SVEDOCI GOVORE O TRAJNOM BOLU PREŽIVELIH IZ SREBRENICE
Pred bosanskim sudom je rečeno kako rođaci žrtava ne mogu da se smire sve dok se ne pronađu posmrtni ostaci.
SVEDOCI GOVORE O TRAJNOM BOLU PREŽIVELIH IZ SREBRENICE
Pred bosanskim sudom je rečeno kako rođaci žrtava ne mogu da se smire sve dok se ne pronađu posmrtni ostaci.
Na suđenju bosanskom Srbinu koji se tereti za genocid počinjen 1995. u Srebrenici bilo je reči o tome koliko porodice žrtava pate zbog toga što još uvek ne znaju šta se dogodilo njihovim najmilijima.
„Imamo pravo da znamo istinu o onome što se dogodilo našim muževima, sinovima i očevima. Imamo pravo da znamo ko ih je ubio i zašto. Imamo pravo da znamo gde su njihove kosti“, rekla je na suđenju Miloradu Trbiću ove sedmice Munira Subašić, predsednica udruženja Majke Srebrenice i Žepe.
Trbić se pred bosanskim Vijećem za ratne zločine, gde je njegov slučaj prosleđen iz Haškog tribunala, tereti za genocid, zaveru radi činjenja genocida, istrebljenje, ubistva, progone i prisilno raseljavanje.
U julu 1995., oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka je ubijeno nakon što su Srebrenicu, kao zaštićenu enklavu Ujedinjenih nacija, zauzele snage bosanskih Srba.
U to vreme, okrivljeni je bio zamenik komandanta za bezbednost Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske (VRS). Njegova je brigada navodno direktno sudelovala u masovnim pogubljenjima, kao i prisilnom raseljavanju bošnjačkog stanovništva iz Srebrenice.
Subašićeva je u tom masakru izgubila sina, muža i još 22 člana porodice. Iako je pronašla muževljeve posmrtne ostatke i sahranila ih u Memorijalnom centru koji se nalazi u obližnjim Potočarima, za sinovljevim još uvek traga.
Po okončanju rata u Bosni (1992-95.), ostaci nekih srebreničkih žrtava identifikovani su i sahranjeni u Potočarima. Pa ipak, ostaci više hiljada žrtava još uvek nisu pronađeni, ili se tek očekuje njihova identifikacija DNK-analizom.
Subašićeva je ove sedmice pred sudom rekla kako još uvek obilazi masovne grobnice oko Srebrenice, gde ekshumacija ostataka žrtava još nije okončana, a sve u nadi da će pronaći sinovljeve kosti.
Tokom svedočenja, ona se u jednom trenutku, vidno uzbuđena, okrenula ka okrivljenom.
„Možete li mirno da spavate? Imate li i Vi decu?“, upitala je ona Trbića, pre no što su se umešale sudije, koje su je upozorile da nema prava da se obraća okrivljeniku. Optuženi nije odgovorio i delovao je nepomično.
Tužioci su pokušali da pokažu da su zločini za koje se Trbić tereti trajno uticali na one koji su preživeli masakr.
Subašićeva je ove sedmice rekla i da muškarci iz tradicionalnih bošnjačkih porodica u Srebrenici nisu bili samo hranitelji, nego i izvor snage za čitavu porodicu.
„Muškarci su bili glava porodice – oni su radili, dok su žene ostajale kod kuće i starale se o deci i domaćinstvu“, rekla je ona pred sudom.
„Kada su oni ubijeni, izgubile smo oslonac svojih porodica i morale smo da preuzmemo ulogu i majke i oca našoj deci. Više se ne osećamo sigurno. Nemamo životne saputnike sa kojima bismo podelili važne stvari, kao što su venčanja ili diplomiranja naše dece“, izjavila je Subašićeva potreseno.
Svedokinja je rekla i da je nakon što je izgubila muža i sina doživela nervni slom.
„Još uvek uzimam lekove i nisam u stanju da normalno radim ili spavam“, kazala je ona.
Ona je ukazala na to da se nakon rata samo veoma mali broj preživelih Bošnjaka vratio u Srebrenicu, i to uglavnom zbog toga što je tek nekolicina počinilaca pozvana na odgovornost.
„Svi koji su odgovorni moraju biti procesuirani. Tek tada ćemo u Srebrenici ponovo moći da živimo zajedno sa našim srpskim susedima“, zaključila je ona.
Sud je saslušao i jednu ženu koja radi za organizaciju koja se bavi obezbeđivanjem podrške porodicama žrtava. Ta svedokinja je, iz razloga bezbednosti, svoj iskaz dala pod pseudonimom P21.
Svedokinja P21 je rekla da porodice žrtava ostaju u predvorju pakla sve dok ostaci njihovih rođaka ne budu pronađeni.
„Žene i deca još uvek čekaju odgovore. Oni nisu u stanju da započnu proces izlečenja, jer još uvek tragaju za ostacima članova svojih porodica. Ne mogu imati osećaj da je kraj sve dok ne mogu da [im] obezbede dostojnu sahranu“, rekla je ona sudu.
