HRVATSKI LIDER „ŽELEO BOSANSKU NEZAVISNOST“
Bivši lider bosanskih Hrvata, kome se sudi za etničko čišćenje, tvrdi da je podržavao nezavisnu, celovitu Bosnu.
HRVATSKI LIDER „ŽELEO BOSANSKU NEZAVISNOST“
Bivši lider bosanskih Hrvata, kome se sudi za etničko čišćenje, tvrdi da je podržavao nezavisnu, celovitu Bosnu.
Bivši premijer Herceg-Bosne, odnosno ratne mini-države bosanskih Hrvata, svedočio je ove sedmice u vlastitu odbranu, i tom prilikom je sudijama rekao da se oduvek zalagao za nezavisnu bosansku državu.
Dajući iskaz pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu, Jadranko Prlić je nastojao da se distancira od postupaka vojske i policije bosanskih Hrvata.
Prlić se, zajedno sa još petoricom bosanskih Hrvata, tereti za učešće u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“, čiji je cilj bilo proterivanje Bošnjaka iz nekih delova zemlje u vreme trajanja hrvatsko-muslimanskog sukoba (1993-94.).
Tužilaštvo tvrdi da su okrivljeni sudelovali u zaveri etničkog čišćenja Bošnjaka-Muslimana i ostalih ne-Hrvata iz onih delova Bosne koji su 1991. smatrani Herceg-Bosnom, te da su planirali da to područje pripoje „Velikoj Hrvatskoj“.
Prlić je svoju tezu da se oduvek zalagao za nezavisnu Bosnu ove sedmice potkrepio snimkom intervjua za TV Sarajevo, koji je načinjen 1992. i u kojem kaže kako „da bi opstala, Bosna treba da bude podjednako blizu i podjednako daleko – i od Hrvatske, i od Srbije“.
Insistirao je, kako je rekao, na tome da Herceg-Bosna nije stvorena da bi se otcepila od Bosne, nego jednostavno da bi se omogućilo da ta teritorija efikasno funkcioniše u vreme rata sa srpskim snagama.
U optužnici se navodi da su vlasti Herceg-Bosne „uspostavile, podržavale i koristile sistem zlostavljanja, uključujući i mrežu zatvora, koncentracionih logora i drugih pritvorskih objekata . . . za hapšenje, pritvaranje i zatvaranje više hiljada bosanskih Muslimana“.
Prlić pre svog izlaganja nije položio zakletvu, a opisao je kako mu je pokojni predsednik Herceg-Bosne, Mate Boban, obećao da kao premijer „neće imati nikakve veze sa policijom ili vojskom“.
Okrivljeni je rekao i da je učinio sve što je u njegovoj moći da zatvori pritvorske centre u kojima su boravili Bošnjaci.
„Tokom jednog od sastanaka kojem sam prisustvovao . . . zatražio sam raspuštanje svih pritvorskih centara – ili ću u protivnom napustiti vladu i dati ostavku na sve svoje funkcije“, rekao je on.
Prlić je pokušao da se distancira od svojih saoptuženika, tvrdeći da se sa njima sretao samo povremeno, te da im nije komandovao, niti je sarađivao s njima.
„Moja uloga . . . kao što je jasno pokazano, nije obuhvatala vojne poslove“, kazao je on.
Osim Prlića, na optuženičkoj su klupi i tadašnji ministar odbrane bosanskih Hrvata, Bruno Stojić; načelnik vojne policije Valentin Ćorić; general Slobodan Praljak; general Milivoj Petković; te predsednik komisije za razmenu zarobljenika, Berislav Pušić.
Bivši premijer je rekao i kako je razlog zbog kojeg se sada suočava sa optužbama to što je 2000. godine odlučio da napusti Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ).
„[Moj odlazak] je izazvao veliku medijsku pažnju. U nizu članaka, koji su očito bili naručeni, potkazivan sam i proglašavan krivim za sve što se tokom rata dogodilo, uključujući i navodne ratne zločine“, kaže Prlić.
