Pitanja koja otvara najnoviji postupak za nepoštovanje suda protiv Šešelja

Simon Jennings

Africa Editor

Monday, 4 July, 2011

The link has been copied

Piše: Simon Jennings iz Haga (TU br. 699, 4. jul 2011.)

Stručnjaci za međunarodno pravo zabrinuti su zbog toga što nedavnim optužbama za nepoštovanje suda koje su protiv Vojislava Šešelja podignute pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) nisu obuhvaćeni i saradnici ovog optuženika za ratne zločine, koji su takođe navodno sudelovali u obelodanjivanju imena zaštićenih svedoka.

Postoji strah da će, ukoliko druga lica koja su navodno umešana u objavljivanje poverljivih podataka budu pošteđena, malo šta ubuduće moći da spreči slična krivična dela.

Ultra-nacionalistički srbijanski političar, kome se pred Tribunalom sudi i za ratne zločine, pojaviće se ove sedmice na sudu kako bi po treći put – nakon što je odbio da se povinuje sudskom nalogu da sa vlastite internet-stranice ukloni knjigu koja sadrži podatke o zaštićenim svedocima i drugi poverljivi materijal – odgovorio na optužbe za nepoštovanje suda.

No, sam Šešelj – koji i dalje obavlja funkciju predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) – zatočen je u Hagu i nema pristup internetu, tako da se ne smatra da je on lično učinio dostupnim poverljive podatke.

„Sve dok niste u mogućnosti da napadnete mrežu za podršku – ljude preko kojih Šešelj sve ovo zasigurno radi – i dok ne počnete da ih uklanjate tako što ćete ih kažnjavati zatvorskim kaznama, nećete moći da sprečite ni sledeću knjigu i novo otkrivanje poverljivih informacija o zaštićenim svedocima“, kazao je Luka Mišetić, koji pred MKSJ-om zastupa bivšeg hrvatskog generala, Antu Gotovinu.

Tužioci nisu tražili da bude optužen samo Šešelj. Oni su od sudija zahtevali da pokrenu postupak protiv čoveka koji je u jednoj fazi navodno bio registrovani vlasnik dotičnog veb-sajta – Miroljuba Ignjatovića. U međuvremenu, sekretarijat je u februaru obavestio sudije da je sajt sada registrovan na Šešeljevog sina, Nikolu Šešelja. Međutim, tročlano sudsko veće je 24. maja odlučilo da postupak za uvredu suda bude pokrenut samo protiv Šešelja-seniora.

I sam Šešelj je svoje poslednje pojavljivanje pred sudom iskoristio za to da ukaže koliko je za sajt važan njegov sin.

„Ponosan sam na svog sina Nikolu i njegove saradnike. On je moj glavni urednik. Uspostavili smo mreže linkova sa drugim sajtovima. Niko nas ne može ućutkati“, kazao je osumnjičenik za ratne zločine.

Sekretarijat suda je od Šešeljevog sina u februaru mesecu zatražio da uvredljivu knjigu ukloni sa veb-sajta. No, on je odbio da se povinuje tom nalogu, obavestivši sud kako „nema nameru da posluša [tu] naredbu, pošto je Vojislav Šešelj jedina osoba koja je ovlašćena da kreira sadržaj svog internet-sajta i koja može da mi izdaje naredbe o tome šta i kada da postavim na sajt ili uklonim sa njega“.

Po rečima portparolke Tribunala, Nerme Jelačić, sud je i od samih vlasnika internet-domena zatražio uklanjanje knjige, ali bez uspeha.

Advokat Komiteta pravnika za ljudska prava iz Srbije, Milan Antonijević, izjavio je kako je, s obzirom na informacije koje postoje u javnosti, „čudno“ da sudije nisu optužile članove Šešeljeve porodice, poput njegovog sina Nikole.

„Zaista bi trebalo da se zamislimo nad time kakva je pozadina tih odluka, zbog čega se ništa ne preduzima protiv onih koji su odgovorni“, kazao je Antonijević.

Na pitanje zašto je optužen samo Šešelj, a ne i još neko iz njegove navodne grupe za podršku, Jelačičeva je odgovorila da je to zato što je Šešelj „nadležni administrator [veb-sajta]“.

„On je naveden kao odgovorno lice. To je njihov stav. Sajt je prijavljen na njegovog sina, a [Vojislav] Šešelj je jedina osoba koja je ovlašćena da izdaje naloge u vezi sa time šta bi trebalo da bude ili ne bude na veb-sajtu“, kazala je Jelačićeva.

