Otezano vracanje srpske imovine
Namera hrvatske vlade da Srbima koji su napustili region Krajine vrati imovinu nailazi na prepreke
Otezano vracanje srpske imovine
Namera hrvatske vlade da Srbima koji su napustili region Krajine vrati imovinu nailazi na prepreke
Namera hrvatske vlade da do pocetka sledece godine vrati imovinu izbeglim Srbima iz Krajine, koji su tokom "Oluje", vojne akcije hrvatske vojske, morali da napuste svoje kuce, nailazi na tesko savladive prepreke. Pored rasirene korupcije i teske ekonomske situacije dodatni problem predstavlja masovno useljavanje bosanskohercegovackih Hrvata koji su primorani da napuste srpsku imovinu u zapadnoj Bosni.
Vlada premijera Ivice Racana zeli da ispravi nepravdu koja je nanesena hrvatskim Srbima koji su pre "Oluje" bili vecinsko stanovnistvo u Krajini. Vlada je dala rok da se do kraja ove godine iseli deset hiljada sadasnjih stanara, mahom Hrvata iz Bosne, koji su usli u srpske kuce nakon "Oluje" 1995. godine na poziv Tudjmanovog drzavnog vrha. Oko devet hiljada stanova i kuca na podrucju Krajine koje su bile useljene, vec je vraceno vlasnicima srpske nacionalnosti. Te kuce su trenutno prazne i cekaju njihov povratak. Sadasnji stanari morace da napuste jos oko devet hiljada bespravno useljenih srpskih stanova i kuca.
Medjutim, migracije prouzrokovane ratovima u Bosni i Hrvatskoj jos nisu zavrsene. U Krajinu jos uvek pristize vise stotina porodica bosanskohercegovackih Hrvata koji sada masovno napustaju gradove u Bosni, kao sto su Drvar i Bosansko Grahovo, gde je pre rata zivelo pretezno srpsko stanovnistvo. U ovom regionu Bosne blizu hrvatske granice septembra 1995.godine, nakon akcije hrvatske vojske, doslo je do masovnog iseljavanja srpskog stanovnistva.
To stvara dodatne teskoce hrvatskim vlastima koje, ionako, ne znaju kako da obezbede oko 600 miliona kuna (skoro 100 miliona eura), koliko po vladinim procjenama treba za izgradnju kuca i stanova, kako bi se trajno resilo stambeno pitanje za dosadasnje hrvatske izbeglice iz Bosne koje zive u srpskim stanovima i kucama.
Vecina ovog naroda ne misli da se vrati u BiH. To potvrdjuju i reci Toma Aracica, predsednika Zajednice udruga naseljenika Hrvatske, ZUNH, koji kaze da je anketa koju je ovo udruzenje nedavno sprovelo potvrdila da se vrlo mali broj Hrvata iz Bosne zeli vratiti svojim domovima.
Josip Stanic, bosanski Hrvat nastanjen u Kninu odlucio je da ostane u Hrvatskoj. On kaze: "Kupio sam zemljiste za gradnju kuce. Trazicu od vlade da mi pomogne u gradjevinskom materijalu. Ako mi oni pomognu ja cu, cim napravim novu kucu, odmah napustiti ovu u kojoj sada zivim". Stanic se protivi ideji da se oni koji privremeno napuste tudju imovinu, dok se ne izgrade kuce ili stanovi, smestaju u izbjeglickim centrima.
Drugi je problem vrlo rasirena korupcija.
Losa ekonomska situacija i velika nezaposlenost je podsticu. Bosko Kablar, gradski vecnik Srpske narodne stranke u Kninu, koji je jos uvek podstanar iako se vratio 1996. godine, kaze da donosenje odluke u Saboru o povratku imovine i njeno sprovodjenje nije ista stvar. Kablar kaze da su neke kuce ipak vracene "ali ne zato sto je to volja hrvatske vlasti, nego zato sto su Hrvati pridosli iz BiH shvatili kako se ne moze od plena iz 'Oluje' ziveti desetinama godina, pa napustaju srpske kuce i prodaju ih vlasnicima po 500 do 5000 DEM, kako je ko uspeo vec koga prevariti. I tako su Srbi usli u kuce".
