Talac iz UN-a opisuje svoj boravak u zarobljeništvu
Pred sudom je svedočio bivši holandski kapetan koji je rekao da je skoro tri sedmice bio zarobljenik bosanskih Srba.
Talac iz UN-a opisuje svoj boravak u zarobljeništvu
Pred sudom je svedočio bivši holandski kapetan koji je rekao da je skoro tri sedmice bio zarobljenik bosanskih Srba.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 677, 28. januar 2011.)
Bivši vojni posmatrač Ujedinjenih nacija opisao je ove sedmice kako ga je vojska Radovana Karadžića tokom bosanskog rata uzela kao taoca i iskoristila kao živi štit.
Kapetan holandskih vazdušnih snaga, Markus Helgers (Marcus Helgers), izjavio je da je njegovo osmatračko mesto 26. maja 1995. zauzela vojska bosanskih Srba. Bilo je to u vreme NATO-ve kampanje bombardovanja Karadžićevih oružanih snaga.
Helgers je ispričao kako je, zajedno sa nekolicinom kolega, najpre bio prebačen na prigradsko područje Grbavice, gde su bili prisiljeni da skinu vojne uniforme i obuku civilnu odeću.
„Šta ste mislili da će Vam se dogoditi?“, upitala je tužiteljka En Saterlend (Ann Sutherland).
„Bio sam prilično uplašen i zabrinut“, odgovorio je Helgers. „Bili smo nadomak linije sukoba.“
Delovalo je „krajnje neregularno“ to što su nas lišili uniformi, kazao je Helgers; strahovao je da bi mogli biti „poslati na liniju sukoba kako bi ih ubila protivnička strana“.
To se nije dogodilo, ali je Helgers rekao da im je jedan pripadnik vojske bosanskih Srba kasnije rekao da su taoci i da će biti odvedeni u radarsku stanicu na Jahorini (nadomak Pala) i upotrebljeni kao živi štit.
Saterlendova je svedoka pitala kako je on to shvatio.
„Smestili bi nas u stanicu, tako da bismo – u slučaju NATO-vog vazdušnog napada – i mi bili pogođeni“, kazao je Helgers.
Dodao je da mu je bilo rečeno i da „ukoliko bude vazdušnih napada u drugim delovima [Bosne], naći ćemo se na udaru. I da ćemo, ukoliko preživimo mogući napad na radarsku stanicu, biti naknadno ubijeni.“
Tužioci tvrde da je Karadžić, koji je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, dok je grad potpuno devastiran.
Karadžićeva vojska se tereti da je namerno otvarala snajpersku i artiljerijsku vatru na civilno stanovništvo, a sa ciljem „širenja terora“ u gradu.
Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“. Uhapšen je u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.
NATO-snage su 25. i 26. maja 1995. izvele vazdušne napade na vojne ciljeve bosanskih Srba. Snage bosanskih Srba su uzvratile tako što su – u periodu od 26. maja do 19. juma iste godine – navodno preko 200 vojnih posmatrača UN-a i pripadnika mirovnih snaga uzeli kao taoce. U pred-procesnom podnesku tužilaštva navodi se da su taoci bili držani na „raznim lokacijama u RS-u, pri čemu su korišćeni kao živi štit, dok su neki bili i maltretirani“.
Helgers je rekao kako je, na putu do radarske stanice na Jahorini, jedan od stražara bio prilično pijan“, dok drugi „nije bio trezan“. Nakon što jedan od Helgersovih kolega nije dovoljno brzo odgovorio na pitanje koje mu je bilo postavljeno, jedan od stražara ga je „sleđa udario kundakom.
„Kasnije, kada smo bili primorani da hodamo do radarske stanice, nekoliko puta [su nas] šutnuli, ali ne previše jako – samo da bi nas požurili.“
Helgers je rekao kako im je, nakon što je grupa stigla, nadležni komandant bosanskih Srba rekao da mu je „veoma žao zbog nastale situacije.
„Sećam se da sam sa njim odigrao dve partije šaha“, dodao je Helgers.
Zajedno sa ostalim taocima, Helgers je 27. maja 1995. bio odvođen u radarsku kulu – u blizini glavne radarske kupole – „u smenama po dvojica, svaki na po dva sata“, kazala je Saterlendova pozivajući se na sažetak svedokove izjave. U stanici je proveo 20 dana, da bi 18. juna iste godine bio zvanično pušten.
„Kako je period koji ste proveli u zatočeništvu bosanskih Srba uticao na Vas?“, pitala je Saterlendova.
„U vreme samih dešavanja, to je bilo veoma stresno i moja reakcija je bila ta da sam svoje emocije manje ili više odgodio do [19. juna i] dolaska u Zagreb [Hrvatska]“, kazao je Helgers, dodajući da je patio od bolova u mišićima i nesanice.
Potom, kako je rekao, nije imao nikakvih problema sve do 2001., kada je osetio „snažan stres“ i doživeo „povratak onoga što se desilo“, kao i nesanicu i uznemirenost. Naknadno mu je u holandskoj vojsci dijagnostifikovan post-traumatski stres i obezbeđen tretman.
A kada je na Karadžića došao red da unakrsno ispita svedoka, on se raspitivao o izvesnim pojedinostima iz Helgersovog svedočenja – konkretno, da li su ga pripadnici vojske bosanskih Srba prisilili da skine uniformu i obuče civilnu odeću.
„Prihvatate li mogućnost da ste se tokom transporta . . . suočili sa neprijateljstvom civila, ili odmetnika, ili ostalih pojedinaca koji su možda bili gnevni zbog vazdušnih udara [NATO-a]?“, pitao je Karadžić. „Činjenica da ste morali da se presvučete bio je način da se zaštitite.“
Helgers je, međutim, uzvratio da je takvo postupanje protivno Ženevskoj konvenciji ili „svim drugim zakonima o ratovanju“.
„Ne bi li još protivnije Ženevskoj konvenciji bilo to da je neko tokom putovanja primetio Vašu belu odeću i otvorio vatru na Vas?“, pitao je Karadžić.
„Nisam nosio belu odeću“, odgovorio je Helgers. „Nosio sam holandsku [vojnu] uniformu sa [oznakama] UN-a.“
Karadžić je Helgersu potom postavio pitanje u vezi sa sumnjama da je osoblje UN-a sarađivalo s NATO-om i „igralo ulogu vazdušnih kontrolora koji su birali mete i navodili lasere na njih.
„Ne pitam Vas da li ste to zaista radili“, nastavio je Karadžić. „Pitam da li su oni koji su Vas zarobili sumnjali da jeste.“
„Sećam se da smo nekoliko puta bili optuženi . . . [da delujemo] kao istureni kontrolori vazdušnog prostora“, odgovorio je Hegers. „Nikada nisam prošao nikakvu obuku iz kontrole vazdušnog prostora, i ne znam da je iko od mojih kolega imao bilo kakve veze s tim.“
Osim Helgersa, ove sedmice su svedočila još trojica talaca iz UN-a, kao i komandant UN-a koji je bio na čelu britanskog bataljona.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
