Metafizicka Sloga Srpske Opozicije U Istambulu
Ujedinjenje srpske opozicije nije uspelo da se ostvari u Istambulu, ali je postignut sporazum o kljucnim pitanjima, ukljucujuci ucestvovanje u radu Balkanskog pakta za stabilnost.
Metafizicka Sloga Srpske Opozicije U Istambulu
Ujedinjenje srpske opozicije nije uspelo da se ostvari u Istambulu, ali je postignut sporazum o kljucnim pitanjima, ukljucujuci ucestvovanje u radu Balkanskog pakta za stabilnost.
Vodje opozicionih partija Srbije su se slozile da pristupe Balkanskom paktu za stabilnost, medjunarodnom sporazumu ciji je cilj da promovise demokratiju i slobodno ekonomsko trziste u regionu, posle niza sastanaka na samitu OSCE u Istambulu.
Vuk Draskovic lider vladajuce partije opozicije, Srpskog pokreta obnove (SPO), Zoran Djindjic, vodja Demokratske stranke (DP) i Zarko Korac iz Saveza demokratskih partija (SDU) su pozvani u Istanbul od strane ceskog predsednika Vaclava Havela. Crnogorski predsednik Milo Djukanovic je takodje prisustvovao Samitu po pozivu presedavajuceg OSCE Knuta Vollebaeka. Jugoslovenske vlasti su osudile sto je Organizacija za bezbednost i kooperaciju u Evropi, OSCE, odbila da pozove predstavnike jugoslovenske vlade.
Opozicioni lideri su se sastali sa americkim drzavnim sekretarom, Madeleine Albright, 18.novembra da bi diskutovali o sankcijama protiv Srbije. Djindjic je pozvao Albright da ukine sankcije, posalje humanitarnu pomoc ukljucujuci lekove, hranu, odecu i gorivo opozicionim gradovima Srbije. Draskovic je neprestano ponavljao novinarima da sankcije predstavljaju "kolektivnu kaznu Srbije" i da nisu usmerene na pojedince koji su odgovorni za sadasnju situaciju.
Albright je rekla da su Sjedinjene Drzave spremne da ukinu embargo uvoza nafte kao i zabranu vazdusnog saobracaja u Srbiji ukoliko dodje do "slobodnih i postenih" izbora. Sjednjene Drzave su se takodje zalazu za inicijativu Evropske unije "Energija za demokratiju", po kojoj se opozicioni gradovi Srbije snabdevaju loznim uljem za vreme zimskih meseci.
Ali, prepreke stvaranju ujedinjene opozicije Srbije nisu uklonjene u Istambulu.
Cak i pre putovanja u Tursku, politicki savetnik Draskovica, Ognjen Pribicevic, je odbacio mogucnost ujedinjenja srpske opozicije. On je rekao da je opozicija u Beogradu vec postigla dogovor o uslovima izbora. To je, uverava on, "vise nego dovoljno".
Izvor blizak predsednistvu SPO izjavio je za IWPR da bi se Draskovic "najverovatnije slozio sa idejom o ujedinjenoj opoziciji, ukoliko bi obezbedio kljucnu ulogu vodje takvog saveza". Izvor je dalje obrazlozio da kontaktiranje sa Savezom za promene (SZP), savez osamnaest partija, pokreta i pojedinaca koji predvodi njegov rival Djindjic, nije dovelo do "ohrabrujucih signala".
Djindjic, lider Demokratske stranke, objavio je da je spreman da se ujedini protiv jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica. "Demokratska partija i ja smo spremni da prihvatimo bilo sta sto doprinosi brzem i efektnom uklanjanju rezima, ukljucujuci naravno i ujedinjenje", kaze on.
Medjutim, pre putovanja u Istanbul, Djindjic je promenio ton rekavsi da je formiranje ujedinjene izborne liste opozicije i odlucivanje o jednom kandidatu opozicije "nepotrebno". "Price o tome da je potreban izbor jednog od nas za vodju opozicije su apstraktne i metafizicke. Jos je rano za to", rekao je Djindjic.