Prvi svedok kojeg je pozvao Prlić, hrvatski diplomata Miomir Žužul, nastavio je da pobija tvrdnje tužilaštva po kojima je pokojni predsednik Hrvatske, Franjo Tuđman – koji je imao vlast i nad najvišim predstavnicima bosanskih Hrvata – delove Bosne želeo da pripoji Hrvatskoj.
Rekao je i da je bosansko rukovodstvo bilo spremno da pogazi teritorijalne dogovore.
Tako je Žužul naveo kako je u septembru 1993., dva dana nakon što je sa Hrvatskom potpisao sporazum o konfederaciji, pokojni bosanski predsednik Alija Izetbegović sličan dokument potpisao i sa liderom bosanskih Srba, Radovanom Karadžićem – te da o tome nije obavestio Hrvatsku.
Ovim je sporazumom, po Žužulovim rečima, bilo predviđeno stvaranje srpske republike unutar Bosne i Hercegovine (BiH), uz mogućnost da taj entitet posle dve godine napusti zajednicu.
Prlićev branilac, Majkl Karnavas (Michael Karnavas), upitao je: „Da li se [taj sporazum] ticao preuređenja [podele] BiH?“
„Da, time je otvorena mogućnost preuređenja BiH“, odgovorio je Žužul.
Svedok je rekao i da je u proleće 1993. Izetbegović Tuđmanu nezvanično sugerisao da Hrvatska treba da uzme zapadnu Hercegovinu. To se, po Žužulovim rečima, dogodilo za vreme pauze na mirovnim pregovorima u Ženevi.
Tuđman je prišao Izetbegoviću, koji mu je – kako tvrdi Žužul – kazao: „Zapadna Hercegovina bi trebalo da bude izuzeta iz Bosne i pripojena Hrvatskoj.“
Hrvatski je predsednik, po rečima svedoka, taj predlog odbio, jer je smatrao da time ne bi bila rešena kriza u Bosni, niti bi se poboljšao položaj onih Hrvata koji tamo žive.
Žužul je rekao da Tuđman nije želeo da Bosna i Hercegovina bude podeljena, već da bude suverena država. Tuđman je – kazao je svedok – prevashodno bio zainteresovan za odbranu granica Hrvatske, staranje o pravima bosanskih Hrvata, kao i obustavu rata.
Žužul će biti unakrsno ispitan uoči letnje pauze, 18. jula.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Goran Jungvirth je obučeni izveštač IWPR-a iz Haga.
Dajući iskaz pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu, Jadranko Prlić je nastojao da se distancira od postupaka vojske i policije bosanskih Hrvata.
Prlić se, zajedno sa još petoricom bosanskih Hrvata, tereti za učešće u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“, čiji je cilj bilo proterivanje Bošnjaka iz nekih delova zemlje u vreme trajanja hrvatsko-muslimanskog sukoba (1993-94.).
Tužilaštvo tvrdi da su okrivljeni sudelovali u zaveri etničkog čišćenja Bošnjaka-Muslimana i ostalih ne-Hrvata iz onih delova Bosne koji su 1991. smatrani Herceg-Bosnom, te da su planirali da to područje pripoje „Velikoj Hrvatskoj“.
Prlić je svoju tezu da se oduvek zalagao za nezavisnu Bosnu ove sedmice potkrepio snimkom intervjua za TV Sarajevo, koji je načinjen 1992. i u kojem kaže kako „da bi opstala, Bosna treba da bude podjednako blizu i podjednako daleko – i od Hrvatske, i od Srbije“.
Insistirao je, kako je rekao, na tome da Herceg-Bosna nije stvorena da bi se otcepila od Bosne, nego jednostavno da bi se omogućilo da ta teritorija efikasno funkcioniše u vreme rata sa srpskim snagama.
U optužnici se navodi da su vlasti Herceg-Bosne „uspostavile, podržavale i koristile sistem zlostavljanja, uključujući i mrežu zatvora, koncentracionih logora i drugih pritvorskih objekata . . . za hapšenje, pritvaranje i zatvaranje više hiljada bosanskih Muslimana“.