„Jedna žena mi je rekla kako se plaši da umre pre nego što pronađe svog muža i sina. Ona je verovala da će je Bog kazniti ukoliko ih ne sahrani kako treba.“
Suđenje Trbiću će biti nastavljeno 19. januara.
Velma Sarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
„Imamo pravo da znamo istinu o onome što se dogodilo našim muževima, sinovima i očevima. Imamo pravo da znamo ko ih je ubio i zašto. Imamo pravo da znamo gde su njihove kosti“, rekla je na suđenju Miloradu Trbiću ove sedmice Munira Subašić, predsednica udruženja Majke Srebrenice i Žepe.
Trbić se pred bosanskim Vijećem za ratne zločine, gde je njegov slučaj prosleđen iz Haškog tribunala, tereti za genocid, zaveru radi činjenja genocida, istrebljenje, ubistva, progone i prisilno raseljavanje.
U julu 1995., oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka je ubijeno nakon što su Srebrenicu, kao zaštićenu enklavu Ujedinjenih nacija, zauzele snage bosanskih Srba.
U to vreme, okrivljeni je bio zamenik komandanta za bezbednost Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske (VRS). Njegova je brigada navodno direktno sudelovala u masovnim pogubljenjima, kao i prisilnom raseljavanju bošnjačkog stanovništva iz Srebrenice.
Subašićeva je u tom masakru izgubila sina, muža i još 22 člana porodice. Iako je pronašla muževljeve posmrtne ostatke i sahranila ih u Memorijalnom centru koji se nalazi u obližnjim Potočarima, za sinovljevim još uvek traga.
Po okončanju rata u Bosni (1992-95.), ostaci nekih srebreničkih žrtava identifikovani su i sahranjeni u Potočarima. Pa ipak, ostaci više hiljada žrtava još uvek nisu pronađeni, ili se tek očekuje njihova identifikacija DNK-analizom.
Subašićeva je ove sedmice pred sudom rekla kako još uvek obilazi masovne grobnice oko Srebrenice, gde ekshumacija ostataka žrtava još nije okončana, a sve u nadi da će pronaći sinovljeve kosti.
Tokom svedočenja, ona se u jednom trenutku, vidno uzbuđena, okrenula ka okrivljenom.
„Možete li mirno da spavate? Imate li i Vi decu?“, upitala je ona Trbića, pre no što su se umešale sudije, koje su je upozorile da nema prava da se obraća okrivljeniku. Optuženi nije odgovorio i delovao je nepomično.
Tužioci su pokušali da pokažu da su zločini za koje se Trbić tereti trajno uticali na one koji su preživeli masakr.
Subašićeva je ove sedmice rekla i da muškarci iz tradicionalnih bošnjačkih porodica u Srebrenici nisu bili samo hranitelji, nego i izvor snage za čitavu porodicu.
„Muškarci su bili glava porodice – oni su radili, dok su žene ostajale kod kuće i starale se o deci i domaćinstvu“, rekla je ona pred sudom.
„Kada su oni ubijeni, izgubile smo oslonac svojih porodica i morale smo da preuzmemo ulogu i majke i oca našoj deci. Više se ne osećamo sigurno. Nemamo životne saputnike sa kojima bismo podelili važne stvari, kao što su venčanja ili diplomiranja naše dece“, izjavila je Subašićeva potreseno.
Svedokinja je rekla i da je nakon što je izgubila muža i sina doživela nervni slom.
„Još uvek uzimam lekove i nisam u stanju da normalno radim ili spavam“, kazala je ona.
Ona je ukazala na to da se nakon rata samo veoma mali broj preživelih Bošnjaka vratio u Srebrenicu, i to uglavnom zbog toga što je tek nekolicina počinilaca pozvana na odgovornost.
„Svi koji su odgovorni moraju biti procesuirani. Tek tada ćemo u Srebrenici ponovo moći da živimo zajedno sa našim srpskim susedima“, zaključila je ona.
Sud je saslušao i jednu ženu koja radi za organizaciju koja se bavi obezbeđivanjem podrške porodicama žrtava. Ta svedokinja je, iz razloga bezbednosti, svoj iskaz dala pod pseudonimom P21.
Svedokinja P21 je rekla da porodice žrtava ostaju u predvorju pakla sve dok ostaci njihovih rođaka ne budu pronađeni.
„Žene i deca još uvek čekaju odgovore. Oni nisu u stanju da započnu proces izlečenja, jer još uvek tragaju za ostacima članova svojih porodica. Ne mogu imati osećaj da je kraj sve dok ne mogu da [im] obezbede dostojnu sahranu“, rekla je ona sudu.
„Jedna žena mi je rekla kako se plaši da umre pre nego što pronađe svog muža i sina. Ona je verovala da će je Bog kazniti ukoliko ih ne sahrani kako treba.“
Suđenje Trbiću će biti nastavljeno 19. januara.
Velma Sarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
