SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ BOSANSKA KRAJINA
Advokati se spore oko dokaza koji treba da budu izneti na sudjenju za genocid.
SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ BOSANSKA KRAJINA
Advokati se spore oko dokaza koji treba da budu izneti na sudjenju za genocid.
Na sudjenju Radoslavu Brdjaninu, optuzenom za genocid, optuzba i odbrana sukobile su se protekle sedmice povodom njegovog prava da bude upoznat s intervjuima nacinjenim sa svedocima optuzbe.
Kao nekadasnji rukovodioca jednog “ad hoc” formiranog organa – Srpskog kriznog staba – Brdjanina se tereti za genocid, zato sto je navodno bas on isplanirao etnicko ciscenje koje se u severnoj Bosni odigralo u prolece 1992.
Njegov branilac Dzon Ekerman (John Ackerman) protekle je sedmice podneo zahtev da mu se na uvid daju svi intervjui koje je Tuzilastvo nacinilo, ukljucujuci i one s licima koja docnije nisu bila pozvana da svedoce. Obrazlozio je to mogucnoscu da se u toj gradji pojave i dokazi koji bi bili od znacaja za sam slucaj.
Tuziteljica Dzoana Korner (Joanna Korner) konstatovala je pak kako je Tuzilastvo na vreme prosledilo sve relevantne podatke. “U pitanju su zapravo optuzbe na moj racun”, rekla je ona. “A da sam zaista zelela da zadrzim bilo sta, ne bih to ni otkrivala.”
No, Ekerman je insistirao na tome da je njegov zahtev upucen u najboljoj nameri. “Sasvim je jasno da se tu ne radi o besmislenim navodima. Oni su zasnovani i znacajni. Nemam nikakvih precih ciljeva od toga da svom klijentu obezbedim sto postenije sudjenje.”
Kornerova je priznala da su izvesni transkripti odbrani zaista uruceni sa zakasnjenjem, no dodala je da je do tog odlaganja doslo iz tehnickih razloga. “Najostrije se protivim neprekidnim optuzbama na racun ponasanja Tuzilastva. Ne postoje nikakvi razlozi za takve navode, osim sto se njima stvara izvestan utisak u javnosti”, rekla je ona. “Posle svake optuzbe biti cu prisiljena cu da ustanem i pobijem doticnu klevetu na racun svog profesionalnog integriteta. Tome se zaista protivim”.
Ekerman medjutim smatra da zakasnjenje nije nevažno: “Ko rukovodi kancelarijom Tuzilastva ako ne ona?”, zapitao je.
U slucaju da sudije izadju u susret njegovom zahtevu, konstatovao je, biti ce mu potrebno i dodatno vreme za proucavanje pomenutih materijala. “Imamo podatak da je intervjuisano 30 do 40 svedoka i ja verujem da ih je zaista toliko bilo”, napomenuo je on. “Receno mi je da se mozda radi i o milion kucanih stranica”.
Sudije ce na zahtev koji je uputila odbrana odgovoriti 28. oktobra, kada ce se sudjenje i nastaviti.
Nisret Tikovic, Bosnjak (tj. bosanski Musliman) jedan od svedoka, prethodno je govorio o tome kako su na samom pocetku bosanskog rata (1992.), njegovo selo opkolile srpske snage i kako je tom prilikom video da su trojica srpskih vojnika upala u kucu u kojoj je boravio jedan stariji par. Sledeceg jutra ispostavilo se da je to dvoje ljudi ubijeno.
“Zena mu, da izvinete, nije imala rublje na sebi. Naravno, bila je silovana. Haljina joj je bila sva pocepana”, rekao je on.
Taj je svedok potrcao ka srpskom kontrolnom punktu da prijavi sta se dogodilo. No, jedan prijateljski nastrojeni oficir rekao mu je da ce, ukoliko to ucini, verovatno i sam biti ubijen. “Ne zelim da kazem ime tog oficira, za slucaj da je jos uvek u vojsci. On me je zamolio da ne pricam o ubistvu, jer cu u protivnom vec sledece veceri i sam biti ubijen”, rekao je Tikovic.
O tome kako je u pritvorski centar Manjaca bio odvezen kamionom u kome se nije moglo disati govorio je bosanski Hrvat Jakov Maric: “Tokom putovanja umrla su 24 zatvorenika. Neki su imali nekakve bocice. Mokrili bi u njih i posle pili urin. Trojica ljudi su mi rekli da pribelezim imena mrtvih i ucestvujem u njihovom ukopu.”
Na putu od skole (koja je sluzila kao privremeni zatvor) do kamiona (koji je odvozio na put bez povratka), srpski su vojnici formirali nesto sto se zvalo “siba”. Stajali bi u dva reda i udarali zatvorenike koji su trcali izmedju njih. “Mnogima su bila polomljena rebra, ruke, izbijeni zubi, ali smo svi morali da protrcimo kroz sibu. Onaj ko to nije bio u stanju da ucini, dobio bi jos vise batina i zavrsio bi na zemlji.”
To je bio tek pocetak iskusenja. U logoru Manjaca, u cijem je osnivanju navodno ucestvovao i Brdjanin, premlacivanja su bila redovna: “Ljudi bi vas udarali u svakoj prilici. Nekome uputite pogresan pogled, a on vas zbog toga prebije. To je bilo nesto sto se podrazumevalo.”
Brdjanin je optuzen za genocid, zlocine protiv covecnosti, teske povrede Zenevske konvencije i krsenje zakona i obicaja ratovanja. Izjavio je da se ne oseca krivim.
Chris Stephen je sef kancelarije IWPR-a u Hagu.