Ona je dodala kako ne može da spekuliše o tome da li bi ovaj postupak trebalo da bude vođen samo protiv Šešelja. Ukazala je i na to da se Tribunal u svom radu usredsređuje na one koji su navodno krivično najodgovorniji.

„Kao i u većini slučajeva ratnih zločina, mi smo prinuđeni da se koncentrišemo na one koji su najverovatnije najodgovorniji za nesprečavanje nedela – svejedno je da li govorimo o nepoštovanju suda ili ratnim zločinima“, tvrdi Jelačićeva.

Šešelj je u Hag prebačen 2003. godine, nakon što se dobrovoljno predao MKSJ-u. Sudi mu se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje je u periodu od 1991. do 1993. navodno počinio u nastojanju da stvori „Veliku Srbiju“. Optužen je za to da je dobrovoljce iz svog SRS-a podsticao na ubijanje i mučenje ne-Srba u Hrvatskoj i Bosni.

Suđenje je počelo 2007. godine, da bi onda bilo prekidano zbog toga što je u više navrata odlagano, kao i zbog tvrdnji o zastrašivanju svedoka koje su iznosile i odbrana i tužilaštvo. Obe strane su odbacile te navode i tim povodom nije pokrenut niti jedan postupak.

Antonijević je ukazao na načelnu važnost uklanjanja imena zaštićenih svedoka sa Šešeljevog sajta i pozivanja na odgovornost svih onih koji su se ogrešili o zakon.

„Vi zaista imate zaštićene svedoke koji sada verovatno trpe neku vrstu pritiska, o njihovim imenima se raspravlja i neko traga za njima, a zaista nije bezbedno živeti u svetu u kojem ste u tim knjigama [objavljenim na Šešeljevom veb-sajtu] pomenuti kao neko ko svedoči protiv Šešelja ili na suđenju Miloševiću“, kazao je Antonijević.

Ovo je treći put da je Šešelj optužen za nepoštovanje suda zbog otkrivanja poverljivih informacija. On je u julu 2009. već osuđen zbog objavljivanja imena trojice zaštićenih svedoka u knjizi koju je napisao, i tom prilikom mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od 15 meseci. Upravo je ta knjiga još uvek dostupna na njegovoj internet-stranici, uprkos tome što je sud u više navrata izdavao naloge da se ona ukloni – što je i poslužilo kao povod za treći postupak. A drugi postupak za nepoštovanje suda protiv Šešelja bio je pokrenut u februaru 2010. zbog objavljivanja podataka na osnovu kojih je moguće identifikovati još 11 zaštićenih svedoka. Sudije još uvek nisu donele presudu u toj parnici.

S obzirom na to da je Šešelj navodno nastavio da se oglušuje o sudska pravila, stručnjaci tvrde da je ključno to da se ovaj, treći postupak iskoristi za to da se disciplinuju svi oni koji su sudelovali u objavljivanju poverljivih informacija koje se tiču ovog slučaja.

Po Mišetiću je „od presudne važnosti“ to da Šešelj i čitava njegova mreža budu krivično gonjeni kako bi se odvratili od budućih obelodanjivanja zaštićenih svedoka. A ovaj slučaj je pogotovo važan zbog „činjenice da je [Šešelj] već osuđen za uvredu suda, što ga nije obeshrabrilo da to učini ponovo“, kazao je Mišetić.

Budući da se radi o nekome ko boravi u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Hagu, Šešeljevi telefonski razgovori se snimaju, a sva lica koja ga posećuju su pod nadzorom. I pored toga što, s obzirom na to da se brani samostalno, on ima pravo i na poverljive telefonske razgovore sa svojim pravnim savetnicima, smatra se da je moguće identifikovati one koji su navodno uključeni u otkrivanje identiteta zaštićenih svedoka.

„Ne bi trebalo da je suviše teško ustanoviti ko sve čini mrežu onih koji to omogućuju i na koji način Šešelj to čini“, rekao je Mišetić.

Ostali komentatori ukazuju na to da su sudije u pravu kada se usredsređuju na Šešelja kao navodnog kolovođu koji stoji iza objavljivanja poverljivih podataka. Bez Šešelja ne bi ni bilo problema sa obedanjivanjem – kažu oni.

