Osuda Gotovine razljutila Hrvate i odobrovoljila Srbe

Pišu: Enis Zebić iz Zagreba i Branka Mihajlović iz Beograda (TU br. 689, 22. april 2011.)

Nakon što je Haški tribunal osudio bivšeg komandanta hrvatske vojske, Antu Gotovinu, i njegovog saoptuženika, bivšeg komandanta specijalne policije Mladena Markača, u Hrvatskoj su se protekle sedmice mogli čuti povici gneva, dok je ova vest u Srbiji dočekana s odobravanjem.

I dok hrvatski lideri kažu da će pokušati da se žale na presudu, za Srbe je ona potvrda njihovog stava da je masovni egzodus njihovih sunarodnika iz Krajine tokom Operacije Oluja – koju je hrvatska vojska izvela 1995. godine – bio deo unapred smišljenog plana da ih se protera sa tog područja.

Gotovinu je Haški tribunal 15. aprila osudio zbog toga što je tokom spomenute ofanzive naredio nezakonite i neselektivne napade na srpske civile. Osuđen je na 24 godine zatvora, a u tu kaznu mu je uračunato i vreme koje je već proveo u pritvoru.

Gotovina je proglašen odgovornim i za deportaciju najmanje 20,000 srpskih civila iz Krajine, kao i za ubijanje, progon i okrutno postupanje prema njima. Osim toga, osuđen je i po tačkama koje se odnose na pljačku i bezobzirno razaranje.

Od ukupno devet tačaka, oslobođen je jedino optužbe za prisilno razmeštanje stanovništva.

Markač je takođe osuđen po osam od devet tačaka zajedničke optužnice. Izrečena mu je zatvorska kazna u trajanju od 18 godina, u koju je uračunato i vreme koje je već proveo u pritvoru.

Treći optuženik – komandant kninskog garnizona, general Ivan Čermak – oslobođen je svih optužbi.

Hrvatski su zvaničnici šokirani presudom izrečenom Gotovini i Markaču, pa su najavili da će učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi advokatima koji zastupaju dvojicu bivših generala pomogli da pokrenu žalbeni postupak.

U svom obraćanju medijima nedugo nakon što je presuda saopštena, hrvatska premijerka Jadranka Kosor je, vidno uzbuđena, dala samo kratku izjavu.

„Moja vlada će preduzeti sve moguće mere koje su u skladu sa zakonom kako bi odluku sudskog veća Haškog tribunala ukinule žalbene sudije. Naše stanovište o Operaciji Oluja je posve jasno: bila je to legitimna vojna operacija čiji je cilj bilo oslobađanje hrvatske teritorije od [srpske] okupacije“, kazala je Kosor.

Sa hrvatske tačke gledišta, najproblematičniji aspekt presude Gotovini jeste činjenica da su haške sudije utvrdile da je on – zajedno sa ostalim članovima hrvatskog političkog i vojnog rukovodstva – sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (ZZP). A sudije tvrde da je cilj ZZP-a bilo „trajno iseljavanje srpskog civilnog stanovništva iz Krajine putem nasilja ili pretnje nasiljem“.

Gotovina je 31. jula 1995. prisustvovao sastanku visokih zvaničnika koji je održan povodom predstojeće vojne operacije. Po rečima sudije Alfonsa Orija (Alphons Orie), Gotovina je na tom sastanku rekao da se „veliki broj civila već evakuisao iz Knina i krenuo ka Banja Luci i Beogradu. To znači da, ukoliko nastavimo pritisak još neko vreme, neće ostati mnogo civila – samo oni koji moraju da ostanu i nemaju mogućnost da odu“.

Sudija je rekao da je tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman „bio ključni učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata.

„Tuđman je nameravao da Krajinu naseli Hrvatima i da obezbedi da njegove ideje u tom pogledu prerastu u politiku i akciju – pošto je bio na moćnom položaju predsednika i vrhovnog komandanta oružanih snaga.“

Gotovina je doprineo „planiranju i pripremanju“ Operacije Oluja, te naredio nezakonite napade na četiri grada – kazao je sudija, dodajući da okrivljeni „nije učinio ozbiljan napor da spreči i prati zločine koje su njegovi potčinjeni navodno počinili nad krajiškim Srbima“.

