IZVESTAJ: JORDA OSUDJUJE PONASANJE BEOGRADA
Zbog nespremnosti Beograda da izruci osumnjicene za ratne zlocine, Hag polako gubi strpljenje.
IZVESTAJ: JORDA OSUDJUJE PONASANJE BEOGRADA
Zbog nespremnosti Beograda da izruci osumnjicene za ratne zlocine, Hag polako gubi strpljenje.
U sredu, 23. oktobra, predsednik Haskog tribunala, sudija Klod Zorda (Claude Jorda), zamolio je Savet bezbednosti UN da preduzme “sve neophodne mere” kako bi se Jugoslavija prisilila da izruci i preostalih 11 lica koja su osumnjicena za ratne zlocine, a jos uvek se nalaze na slobodi.
U pismu upucenom Savetu bezbednosti, Zorda se pozalio da Jugoslavija, uprkos vise puta ponavljanim zahtevima, i dalje odbija da izruci osumnjicene, medju kojima se nalazi i aktuelni predsednik Srbije, Milan Milutinovic.
Umesto da saradjuje, Beograd se zaklanja iza zakona koji domacim sudovima daje primat nad Tribunalom, tvrdi Zorda. “U pitanju je flagrantno krsenje Clana 9(2) Statuta, kojim je zagarantovan prioritet Medjunarodnog tribunala”, navodi se u pismu.
U pismu se Savet bezbednosti podseca i na cinjenicu da je ove godine Tribunalu vec upucen poziv da svoj rad okonca do 2008. Imajuci u vidu neophodno trajanje sudskih postupaka taj rok je, po Zordinim recima, moguce ispuniti samo ukoliko u najskorije vreme budu uhapseni svi optuzeni.
Sudija kaze da se Savetu obraca nakon sto je 17. oktobra primio izvestaj glavne tuziteljice, Karle del Ponte (Carla del Ponte), u kome mu je skrenuta paznja na nekooperativnost Beograda.
Sve se to poklopilo s posetom Del Ponteove Hrvatskoj i slicnim zahtevom za poboljsanjem saradnje koji je – nakon sto je Zagreb odbio da izruci bivseg komandanta svoje vojske – upucen i toj zemlji.
Na Zordinom spisku osumnjicenih lica koja se jos uvek skrivaju u Jugoslaviji nalazi se i general Ratko Mladic, koga Hag tereti da je 1995. naredio masakr nad 7.000 muslimanskih muskaraca i decaka u Srebrenici.
Napominjuci da je od Jugoslavije u vise navrata zahtevano da isporuci sve osumnjicene, sudija nastavlja: “Tuzilac i ja vam upucujemo zahtev da preduzmete sve neophodne mere kako bi se Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) prisilila da u potpunosti postuje svoje medjunarodne obaveze.”
Ovaj apel Zorda zapravo salje neposredno uoci obracanja Del Ponteove Savetu bezbednosti, koje je zakazano za ponedeljak, 28. oktobar.
Haski tribunal vec dugo pribegava ubedjivanju medjunarodne zajednice da se pritiscima na balkanske rezime izdejstvuju izrucenja osumnjicenih za ratne zlocine.
Bivsa tuziteljica Luiz Arbur (Louise Arbour) nagovarala je NATO 1997. godine, da izda naredjenje svojim komandosima da pohapse sve begunce.
A 2001. Del Ponteova je nagovarala Ameriku da zapreti obustavom finansijske pomoci i tako izvrsi pritisak na Beograd da isporuci najvaznijeg optuzenika, bivseg predsednika Slobodana Milosevica.
U rezolucijama UN izraz “sve neophodne mere” obicno se upotrebljava onda kada se govori o vojnim akcijama, ali je u ovoj situaciji verovatnije da ce Savet bezbednosti razmariti neke od vidova ekonomskog kaznjavanja.
Chris Stephen je sef kancelarije IWPR-a u Hagu.