Prlić pre svog izlaganja nije položio zakletvu, a opisao je kako mu je pokojni predsednik Herceg-Bosne, Mate Boban, obećao da kao premijer „neće imati nikakve veze sa policijom ili vojskom“.
Okrivljeni je rekao i da je učinio sve što je u njegovoj moći da zatvori pritvorske centre u kojima su boravili Bošnjaci.
„Tokom jednog od sastanaka kojem sam prisustvovao . . . zatražio sam raspuštanje svih pritvorskih centara – ili ću u protivnom napustiti vladu i dati ostavku na sve svoje funkcije“, rekao je on.
Prlić je pokušao da se distancira od svojih saoptuženika, tvrdeći da se sa njima sretao samo povremeno, te da im nije komandovao, niti je sarađivao s njima.
„Moja uloga . . . kao što je jasno pokazano, nije obuhvatala vojne poslove“, kazao je on.
Osim Prlića, na optuženičkoj su klupi i tadašnji ministar odbrane bosanskih Hrvata, Bruno Stojić; načelnik vojne policije Valentin Ćorić; general Slobodan Praljak; general Milivoj Petković; te predsednik komisije za razmenu zarobljenika, Berislav Pušić.
Bivši premijer je rekao i kako je razlog zbog kojeg se sada suočava sa optužbama to što je 2000. godine odlučio da napusti Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ).
„[Moj odlazak] je izazvao veliku medijsku pažnju. U nizu članaka, koji su očito bili naručeni, potkazivan sam i proglašavan krivim za sve što se tokom rata dogodilo, uključujući i navodne ratne zločine“, kaže Prlić.
Prvi svedok kojeg je pozvao Prlić, hrvatski diplomata Miomir Žužul, nastavio je da pobija tvrdnje tužilaštva po kojima je pokojni predsednik Hrvatske, Franjo Tuđman – koji je imao vlast i nad najvišim predstavnicima bosanskih Hrvata – delove Bosne želeo da pripoji Hrvatskoj.
Rekao je i da je bosansko rukovodstvo bilo spremno da pogazi teritorijalne dogovore.
Tako je Žužul naveo kako je u septembru 1993., dva dana nakon što je sa Hrvatskom potpisao sporazum o konfederaciji, pokojni bosanski predsednik Alija Izetbegović sličan dokument potpisao i sa liderom bosanskih Srba, Radovanom Karadžićem – te da o tome nije obavestio Hrvatsku.
Ovim je sporazumom, po Žužulovim rečima, bilo predviđeno stvaranje srpske republike unutar Bosne i Hercegovine (BiH), uz mogućnost da taj entitet posle dve godine napusti zajednicu.
Prlićev branilac, Majkl Karnavas (Michael Karnavas), upitao je: „Da li se [taj sporazum] ticao preuređenja [podele] BiH?“
„Da, time je otvorena mogućnost preuređenja BiH“, odgovorio je Žužul.
Svedok je rekao i da je u proleće 1993. Izetbegović Tuđmanu nezvanično sugerisao da Hrvatska treba da uzme zapadnu Hercegovinu. To se, po Žužulovim rečima, dogodilo za vreme pauze na mirovnim pregovorima u Ženevi.
Tuđman je prišao Izetbegoviću, koji mu je – kako tvrdi Žužul – kazao: „Zapadna Hercegovina bi trebalo da bude izuzeta iz Bosne i pripojena Hrvatskoj.“
Hrvatski je predsednik, po rečima svedoka, taj predlog odbio, jer je smatrao da time ne bi bila rešena kriza u Bosni, niti bi se poboljšao položaj onih Hrvata koji tamo žive.
Žužul je rekao da Tuđman nije želeo da Bosna i Hercegovina bude podeljena, već da bude suverena država. Tuđman je – kazao je svedok – prevashodno bio zainteresovan za odbranu granica Hrvatske, staranje o pravima bosanskih Hrvata, kao i obustavu rata.
Žužul će biti unakrsno ispitan uoči letnje pauze, 18. jula.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Goran Jungvirth je obučeni izveštač IWPR-a iz Haga.
