SRPSKI OFICIR SVEDOČI U ODBRANU GOTOVINE
Svedok opisuje atmosferu straha među krajiškim Srbima uoči hrvatske Operacije Oluja.
SRPSKI OFICIR SVEDOČI U ODBRANU GOTOVINE
Svedok opisuje atmosferu straha među krajiškim Srbima uoči hrvatske Operacije Oluja.
Odbrana bivšeg hrvatskog generala Ante Gotovine pozvala je ove sedmice svog prvog svedoka – bivšeg obaveštajnog oficira Jugoslovenske Narodne Armije (JNA), koji je u vreme hrvatskog rata za nezavisnost (1991-95.) bio na protivničkoj strani.
Nekadašnji oficir kontraobaveštajne službe JNA, Slobodan Lazarević – koji je tokom rata u Hrvatskoj bio tajni agent – posvedočio je da je nacionalistička propaganda u to vreme među krajiškim Srbima podsticala strah od Hrvata.
Iako svedok nije detaljno opisivao tadašnje svakodnevne aktivnosti, on je sudijama Haškog tribunala rekao da je informacije prikupljao iz brojnih izvora, uključujući sve vrste medija, lokalne civile i zapisnike sa sastanaka kojima su prisustvovali međunarodni predstavnici.
Gotovina je zajedno sa još dvojicom hrvatskih generala – Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem – optužen za organizovanje ubijanja više desetina ljudi, te granatiranje i spaljivanje srpskih gradova i sela nakon što su hrvatske snage, u kontraofanzivi poznatoj kao Operacija Oluja, avgusta 1995. ponovo zauzele područje Krajine, koje su do tada kontrolisali Srbi.
Procenjuje se da je nakon te akcije oko 150,000 Srba napustilo svoje domove, pri čemu se mnogi od njih nikada neće vratiti.
Iako tužilaštvo ne osporava legalnost nastojanja da se ponovo zauzme Krajina, u optužnici se navodi da su trojica okrivljenih odgovorni za „deportaciju i prisilno raseljavanje, rušenje i spaljivanje srpskih domova i preduzeća, otimanje i pljačku javne ili privatne srpske imovine; ubistva [i] ostale nehumane postupke“, koji su se odigrali tokom velike ofanzive.
Tužioci kažu da je Gotovina, kao glavnokomandujući Operacije Oluja, bio upoznat sa time da se u sastavu njegovih jedinica nalaze i osobe koje su pre toga trpele nasilje krajiških Srba, usled čega su bili skloni zločinima iz osvete.
Tužilaštvo je u optužnici navelo i da je Gotovina bio upoznat i sa mučenjem Srba tokom i nakon ofanzive, ali da nije učinio ništa kako bi sprečio te zločine ili kaznio njihove počinitelje.
Lazarevićevo svedočenje predstavlja ključan prilog tezi odbrane po kojoj je do egzodusa Srba iz Krajine dovelo negovanje straha, a ne bilo kakva nezakonita akcija hrvatskih snaga tokom Operacije Oluja.
Pozivajući se uglavnom na srpske medije, Lazarević je ove sedmice rekao kako su uoči ofanzive za stvaranje zatrovane atmosfere bile iskorišćene ranije agresije hrvatskih snaga, istorijske nepravde i nacionalistička osećanja.
Svaki propagandni čin je „pojačavao“ strah koji je među Srbima već postojao od hrvatskih snaga – kazao je on.
„Sve što treba da uradite je da samo potpalite malo vatre u središtu, znajući da je ona već tu, da vreba negde iz ugla, tako da je samo malo pojačate kako biste je vratili u život“, rekao je on.
Svedok je sudu kazao da je eter bio prepun nacionalističke propagande, pri čemu su za ubeđivanje krajiških Srba u to da ne mogu da žive pokraj Hrvata bili korišćeni istorijski argumenti.
„Da bi uneli malo tenzije . . . samo bi pomenuli period od 1941. do 1945.“, kada su hrvatske pronacističke snage ubijale Srbe, i rekli bi „’ovo vam se dogodilo onda, šta očekujete danas?’“.
Ali nisu samo mediji bili odgovorni za širenje straha – dodao je svedok.
„Pokojni [hrvatski] predsednik [Franjo] Tuđman rekao je da [želi] Krajinu bez Srba u njoj. To nije bila tajna“, rekao je Lazarević.
Tokom direktnog ispitivanja, Lazarević je posvedočio i da se sastav krajiškog stanovništva u periodu od 1991. do 1995. promenio, pošto je više stotina Hrvata, zahvaljujući pomoći Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKSK), dobrovoljno otišlo.
Po Lazarevićevim rečima. MKCK je pomagao kako pri odlasku Hrvata iz Krajine, tako i pri prebacivanju Srba u Krajinu.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilaštvo je insistiralo na tome da Lazarević opiše prirodu odlaska Srba iz Krajine, nastojeći da pronikne u to koliko je on znao o konvojima civila koji su napustili taj region.
„Ne, mislim da sam bio savršeno jasan da počev od prvog dana [Operacije Oluja] nismo imali nikakvu komunikaciju [sa krajiškim Srbima]“, kazao je svedok.
Lazarević se pred Tribunalom prvi put pojavio još 2002. godine, na suđenju bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, posvedočivši da je on tokom ratova kontrolisao i finansirao vojske bosanskih i krajiških Srba.
