava predaju osumnjicenih za ratne zlocine Tribunalu u Hagu. Ali izgleda da taj zakon nema zube, njegova je primena blokirana crvenom trakom, tako da se skorija izrucenja ne cine verovatnim.

Bila su potrebna tri zasedanja parlamenta Republike Srpske (RS) da bi se konacno 2. oktobra "progurao" i usvojio Zakon o saradnji sa tribunalom. Taj dokument ima za cilj uklanjanje onih formalnih pravnih prepreka koje sudstvu i policiji RS doskora nisu dozvoljavale primenu optuznica Tribunala.

Zakon, medjutim, moze stupiti na snagu tek osam dana nakon njegovog objavljivanja u Sluzbenom glasniku RS. Tekst zakona jos uvek nije predat u stampu, i nema nikakvih znakova da ce do toga uopste doci.

Banjalucki dnevni list "Nezavisne novine" citira izvor blizak vladi, prema cijim recima je Srpska demokratska stranka (SDS) smislila nacin da beskrajno odlaze objavljivanje zakona i tako spreci njegovo dejstvo.

Ekstradicija je veoma nepopularna u RS, jer vecina gradjana, izgleda, veruje da nijedan od njihovih politicara i vojnika tokom bosanskog rata nije pocinio nijedan ratni zlocin.

Snazno protivljenje javnosti usledilo je nakon sto je premijer RS, Mladen Ivanic, na septembarskom skupstinskom zasedanju, obecao uvodjenje odredbe o saradnji. Rasprave o predlogu zakona su dva puta odlagane. Konacno, nacrt zakona se provukao 2. oktobra sa jednim glasom vise, dobivsi 42 od ukupno 83 glasa. Spasli su ga poslanici Socijalisticke partije (SPS), nakon sto su petorica odmetnika iz SDS odbili da podrze predlog.

Krstan Simic iz Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) izjavio je da su postojala ozbiljna neslaganja u vladajucoj koaliciji, koju cine SDS, Partija demokratskog progresa (PGP) i SPS. Simic veruje da je usvajanje zakona bilo odlagano kako bi se pruzila prilika da vodje SDS ubede pobunjenike iz vlastitih redova da podrze zakon.

Veruje se da je vlada odbila nekoliko amandmana koje su predlozili odmetnici iz SDS, ukljucujuci i odredbu po kojoj, pre slanja u Hag, osumnjicenima treba prvo suditi pred domacim sudovima. Drugi zahtev bio je da se hapsenja koja su do sada sprodovodile trupe SFOR-a zigosu kao teroristicki akti.

Ministar pravde Biljana Maric izjavila je da bi usvajanje tih amandmana "promenilo samu sustinu zakona". Uprkos tankoj vecini i cinjenici da je celokupna parlamentarna opozicija odbila da podrzi zakon, Ivanic je nakon njegovog usvajanja delovao zadovoljno.

Ali oni koji ce biti zaduzeni za sprovodjenje ekstradicije misle drugacije. Svi pokusaji IWPR da pribavi dodatne izjave ministra pravde i same policije, bili su neuspesni. Drago Vucic, generalni sekretar SPS, je rekao: "Ja ne ocekujem da ce ministar unutrasnjih poslova sada preuzeti SFOR-ovu ulogu hapsenja osumnjicenih".

Vucic tvrdi da je stanoviste policije da se "sa osobama na Haskim potjernicama treba razgovarati i ubediti ih da se dobrovoljno predaju".

Vucicev partijski kolega Petar Djokic, takodje je izrazio sumnju u spremnost policije da pristupi hapsenjima. "Za sada nisam u stanju da zamislim jednog sefa policije kako izdaje nalog za hapsenje, niti da bi ga, ukoliko do toga ipak dodje, ijedan policajac bio spreman izvrsiti", rekao je on. Djokic je objasnio da se ne moze ocekivati velika podrska javnosti, kojoj se godinama govorilo da je Tribunal, u stvari, politicki sud, osnovan sa ciljem da se sudi citavom srpskom narodu. "Tesko da ce taj narod preko noci promeniti pristup", dodao je.

Djokic je primetio da su na dan kada je zakon usvojen, u Bijeljini prodavane majice sa likom Haskog bjegunca i nekadasnjeg srpskog vodje, Radovana Karadzica i sloganom "Srpski heroj", dok su se u Banja Luci pojavili leci kojima se na poslanike apelovalo da ne podrze zakon o ekstradiciji. Cudno je, medjutim, da otkako je zakon usvojen, skoro niko ne pominje Radovana Karadzica i njegovog ko-optuzenog, generala Ratka Mladica.

I poslanici ce imati mnogo prilika da osujete proces ekstradicije. Vucic primecuje da novi zakon daje pravo samoj RS da proceni postoji li u haskim optuznicama osnov za krivicno gonjenje, pa i da odbije saradnju s Tribunalom ukoliko su optuznicama "ugrozeni interesi RS".

Imena 26 osoba iz RS nalaze se na javnim haskim optuznicama. Od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, optuzeni su imali sasvim dovoljno vremena da se predaju, ali ih je tek nekoliko to i ucinilo. Otuda i ravnodusnost Tribunala prema novom zakonu RS. Sve drzave-clanice UN obavezne su da isporuce optuzene Haskom sudu i nema potrebe da se usvajaju zasebni zakoni.

"Sada, kada je usvojila zakon koji joj, pre svega, nije ni bio potreban, mi od vlasti RS ocekujemo da bez ikakvog odlaganja uhapsi svih 26 optuzenih", izjavio je portparol Tribunala Dzim Lendejl.

Gordana Katana je clan dopisne mreze IWPR za ratne zlocine i saradnik sarajevskog dnevnog lista "Oslobodjenje".