IZVESTAJ IZ REGIONA:

Pise: Amra Kebo iz Sarajeva (TU br. 252, 28. januar - 1. februar 2002)

Zahvaljujuci odluci da se Slobodanu Milosevicu sudi po svim optuznicama samo na jednom sudjenju, bice lakse dokazati da je on planirao stvaranje Velike Srbije, te se otuda - po recima politicara iz Federacije - povecava i verovatnoca da ce bivsi predsednik Jugoslavije biti osudjen za genocid u Bosni.

Smatra se da je takozvani "Projekat Velika Srbija" podrazumevao precizno razradjen plan srpskih vlasti o pripajanju onih oblasti iz susednih jugoslovenskih republika koje su bile naseljene srpskim stanovnistvom. Taj projekat je ubrzo prerastao u proterivanje pripadnika drugih etnickih zajednica.

U etnickim ciscenjima Hrvatske, Kosova i Bosne stradalo je mnogo ljudi, ali je samo u Bosni ubijanje poprimilo razmere zbog kojih se optuzbe za genocid cine opravdanima.

Projekat Velike Srbije, nastao u glavama srpskih intelektualaca, Milosevic i njegovi kompanjoni podrzali su kao sredstvo za podsticanje nacionalistickog ludila, koje ih je uostalom i dovelo na vlast. U ostvarivanju pomenutog plana ucestvovao je velik broj organizacija i pojedinaca, a njegovi detalji ce verovatno biti obelodanjeni na samom Milosevicevom sudjenju, cime ce i optuzbe za genocid biti potkrepljene.

Bivsi bosanski predsednik, ratni vodja Alija Izetbegovic, ukazao je na potrebu da tuzilastvo rekonstruise citav tok Milosevicevog etnickog ciscenja - a najbolji nacin da se to ucini jeste upravo spajanje optuznica za Bosnu, Hrvatsku i Kosovo. Jedinstveno sudjenje podrzava i Kasim Trnka, advokat u postupku koji je Bosna zbog agresije pokrenula protiv Jugoslavije pred Mudjunarodnim sudom pravde. "Sudjenje Milosevicu pokazace da su optuzbe BiH protiv Jugoslavije osnovane", izjavio je on.

Niko Lozanic - clan bosanskog predsednistva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) - tvrdi da je Milosevic u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini imao isti cilj, te da je u pitanju bila agresija i stvaranje Velike Srbije.

"HDZ odavno smatra da Milosevicu treba suditi na jedinstvenom procesu, posto je u svim optuznicama rec o manje ili vise istim stvarima. On je kriv i za genocid na Kosovu, tako da nema nikakvog razloga da mu se za taj zlocin sudi zasebno", rekao je on.

Ipak, postoje i protivnici jedinstvenog sudjenja. Mirko Pejanovic, celnik Srpskog gradjanskog vijeca, smatra da Milosevicu za zlocine u Bosni - imajuci u vidu sam njihov obim - treba suditi odvojeno.

"Ono sto se dogodilo u BiH jeste posledica zasebnog projekta etnicke podele i genocida, a sve u cilju ostvarivanja projekta Velike Srbije", ocenio je Pejanovic.

Kada Hodzic, kao clan Udruzenja majki Srebrenice i Zepe, takodje je sklonija zasebnom bosanskom procesu. Njoj su u srebrenickom masakru 1995 nastradali sin i muz, i ona zastupa stav da "zlocini, masakri i genocid u BiH" zahtevaju odvojen postupak.

"Ali je najvaznije to da je Milosevic u Hagu i da ce mu se suditi", dodaje ona.

Ostali posmatraci iz Sarajeva spekulisu o tome da je zajednicko sudjenje neka vrsta smicalice pomocu koje tribunal nastoji da podupre inace klimavu kosovsku optuznicu. Oni tvrde da, ukoliko bi taj slucaj bio vodjen kao samostalan, tuzioci ne bi bili u stanju da ponude zadovoljavajuce dokaze.

Postoje i sumnje da bi presuda, koja bi Milosevicu bila izrecena za zlocine na Kosovu, mogla podstaci i zahteve lidera kosovskih Albanaca za nezavisnoscu. Bosanski predstavnici nikada nisu podrzali secesiju pokrajine, strahujuci da bi se time ohrabrili isti takvi zahtevi u Republici Srpskoj (RS).

U medjuvremenu se u RS pojavila strepnja da bi i samo postojanje entiteta, kome je vec naskodila presuda za genocid izrecena ratnom generalu Radislavu Krsticu, moglo biti dovedeno u pitanje ukoliko bi i Milosevic bio osudjen po istom osnovu.

U RS je izostala bilo kakva zvanicna reakcija na odluku da se Milosevicu sudi u okviru jedinstvenog procesa.

Izvan srpskog entiteta, mnogi ljudi - a pogotovo zrtve zlocina - od sudjenja Milosevicu mnogo ocekuju. Oni se nadaju da ce tim sudjenjem biti rasvetljeni brojni njegovi zlocini u Bosni, a narocito genocid - koji je, po njihovom misljenju, pocinjen nad nesrpskim stanovnistvom.

Amra Kebo je pomocnik urednika IWPR u Sarajevu i urednik dnevnog lista Oslobodjenje. Clan je dopisnicke mreze IWPR za ratne zlocine.