Bosna: Reforme za pravdu i nova radna mesta

Na pocetku mog mandata Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, jasno je da se moraju sprovesti reforme i postaviti prioriteti sto bi omogucilo ovoj zemlji da ispuni svoje ambicije.

Moj cenjeni prethodnik, Volfgang Petric, ostavio je za sobom temelj na kome cemo graditi dalje. Radujem se zajednickom poduhvatu i saradnji sa narodima ove zemlje u njihovim naporima da ostvare svoje ciljevena putu ka Evropi.

Nase odrediste je bolja buducnost - zaposljavanje, bolje obrazovanje za mlade kao i samopouzdanje i bezbednost za svakog gradjanina. Stoga je moj cilj jednostavan - raditi sa ljudima ove zemlje da bi se trasirao put ka drzavnosti i clanstvu u Evropskoj uniji.

Neki se zale da je napredak Bosne i Hercegovine suvise spor. Istina je da moramo napredovati brze. Ali, izgradnja mira posle uzasnog rata nije lak zadatak. Da je moj zavicaj, Severna Irska, u proteklih 30 godina ostvario napredak koji je Bosna postigla za sest godina, tamosnji sukob bi se razresio znatno ranije.

Bosna i Hercegovina sada zivi u miru. Izbeglice se masovno vracaju svojim domovima, ponovno je uspostavljena sloboda kretanja, a zemlja je postala clan Saveta Evrope. Etnicki mozaik, koji je ostavstina ponosne proslosti ovog drustva, polako se oporavlja i vraca u predjasnje stanje. Narodi Bosne i Hercegovine trebalo bi da budu ponosni na ova dostignuca.

Ipak, jos uvek se suocavamo sa ogromnim problemima. Sledece godine dug Bosne i Hercegovine ce porasti sa 82 na vise od 120 miliona eura. U isto vreme, pomoc iz inostranstva, od koje je ova zemlja postala isuvise zavisna, smanjivace se iz godine u godinu, a to ce se ozbiljno odraziti na drzavni budzet.

Stoga, nemamo druge opcije nego da pazljivo proucimo na koji nacin se upravlja ovom zemljom. Bosna i Hercegovina ima 1.200 sudija i tuzilaca, 760 poslanika, 180 ministara, cetiri separatna nivoa vlasti i tri armije - i to sve u zemlji sa manje od cetiri miliona stanovnika!

U Bosni ima 13 predsednika vlada - po jedan na 30.000 stanovnika! Troskovi bosanskih vlasti su zapanjujuce visoki. Oni iznose citavih 920 miliona eura, i to ne racunajuci javni sektor kao sto su zdravstvo, obrazovanje i penziono osiguranje.

Istina je da Bosna i Hercegovina trosi isuvise novca na politicare, a isuvise malo na svoje stanovnistvo.

Isto vazi i za pitanje odbrane. Bosna procentualno trosi dvostruko vise na odbranu nego SAD i cetiri puta vise od evropskog proseka. Zasto? Od koga se to branimo - Srbije ili Hrvatske? Danas, ove zemlje teze evropskoj integraciji, a ne teritorijalnoj ekspanziji.

Nema alternative reformama i uspostavljanju jasnih prioriteta. Moji prioriteti su - pravda i potom zaposljavanje putem reformi.

Pravda, jer vladavina zakona je osnova i sustinski preduslov za pristojan zivot ljudi i napredak u svim oblastima. Eventualni neuspeh pravosudnog sistema u danasnjoj Bosni ugrozio bi ljudska prava, usporio privredni oporavak, odvratio investitore od ulaganja i udaljio zemlju od postizanja njenih kljucnih ciljeva.

Zahvaljujuci misiji Ujedinjenih nacija uspeli smo da stvorimo dobro obucenu policiju u kojoj rade pretezno pouzdani i svom poslu posveceni pripadnici sluzbe. Medjutim, oni su prisiljeni da se oslanjaju na nedelotvorno i glomazno sudstvo.

Bosna ima dvaput vise sudija po glavi stanovnika u odnosu na Nemacku, pa ipak nemacke sudije resavaju cetiri puta vise slucajeva od svojih bosanskih kolega.

Ja cu insistirati na sveobuhvatnim reformama pravosudnog sistema i takodje cu promovisati kreiranje javnih sluzbi koje nece biti u sluzbi politike. Takodje mi je cilj da osnujem, unutar ureda Visokog predstavnika, sektor za pravne reforme u kome bi prevashodno radili Bosanci. Zadatak ovog reformskog tima bi bio da prouci postojece zakone i preporuci reforme koje bi olaksale sprovodjenje pravde i obezbedjivanja zaposlenja za obicne gradjane.

Ulozicu dodatne napore u borbi protiv ratnih profitera koji su se sada okrenuli unosnom krijumcarenju oruzja, goriva, narkotika i cak ljudi. Vreme je da se suocimo sa njihovim pokroviteljima i saucesnicima koji se nalaze u organima vlasti - sa svima onima koji su bezocno eksploatisali nacionalna bogatstva Bosne i Hercegovine radi sopstvene koristi.