Vodja SDU, Zarko Korac je medjutim nagovestio da je u Istanbulu doslo do sporazuma o stvaranju "trilateralne komisije", koja ukljucuje predstavnike Sjedinjenih Drzava, Evropske unije i demokratske opozicije Srbije, koji bi medjusobno saradjivali u procesu promena u Srbiji.
Takodje, sudeci po Djindjicu, pod uslovima Balkanskog pakta za stabilnost, doci ce do realizacije vise projekta u toku sledecih nekoliko meseci. "Ovi projekti ce se sastojati od humanitarne pomoci, vecinom medicinske, i pomoci lokalnim nezavisnim medijima, pomoci srpskim izbeglicama sa Kosova i planovima ekonomske obnove kada dodje do demokratskih promena u Srbiji", rekao je Djindjic.
Ali su demokratske promene u Srbiji jos daleko. Licno rivalstvo medju opozicionim liderima i ozbiljne politicke razlike jos uvek sprecavaju ujedinjenje opozicije.
Draskovicev SPO ima cetrdeset i pet od ukupno dvesta pedeset poslanika gornjeg i donjeg doma srpskog parlamenta. Draskovic i dva druga SPO politicara bili su clanovi jugoslovenske vlade izmedju januara i aprila 1999.godine. SPO drzi vlast u opstini Beograda, kontrolise beogradsku televiziju Studio B, i ima vecinu u nekoliko lokalnih skupstina.
Od kako je Draskovic izasao iz vlade, njegova partija izgledala je kao prava opoziciona partija, ali u stvari ona zeli da odrzi status quo. Na primer, SPO kontrolise unosne "oligarhije" u Beogradu i drugim opstinama u kojima predstavlja vecinu.
Djindjicev SZP i Drakovicev SPO traze predsednicke nacionalne i lokalne izbore ali se njihovi uslovi odrzavanja izbora razlikuju. SZP trazi da se Miloseviceva vlada slozi sa uslovima za slobodne i postene izbore i njihovo medjunarodno pracenje. SZP preti da ce nastaviti sa organizovanjem demonstracija ukoliko se ne ispune ovi zahtevi.
Neki zvanicnici SPO pokrenuli su diskusiju o tome da bi SPO trebalo da preuzme vodecu ulogu u organizovanju antirezimskih protesta. Draskovic je jedini vodja srpske opozicije kojem je poslo za rukom da okupi masu ljudi na ulici. Medjutim, Draskovic je poznat po tome sto pravi kompromise sa Milosevicem i sto napusta opozicionu borbu.
U medjuvremenu, Milosevic namerava da raspise jedino lokalne I savezne izbore. Jugoslovenski potpredsednik Tomislav Nikolic objavio je 17.novembra da ce do mesnih i lokalnih izbora doci u martu ili aprilu sledece godine.
Ukoliko bude imao priliku, Milosevic ce otezati sa izborima do kraja zime. U medjuvremenu, planira se izmena zakona o autonomiji lokalnih vlasti da bi se omogucila veca podrska Milosevicu i da bi se ogranicio uticaj opozicionih partija. Djindjicev SZP je vec objavio plan bojkotovanja izbora.
Opozicija kontrolise desetak vecih gradova u Srbiji. Samim tim I lokalne medije koji snabdevaju informacijama polovinu stanovnistva.
Dok Milosevic i dalje ne odustaje od svojih mahinacija da bi se odrzao na vlasti, opozicija u Srbiji mora resiti neke od medjusobnih razlika ukoliko zele da uspeh u smenjivanju rezima. Konstruktivni koraci u tom smeru koji su preduzeti u Istambulu mogu izgledati mali, ali oni pokazuju da je opozicija shvatila da je doslo vreme da se nesto preduzme.
Srdjan Staletovic je redovni dopisnik Instituta IWPR iz Beograda.