Komentarišući zaključke sudija Haškog tribunala, hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je 15. aprila kako je on lično šokiran onim delom presude koji se tiče ZZP-a, a prema kojem su hrvatski politički i vojni lideri tokom Operacije Oluja planirali i izveli etničko čišćenje krajiških Srba.

„Iako poštujemo pravne aspekte rada Tribunala, to još uvek ne znači da ćemo prihvatiti političke i istorijske aspekte presude koju je doneo ovaj sud. Naš Domovinski rat ćemo uvek doživljavati kao . . . odbrambeni rat u kojem smo uspeli da odbranimo svoju slobodu od agresije i zločinačke politike [bivšeg predsednika Srbije] Slobodana Miloševića“, kazao je Josipović.

Međutim, direktorica zagrebačkog Centra za suočavanje s prošlošću „Documenta“, Vesna Teršelič, izjavila je da presuda nije neočekivana.

„Nisam iznenađena ovom presudom – zbog činjenice da je tokom avgusta i septembra 1995. preko 600 civila ubijeno i 22,000 kuća spaljeno, a da onima koji su krivi za te zločine nikada nije bilo suđeno“, kazala je Teršeličeva.

„Međutim, mislim da je presuda šokantna za hrvatsku javnost pre svega zbog toga što ona nije raspolagala dovoljnom količinom informacija o suđenju dok je ono trajalo, a  u mesecima i nedeljama pre presude političari su govorili kako očekuju oslobađanja.“

Advokat iz Zagreba koji je bio angažovan i u Haškom tribunalu, Anto Nobilo, izjavio je da bi ova presuda Hrvatima najzad mogla pomoći da se suoče sa vlastitom prošlošću.

„Mislim da je vreme da Hrvatska čuje šta se desilo u Krajini 1995. i šta je od tada sistematično prikrivano od očiju javnosti. Kada je u pitanju zajednički zločinački poduhvat, mislim da su činjenice manjkave i da su veze između tih činjenica tanke, za razliku od onih koje se tiču zločina počinjenih tokom Operacije Oluja“, kazao je on.

Više hiljada građana Hrvatske pratilo je živi prenos izricanja presude u centru Zagreba, na Trgu bana Jelačića. Svoje nezadovoljstvo ishodom suđenja izrazili su zvižducima i povicima.

Jedan sredovečni stanovnik grada Zadra razbio je prozor i porezao se staklom u znak protesta zbog presude. U Gotovininom rodnom gradu Kninu, zastava na Kninskoj tvrđavi je bila spuštena na pola koplja.

Nasuprot tome, u Srbiji je ishod suđenja naišao na odobravanje.

„Mi smo zadovoljni zbog toga što su haške sudije zaključile da je hrvatsko vojno i političko rukovodstvo odgovorno za zločine počinjene tokom Operacije Oluja, i da je egzodus Srba iz Krajine bio planiran“, kazao je Petar Džodan, predsednik Udruženja Srba izbeglih iz Hrvatske i Krajine.

Svetlana Logar, iz beogradske agencije za istraživanje javnog mnjenja Ipsos Stratedžik Marketing (Ipsos Strategic Marketing), smatra da će ova presuda uticati na to kako ljudi u Srbiji doživljavaju Tribunal.

„Bilo bi prirodno očekivati da će se pristup građana Srbije prema Haškom tribunalu sada promeniti i postati pozitivniji. Jedan od najvećih problema koji su ljudi u Srbiji do sada imali s Tribunalom bila je činjenica da su većina optuženika kojima se sudilo pred ovim sudom bili srpske nacionalnosti, i da su njima bile izricane najduže kazne“, kazala je ona.

„No, nakon presude Gotovini i Markaču, za očekivati je da će se takav pristup barem unekoliko promeniti.“

Enis Zebić i Branka Mihajlović su saradnici IWPR-a iz Zagreba i Beograda.