Izjave koje je Lazarević dao istražiteljima pre Miloševićevog suđenja, kao i transkripte njegovog svedočenja u tom slučaju, Gotovinin tim odbrane je priložio kao dokaze.
Nastavak suđenja je zakazan za narednu sedmicu.
Andrew W. Maki je saradnik IWPR-a.
Nekadašnji oficir kontraobaveštajne službe JNA, Slobodan Lazarević – koji je tokom rata u Hrvatskoj bio tajni agent – posvedočio je da je nacionalistička propaganda u to vreme među krajiškim Srbima podsticala strah od Hrvata.
Iako svedok nije detaljno opisivao tadašnje svakodnevne aktivnosti, on je sudijama Haškog tribunala rekao da je informacije prikupljao iz brojnih izvora, uključujući sve vrste medija, lokalne civile i zapisnike sa sastanaka kojima su prisustvovali međunarodni predstavnici.
Gotovina je zajedno sa još dvojicom hrvatskih generala – Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem – optužen za organizovanje ubijanja više desetina ljudi, te granatiranje i spaljivanje srpskih gradova i sela nakon što su hrvatske snage, u kontraofanzivi poznatoj kao Operacija Oluja, avgusta 1995. ponovo zauzele područje Krajine, koje su do tada kontrolisali Srbi.
Procenjuje se da je nakon te akcije oko 150,000 Srba napustilo svoje domove, pri čemu se mnogi od njih nikada neće vratiti.
Iako tužilaštvo ne osporava legalnost nastojanja da se ponovo zauzme Krajina, u optužnici se navodi da su trojica okrivljenih odgovorni za „deportaciju i prisilno raseljavanje, rušenje i spaljivanje srpskih domova i preduzeća, otimanje i pljačku javne ili privatne srpske imovine; ubistva [i] ostale nehumane postupke“, koji su se odigrali tokom velike ofanzive.
Tužioci kažu da je Gotovina, kao glavnokomandujući Operacije Oluja, bio upoznat sa time da se u sastavu njegovih jedinica nalaze i osobe koje su pre toga trpele nasilje krajiških Srba, usled čega su bili skloni zločinima iz osvete.
Tužilaštvo je u optužnici navelo i da je Gotovina bio upoznat i sa mučenjem Srba tokom i nakon ofanzive, ali da nije učinio ništa kako bi sprečio te zločine ili kaznio njihove počinitelje.
Lazarevićevo svedočenje predstavlja ključan prilog tezi odbrane po kojoj je do egzodusa Srba iz Krajine dovelo negovanje straha, a ne bilo kakva nezakonita akcija hrvatskih snaga tokom Operacije Oluja.
Pozivajući se uglavnom na srpske medije, Lazarević je ove sedmice rekao kako su uoči ofanzive za stvaranje zatrovane atmosfere bile iskorišćene ranije agresije hrvatskih snaga, istorijske nepravde i nacionalistička osećanja.
Svaki propagandni čin je „pojačavao“ strah koji je među Srbima već postojao od hrvatskih snaga – kazao je on.
„Sve što treba da uradite je da samo potpalite malo vatre u središtu, znajući da je ona već tu, da vreba negde iz ugla, tako da je samo malo pojačate kako biste je vratili u život“, rekao je on.
Svedok je sudu kazao da je eter bio prepun nacionalističke propagande, pri čemu su za ubeđivanje krajiških Srba u to da ne mogu da žive pokraj Hrvata bili korišćeni istorijski argumenti.
„Da bi uneli malo tenzije . . . samo bi pomenuli period od 1941. do 1945.“, kada su hrvatske pronacističke snage ubijale Srbe, i rekli bi „’ovo vam se dogodilo onda, šta očekujete danas?’“.
Ali nisu samo mediji bili odgovorni za širenje straha – dodao je svedok.
„Pokojni [hrvatski] predsednik [Franjo] Tuđman rekao je da [želi] Krajinu bez Srba u njoj. To nije bila tajna“, rekao je Lazarević.
Tokom direktnog ispitivanja, Lazarević je posvedočio i da se sastav krajiškog stanovništva u periodu od 1991. do 1995. promenio, pošto je više stotina Hrvata, zahvaljujući pomoći Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKSK), dobrovoljno otišlo.
Po Lazarevićevim rečima. MKCK je pomagao kako pri odlasku Hrvata iz Krajine, tako i pri prebacivanju Srba u Krajinu.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilaštvo je insistiralo na tome da Lazarević opiše prirodu odlaska Srba iz Krajine, nastojeći da pronikne u to koliko je on znao o konvojima civila koji su napustili taj region.
„Ne, mislim da sam bio savršeno jasan da počev od prvog dana [Operacije Oluja] nismo imali nikakvu komunikaciju [sa krajiškim Srbima]“, kazao je svedok.
Lazarević se pred Tribunalom prvi put pojavio još 2002. godine, na suđenju bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, posvedočivši da je on tokom ratova kontrolisao i finansirao vojske bosanskih i krajiških Srba.
Izjave koje je Lazarević dao istražiteljima pre Miloševićevog suđenja, kao i transkripte njegovog svedočenja u tom slučaju, Gotovinin tim odbrane je priložio kao dokaze.
Nastavak suđenja je zakazan za narednu sedmicu.
Andrew W. Maki je saradnik IWPR-a.