Njegova se prica poklapa sa onom da su i bosanski Hrvati, kad su iza "Oluje" stigli u Knin, morali clanovima stambene komisije dati izvesnu deviznu sumu da im ustupe pojedinu srpsku kucu, kako bi u njoj bili "sigurni". Pre nego sto napuste srpske kuce, bosanski Hrvati sada zele vratiti taj ulozeni novac. Ali, tu nije kraj price. Ako se, ipak, sa svojom porodicom odluce vratiti u Bosnu i Hercegovinu, a posebno u Republiku Srpsku, moraju poneti te pare iz Knina, i ako imaju resenje o povratku morace dati od 500 do 1500 eura mita da bi usli u svoju kucu. Pomocnik ministra za izbeglice i raseljene Republike Srpske Drago Vuleta samo sleze ramenima i kaze: "Korupciju nikako da pobedimo".
Otuda, i pored dobre volje vlade, malo je onih koji su povratili svoju imovinu. Dragan Bukorovic, tridesetogodisnji Srbin iz Biskupije, sela pored Knina, od novembra 1999. godine nije uspeo doci do svoje roditeljske kuce u kojoj su danas useljeni Hrvati.
"Dobili smo resenje da se imovina vraca nama, da oni moraju napustiti nasu kucu u roku od pet dana. No, od toga nema nista. Bilo bi mi vrlo znacajno da sto pre udjem u svoju kucu. Mogao bih poceti nesto da radim. Neku farmu ili nesto slicno tome", kaze Bukorovic.
On je, ipak, optimista sto se tice vladinih obecanja. "Doslo je vreme da se to mora desiti. Jer, privatna imovina na Zapadu je svetinja. I to je neprikosnoveno. Hrvatska tezi ulasku u Europsku uniju i zato mora postovati pravo na privatno vlasnistvo. Od drzave ne ocekujem nista posebno nego da mi da, to jest, vrati ono sto je moje", naglasava mladi srpski povratnik i napominje kako je na to spreman cekati samo do kraja ove godine. Ako ne doceka, sprema se na tuzbu - u Strasburu.
Voditelj kninskog regionalnog ureda OESS-a Dzeremi Einsli Ainslie smatra da je losa ekonomska situacija u Hrvatskoj prepreka planu da svi dobiju smestaj - i Srbi koji se vracaju u Hrvatsku, i bosanski Hrvati koji u njoj ostaju. "U svakom slucaju kad dobra volja i odlucnost Vlade Hrvatske bude prepoznata, bice podrzana i od medjunarodne zajednice u resavanju tih problema. Pomoc medjunarodne zajednice od zivotnog je znacaja", kaze Einsli.
U Kninu je uprkos teske ekonomske situacije i predstojeceg iseljavanja zauzete srpske imovine bezbednosna situacija dobra i nema sukoba izmedju dve etnicke zajednice, kaze pomocnik gradonacelnika Knina Milivoj Maric. Zasluzni za takvo stanje su i asocijacije naseljenih Hrvata, okupljene u ZUNH-u i lokalni Srbi, koji su shvatili da su im problemi zajednicki i da ce ih jedino resiti medjusobnom saradnjom, a ne konfrontacijom.
"ZUNH je pre nekih godinu dana potpisao deklaraciju o saradnji sa Srpskim nacionalnim vecem i Srpskim demokratskim forumom, kaze potpredsednik Zajednice asocijacije naseljenika Hrvatske Zeljko Komsic. "U njoj je najbitniji princip o obostranom razumevanju i prihvatanju obe strane da je proces povratka imovine, ali i zbrinjavanja onih koji su do sada stanovali u srpskim kucama, neodvojiv i da se mora paralelno resavati. Do sada je upravo takvo razumevanje koristilo obema stranama".
Neizvesno je da li ce se bezbednosna slika promeniti kad zapocnu masovnija preseljavanja, jer do danas u Kninu nije bilo ni jedne delozacije po sili zakona. Kad se okonca proces povratka srpskih kuca njihovim vlasnicima i kad se resi stanovanje onih koji iz njih moraju iseliti, Knin ce prestati da bude mesto privremenog zivljenja.
Danas su u Kninu, narocito vikendom, prazne ulice. Useljeni bosanski Hrvati kazu da su Srbi otisli da trose svoje penzije u jeftiniju Srbiju, a domaci Srbi da su Bosanci otisli da okopavaju baste oko svojih kuca u BiH.
Sanja Vukcevic i Branko Galic su novinari splitske nezavisne agencije "Stina".
