MESICEV TRIJUMF UZDRMAO SANADERA

Uverljiva pobeda Stjepana Mesica na predsednickim izborima i ubedljiv poraz kandidata vladajuce Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, Jadranke Kosor, doveo je premijera Iva Sanadera u neugodan polozaj.

Analiticari procenjuju da ishod predsednickih izbora verovatno ukazuje na slabljenje podrske biraca HDZ-u uoci predstojecih lokalnih izbora.

Mesic je osvojio 66 odsto glasova u drugom krugu predsednickih izbora odrzanih 16. januara potukavsi svog glavnog rivala Jadranku Kosor u 19 od 21 opstine. Time je Mesic stekao pravo na drugi petogodisnji mandat u svojstvu predsednika drzave.

Razmere ove pobede postaju jasnije ako se podsetimo cinjenice da je prvi hrvatski predsednik Franjo Tudjman osvojio samo 57 odsto glasova na prvim predsednickim izborima posle sticanja nezavisnosti. Potom je uzeo 61 odsto glasova 1997. godine kada je bio na vrhuncu moci.

Cini se da je Mesic sasvim svestan da ce verovatno uci u istoriju kao sef drzave koji je Hrvatsku odveo u Evropsku uniju sto bi trebalo da se dogodi, ako sve bude islo po planu, u 2009. godini.

Njegovo javno obracanje posle objavljivanja zvanicnih izbornih rezultata ukazuje da se raduje ovoj velikoj pocasti.

"Hrvatska grabi divovskim koracima ka Evropi, a mi sada moramo biti ujedinjeni jer nam je potreban nacionalni konsenzus da bi postigli nase ciljeve", rekao je on u svom televizijskom obracanju naciji.

"Postoje razlicite stranke i stavovi, ali mi moramo imati zajednicki strateski cilj", dodao je on. "Pozivam vas da udruzite snage zbog pravedne, moderne Hrvatske koja pripada svim gradjanima".

Jadranka Kosor, potpredsednica hrvatske vlade, kaze da je zadovoljna s 34 odsto glasova koje je osvojila u drugom krugu.

Vidljivo utucena nakon sto je saznala za svoj izborni poraz, ona se zahvalila Sanaderu, koji je takodje predsednik HDZ-a, zbog njegove hrabre odluke da jedna zena predstavlja najvecu hrvatsku stranku na predsednickim izborima.

Kosorova je potom cestitala Mesicu, ali je ipak dodala da je ponosna sto je predstavljala jednu stranku u predsednickoj trci, dok je njenog pobednickog rivala podrzavala citava koalicija stranaka. Politicki analiticari veruju da ishod izbora odrazava opstu zelju javnosti da se izbegne ponavljanje Tudjmanove ere, kada je HDZ uzivao skoro apsolutnu vlast.

Po svemu sudeci, glasaci su se odlucili za uravnotezeni politicki pristup, ostavljajuci HDZ-u kontrolu nad parlamentom i vladom, ali ne i predsednistvom.

Analiticari, takodje, veruju kako ovaj ishod ukazuje da je popularnost HDZ-a u opadanju, ukazujuci na cinjenicu da je Kosorova izgubila u mnogim opstinama koje su nekada bile snazna uporista HDZ-a. To bi moglo predstavljati ozbiljan problem za HDZ na predstojecim opstinskim izborima.

Ishod predsednickih izbora ce sigurno uticati na lokalne izbore, koji se odrzavaju za samo tri meseca, rekao je za IWPR Ivan Siber, profesor na Fakultetu politickih nauka u Zagrebu.

Sanader se suocava sa izvesnim padom popularnosti, dodaje Siber, jer su lokalni izbori gotovo uvek odraz parlamentarnih izbora, kao i zbog toga sto HDZ nije ispunio vecinu svojih obecanja.

Mate Granic, bivsi ministar inostranih poslova i predsednicki kandidat 2000. godine, koji sada vodi jednu agenciju za politicke analize, slaze se da bi se Sanader sada mogao naci u ozbiljnim problemima.

"Mesic bi pobedio vec u prvom krugu izbora da nije bilo glasova clanova dijaspore", rekao je on za IWPR.

Granic je mislio na etnicke Hrvate iz susedne Bosne koji imaju pravo da glasaju na hrvatskim izborima – i koji su pretezno glasali za Kosorovu i HDZ.

"To znaci da je podrska HDZ-u opala dramaticno za samo 18 meseci", dodaje Granic.

Sanader bi mogao izgubiti posao i pre isteka mandata ukoliko HDZ bude lose prosao na opstinskim izborima jer njegov uticaj na parlament pociva na krhkoj podrsci stranaka koje ocito nisu rekle svojim glasacima da podrze Jadranku Kosor, zakljucuje Granic. Sanja Modric, kolumnistkinja dnevnih novina "Jutarnji list", rekla je da su dve trecine biraca koji su birali Mesica u drugom krugu uradili tako jer nisu zeleli da jedna stranka ima svu vlast u Hrvatskoj.

"HDZ-ovu vladu ce proveravati opozicioni predsednik koji ima ovlascenja da uspostavlja ravnotezu izmedju suprotstavljenih interesa razlicitih politickih blokova u napetim situacijama", smatra ona.

To je od kljucne vaznosti u trenutku kada se Hrvatska suocava sa bolnim reformama koje su neophodne ako se zeli dostizanje evropskih standarda. Opsta je percepcija da politicki uzdrmani Ivo Sanader nema druge opcije do da prihvati kohabitaciju sa predsednikom Mesicem.

Sanaderovu poziciju dodatno je oslabila cinjenica da je on morao da se resi svog ministra inostranih poslova Miomira Zuzula pocetkom ovog meseca. Zuzul je dao ostavku na svoj polozaj posle optuzbi za primanje mita. On je, pak, demantovao te navode.

Sanader ce uskoro izgubiti usluge jos jednog vernog saradnika, Andrije Hebranga, bivseg potpredsednika vlade, koji je bio prisiljen da napusti svoj polozaj zbog teske bolesti.

Goran Cular, profesor na zagrebackom Fakultetu politickih nauka, predvidja doba relativno mirne kohabitacije, makar i uz poprilicnu kolicinu licnog manevrisanja i politickog pozicioniranja.

"Postigli su sporazum o fundamentalnim ciljevima kao sto je Evropska unija", kaze on, misleci na Sanadera i Mesica, “cak i kada se ne slazu oko kadrovskih resenja ili drugih pitanja”.

Cular dodaje: "Oni ce ukazivati postovanje jedan drugom, ali ce prirodno tragati za prilikom da nadmase svog direktnog takmaca u borbi za politickom popularnoscu".

Drago Hedl je redovni saradnik IWPR-a iz Osijeka.