„Ne znam kakvi su odnosi između [Šešelja] i onih koji održavaju taj veb-sajt, ali ukoliko on priznaje da je veb-sajt njegov, onda je očito da je on i najodgovorniji“, objašnjava Goran Sluiter, profesor međunarodnog prava na Amsterdamskom Univerzitetu.

Kao lider SRS-a, Šešelj u Srbiji – uprkos tome što već osam godina boravi u haškom pritvoru – ima ogroman broj sledbenika. Takođe, za vreme boravka u zatvoru objavio je i izvestan broj knjiga. Budući da se radi o čoveku koji upravlja svojom političkom strankom i pomenutim publikacijama, neki tvrde kako je logično usredsrediti se na Šešelja i pokušati da ga se obuzda, umesto da se gone oni koji su navodno izvršavali njegove naloge.

„Možete optužiti njegove prijatelje ili porodicu za uvredu suda, ali on će naći druge ljude koji će slediti njegove instrukcije“, izjavio je Žarko Marković iz beogradskog Centra za ljudska prava. „Tako da je jedini mogući način da se to zaustavi taj da se sudi [Šešelju] ili da se pokuša da ga se prisili da prestane sa tim.“

U međuvremenu, sve veći broj slučajeva uvrede suda, koji se protiv Šešelja pokreću zbog obelodanjivanja poverljivih podataka, predstavlja – kako neki tvrde – trn u oku suda.

„Zaista se radi o nečemu za šta sud mora da pronađe nove načine [da se izbori s time]“, kaže Antonijević.

„Ovaj slučaj dokazuje da postupak koji je trebalo da zaustavi kršenje pravila Haškog tribunala i spreči otkrivanje imena zaštićenih svedoka nije dovoljno snažan.“

Ovo pitanje je naročito značajno zbog toga što se bliži trenutak zatvaranja suda, što izaziva zabrinutost, jer bi ovaj problem mogao da se pogorša po isteku mandata Tribunala, kada na snazi bude ostao samo rezidualni mehanizam.

„Kada bude postojao jedino rezidualni [sud], to će samo ohrabriti te manipulatore i pomagače da nastave sa otkrivanjem informacija“, kazao je Mišetić.

„Siguran sam da postoje čitavi tomovi zaštićenih informacija koji su tokom godina otkriveni Šešelju, i problem će se – ukoliko niste u mogućnosti da pokažete kako će ljudi otići u zatvor ukoliko namerno obelodane te podatke – samo pogoršati kada MKSJ bude [zatvoren].“

Međutim, Jelačićeva tvrdi da je sudska procedura za sprečavanje obelodanjivanja poverljivih podataka dovoljno stroga.

„Ne mislim da tu ima bilo kakvih nedostataka – u pitanju je konkretna optužnica protiv osobe koja je [navodno] prekršila naloge koji su se ticali obelodanjivanja, pa je sud preuzeo odgovornost za zaštitu tih informacije i kažnjavanje onih koji krše takve naloge“, kazala je ona.

Naglasila je i da će rezidualni mehanizam MKSJ-a raspolagati istim ovlašćenjima koja su i danas na snazi kada je u pitanju procesuiranje onih koji krše pravila koja se odnose na poverljive podatke.

„Ukoliko neko prekrši ili otkrije poverljive informacije nakon što Tribunal kakvog poznajemo bude zatvoren, rezidualni [sud] će imati ista ovlašćenja da ga goni zbog uvrede“, kazala je Jelačićeva.

„To pokazuje koliko je za MKSJ i Ujedinjene nacije načelno važno očuvanje tajnosti materijala ili identiteta svedoka.“

Mišetić tvrdi da je značajno to što je sud iskoristio ovu mogućnost da u slučaju Šešelj saseče problem u korenu i uspostavi snažan mehanizam odvraćanja.

„U protivnom samo prepuštate problem rezidualnom mehanizmu. Niko ne zna na šta će zaista ličiti taj rezidualni mehanizam ili koju će vrstu kapaciteta on morati da ima za praćenje određenog broja slučajeva koji u MKSJ-u postoje sa svim mogućim vrstama odredbi o poverljivosti“, kazao je on.

„Želite da sprečite Šešelja i njegovu ekipu, a želite da sprečite i sve ostale optuženike da kažu: ’Okej, MKSJ je zatvoren, sad mogu da počnem da objavljujem poverljive informacije.’“

Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.