Moja strategija je da se dovrsi proces stvaranja sveobuhvatnog pravnog okvira kako bi policija, tuzioci i sudovi imali na raspolaganju pravna sredstva neophodna da kriminalce privedu pravdi. Takodje cu se potruditi da Visoki pravosudni savet, ciji ce zadatak biti nadzor nad radom sudija i tuzilaca, krene sa radom do jeseni i ojacacu mehanizme kojima se kontrolise rad vlade i sprecavaju zloupotrebe sluzbenog polozaja u javnom sektoru.

Moj drugi prioritet ce biti stvaranje uslova za vece zaposlenost. Neophodno je stimulisati rast novog privatnog sektora, pogotovo malih i srednjih preduzeca, koja vec postaju pokretacka snaga bosanske privrede.

Moramo se osloboditi preteranog formalizma i birokratije koja u znatnoj meri otezava preduzetnicima da legalno vode svoje poslovanje i mnoge prisiljava da se okrenu sivoj ekonomiji. Moraju se doneti zakoni koji bi pomogli malim i srednjim preduzecima da uzimaju kredite i sire svoje poslovne aktivnosti. Time bi se kreiralo pogodno okruzenje za registrovanje novih preduzeca i podstakla reforma imovinskih i vlasnickih odnosa kako bi svako mogao bez straha da planira i investira. Takodje bi novi zakoni trebalo da definisu jednostavnije procedure za razresavanje sporova izmedju poslovnih partnera.

Ova zemlja se nalazi u srcu regiona kome predstoji snazan ekonomski rast. Ukoliko zelimo da iskoristimo ovu sansu, moramo sprovesti reforme i investirati, a kljucne su investicije u ovdasnje mlade ljude.

Upravo zbog toga sto do sada to nije uradjeno, najveci izvozni proizvod Bosne i Hercegovine je njena omladina - njena buducnost.

Ovaj odliv mladih i talentovanih verovatno predstavlja najozbiljniju dugorocnu pretnju ovoj zemlji. Necemo uspeti da dostignemo postavljene ciljeve ukoliko najpre ne obustavimo ili ne preokrenemo ovaj trend.

To znaci da treba obezbediti obrazovanje i obuku unutar Bosne za nase mlade ljude sto bi ih pripremilo za buducnost, kao i stvaranje okruzenja u kome bi obrazovanje, talenat i mukotrpan rad doneli nove radna mesta i prosperitet.

Postojeci obrazovni sistem - podeljen duz etnickih linija - kljucna je prepreka buducem napretku. Uverio sam se u destruktivne posledice takvih podela u obrazovnom sistemu u Severnoj Irskoj. Gnusao sam se toga tamo, a nista vise mi se to ne dopada i ovde.

Obrazovanje nije luksuz. To je pravo svakog coveka i reforme nasih skola i univerzitetskog sistema su kljucni zadatak, a ne tek sporedna aktivnost.

Ima onih koji veruju da je slovo Dejtonskog sporazuma sve sto je neophodno za zastitu njihovog identiteta i bezbednosti. Njima porucujem ovo: "Nikada necu dozvoliti bilo kakvu ustavnu promenu koja podriva identitet ili bezbednost bilo kog od konstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine".

Ogromna je razlika izmedju drustva razlicitosti i podeljenog drustva, ogromna je razlika izmedju decentralizovane i fragmentirane drzave. Oni koji se protive bilo kakvim koracima ka izgradnji drzavnih institucija izgleda da ne shvataju ovu razliku. Oni veruju da ce nas primiti u porodicu evropskih nacija kao skup dve, ili kako neki cak tvrde, tri neuspesne drzavice unutar jedne beznadezne drzavne tvorevine.

Verovati da je status quo odrziva opcija za buducnost puka je besmislica. Oni koji to predlazu, bilo javno ili u potaji, ugrozavaju buducnost nase dece i podmecu okrutne iluzije narodima za koje tvrde da ih zastupaju.

Najekstremnija i najudaljenija od nove politicke realnosti je ideja da se stari, destruktivni snovi o 'Velikoj Hrvatskoj' i 'Velikoj Srbiji' mogu ponovo oziveti.

To se nece desiti. Medjunarodna zajednica nece to dozvoliti.

Zagreb, i sada u sve vecoj meri Beograd, jasno su stavili do znanja da ne zele da se tako nesto desi. Srbija i Hrvatska dobro znaju da je njihova buducnost kao dela Evrope uslovljena uspehom Bosne i regionalnom stabilnoscu u jednakoj meri kao sto je to slucaj sa samom Bosnom.

Stoga je pred nama samo jedna realisticna buducnost - naciniti od Bosne i Hercegovine uspesnu drzavu.

Nas zadatak nije da ponistimo ili unistimo identitete etnickih zajednica. Nas je zadatak da strpljivo gradimo drzavu koja stiti i unapredjuje interese etnickih grupa, ali ih i stavlja u funkciju opsteg napretka sto ce svima biti od koristi. Potrebna nam je drzava koja omogucava ljudima da cene svoj bosanski identitet kao i svoju etnicku pripadnost.

Pa ipak, narod, a ne Ustav, cini jednu drzavu. I upravo ce narod - svi narodi - Bosne i Hercegovine odrediti da li ce ova zemlja imati uspeha u buducnosti.

Razliciti narodi Bosne i Hercegovine su potporni stubovi ove drzave koji joj daju snagu. Uklonite jednog od njih i citava tvorevina ce se urusiti.

Uspecemo zajedno, ili cemo propasti zajedno.

Pedi Esdaun je novi Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu.