VETERANI NEZADOVOLJNI PRESUDOM ŠPANOVIĆU
U Hrvatskoj vlada zabrinutost zbog skraćenja kazne i oslobađanja srpskog ratnog zločinca.
VETERANI NEZADOVOLJNI PRESUDOM ŠPANOVIĆU
U Hrvatskoj vlada zabrinutost zbog skraćenja kazne i oslobađanja srpskog ratnog zločinca.
Ratni veterani izrazili su svoje nezadovoljstvo zbog oslobađanja osuđenog srpskog ratnog zločinca, Milana Španovića – koji je pušten čim mu je skraćena kazna za ratna zlostavljanja, izrečena od strane jednog lokalnog suda.
Španović (47) je Srbin iz Gline, grada koji se nalazi na oko 60 kilometara udaljenosti od hrvatske prestonice Zagreba. Osuđen je 13. novembra zbog učešća u napadima na dva hrvatska sela tokom 1991. i kažnjen sa tri godine i pet meseci zatvora. No, ta kazna mu je istekla sutradan po izricanju presude, pošto je u nju bilo uračunato i vreme do početka suđenja, koje je on proveo u Britaniji i Hrvatskoj.
„Niko normalan ne može da shvati tako blagu kaznu i njegovo oslobađanje“, izjavio je Ivan Pandža, predsednik zagrebačkog ogranka udruženja Hrvatskih vojnih invalida domovinskog rata (HVIDRA). On kaže da to tvrdi kao pojedinac, jer je HVIDRA odbila da se zvanično izjasni.
Prethodno suđenje održano je u odsustvu okrivljenog i na njemu je Španović osuđen na 20 godina zatvora za zločine koji su 1991. počinjeni nad hrvatskim civilima u selima Maja i Svračica (područje Gline).
Zločini su se dogodili tokom hrvatskog rata za nezavisnost (1991-95.), koji je izbio nakon raspada bivše Jugoslavije. Za vreme sukoba u Hrvatskoj, Jugoslovenska Narodna Armija (JNA) i paravojne snage lokalnih Srba su zajedno zauzele jednu trećinu hrvatske teritorije, nad kojom Zagreb potom nije imao kontrolu.
Španović je 1998. pobegao u Britaniju, gde je osam godina živeo u londonskom predgrađu Karšalton (Carshalton), u okrugu Sari (Surrey), da bi ga u oktobru 2006. policija uhapsila zbog sumnje da je učestvovao u pljački. Britanska je policija otkrila da su hrvatske vlasti raspisale poternicu za njim, pa je bio pokrenut proces izručenja.
U Hrvatsku je izručen 19. avgusta ove godine, nakon čega je procesuiran po neizmenjenoj optužnici iz 1993. Suđenje je počelo 5. oktobra.
Svedoci su pred sudom opisali kako su pripadnici srpskih paravojnih formacija opkolili i napali sela, uključujući Maju i Svračicu – sve uz pucnjavu, spaljivanje kuća i pljačku imovine.
Jedan od svedoka, Stjepan Fabac, identifikovao je Španovića i rekao da je on bio među najgorim kolovođama nasilja i pljačke. A kada nije mogao da se seti nekih detalja i imena, Fabac je rekao: „Španović to može da kaže, ukoliko je čovek.“
Iako je Španović priznao da je sudelovao u napadima i izrazio duboko kajanje i žaljenje zbog vlastitih postupaka, tvrdio je da nije počinio ratne zločine i izjasnio se kao nevin po svim optužbama.
Obrazlažući presudu, sutkinja Snježana Mrkoci je rekla da prva presuda, kojom je Španović bio osuđen zajedno sa 18 saoptuženika, nije bila častan trenutak za hrvatsko pravosuđe.
Priznajući da je na tom suđenju saslušan samo jedan svedok i da je branilac podržao optužnicu, sutkinja Mrkoci je rekla da je do toga došlo jer je ono održano ubrzo nakon rata, „koji je uticao na ljudske umove“.
Međutim, sutkinja je dodala i sledeće: „U dokaznom je postupku neosporno potvrđeno da je okrivljeni sudelovao u napadima na sela kod Gline – da je sudelovao u uništavanju, granatiranju i spaljivanju hrvatskih kuća, deportaciji nemoćnih civila i pljačkanju.“
Budući da nije bilo materijalnih dokaza i da se sud oslonio na usmeni iskaz svedoka, neće biti sprovedena minimalna kazna od pet godina, nego umanjena – rekla je sutkinja.
Porodica Španović je izrazila olakšanje zbog takve presude i najavila kako namerava da se vrati u Veliku Britaniju.
Vesna Teršelić – čelnica Documente, nevladine organizacije za prikupljanje podataka o ratu i praćenje suđenja za ratne zločine – izjavila je kako je zadovoljna presudom, koju je nazvala koherentnom.
A uprkos tome što je udruženje veterana odbilo da je zvanično komentariše, pojedini članovi su izjavili da su zabrinuti zbog kazne koja je izrečena.
Pandža je zapazio da hrvatski sudovi hrvatskim vojnicima dosuđuju teže kazne, ukazujući na sedmogodišnju kaznu koja je bivšem hrvatskom generalu Mirku Norcu 2003. izrečena zbog toga što nije sprečio svoje vojnike da tokom rata muče i ubijaju Srbe. Pri tom se Norac već nalazio na odsluženju kazne za ratne zločine, u trajanju od 12 godina.
S obzirom na to da se Hrvatska trudi da stupi u Evropsku Uniju, neki su ocenili da način na koji je Španovićev slučaj vođen – kao i odsustvo zvaničnog stava HVIDRA-e – treba pripisati želji za dobijanjem evropske podrške.
Predstavnik HVIDRA-e za Sisak, Stjepan Lugarić, izrazio je „duboko razočarenje presudom“.
On je rekao kako je od članova svog udruženja, ali i od ostalih građana sa sisačkog područja, čuo isključivo negativne komentare presude. „Možete zamisliti kakvi su komentari“, kaže on. „Svi su razočarani.“
Lugarić je ukazao i na odsustvo medijskog interesovanja za presudu, kritikujući želju da se prošlost zaboravi radi usredsređivanja na buduće članstvo u EU-u.
„Možda je tako zbog toga što je došlo neko novo vreme“, rekao je on.
„Kako da budem zadovoljan? Mislim da se hrvatsko pravosuđe nije dobro pripremilo za ovaj slučaj. Prvobitna kazna [od 20 godina zatvora] bila bi prikladnija“, izjavio je Dragutin Tomašić iz sisačkog ogranka HVIDRA-e.
„Ova presuda je sramna. Ona pokazuje da se državno tužilaštvo i sudije nisu potrudile da prikupe što više dokaza o Španovićevim zločinima“, kazao je Josip Đakić, čelnik HVIDRA-e na nacionalnom nivou.
Goran Jungvirth je obučeni izveštač IWPR-a iz Zagreba.
Španović (47) je Srbin iz Gline, grada koji se nalazi na oko 60 kilometara udaljenosti od hrvatske prestonice Zagreba. Osuđen je 13. novembra zbog učešća u napadima na dva hrvatska sela tokom 1991. i kažnjen sa tri godine i pet meseci zatvora. No, ta kazna mu je istekla sutradan po izricanju presude, pošto je u nju bilo uračunato i vreme do početka suđenja, koje je on proveo u Britaniji i Hrvatskoj.
„Niko normalan ne može da shvati tako blagu kaznu i njegovo oslobađanje“, izjavio je Ivan Pandža, predsednik zagrebačkog ogranka udruženja Hrvatskih vojnih invalida domovinskog rata (HVIDRA). On kaže da to tvrdi kao pojedinac, jer je HVIDRA odbila da se zvanično izjasni.
Prethodno suđenje održano je u odsustvu okrivljenog i na njemu je Španović osuđen na 20 godina zatvora za zločine koji su 1991. počinjeni nad hrvatskim civilima u selima Maja i Svračica (područje Gline).
Zločini su se dogodili tokom hrvatskog rata za nezavisnost (1991-95.), koji je izbio nakon raspada bivše Jugoslavije. Za vreme sukoba u Hrvatskoj, Jugoslovenska Narodna Armija (JNA) i paravojne snage lokalnih Srba su zajedno zauzele jednu trećinu hrvatske teritorije, nad kojom Zagreb potom nije imao kontrolu.
Španović je 1998. pobegao u Britaniju, gde je osam godina živeo u londonskom predgrađu Karšalton (Carshalton), u okrugu Sari (Surrey), da bi ga u oktobru 2006. policija uhapsila zbog sumnje da je učestvovao u pljački. Britanska je policija otkrila da su hrvatske vlasti raspisale poternicu za njim, pa je bio pokrenut proces izručenja.
U Hrvatsku je izručen 19. avgusta ove godine, nakon čega je procesuiran po neizmenjenoj optužnici iz 1993. Suđenje je počelo 5. oktobra.
Svedoci su pred sudom opisali kako su pripadnici srpskih paravojnih formacija opkolili i napali sela, uključujući Maju i Svračicu – sve uz pucnjavu, spaljivanje kuća i pljačku imovine.
Jedan od svedoka, Stjepan Fabac, identifikovao je Španovića i rekao da je on bio među najgorim kolovođama nasilja i pljačke. A kada nije mogao da se seti nekih detalja i imena, Fabac je rekao: „Španović to može da kaže, ukoliko je čovek.“
Iako je Španović priznao da je sudelovao u napadima i izrazio duboko kajanje i žaljenje zbog vlastitih postupaka, tvrdio je da nije počinio ratne zločine i izjasnio se kao nevin po svim optužbama.
Obrazlažući presudu, sutkinja Snježana Mrkoci je rekla da prva presuda, kojom je Španović bio osuđen zajedno sa 18 saoptuženika, nije bila častan trenutak za hrvatsko pravosuđe.
Priznajući da je na tom suđenju saslušan samo jedan svedok i da je branilac podržao optužnicu, sutkinja Mrkoci je rekla da je do toga došlo jer je ono održano ubrzo nakon rata, „koji je uticao na ljudske umove“.
Međutim, sutkinja je dodala i sledeće: „U dokaznom je postupku neosporno potvrđeno da je okrivljeni sudelovao u napadima na sela kod Gline – da je sudelovao u uništavanju, granatiranju i spaljivanju hrvatskih kuća, deportaciji nemoćnih civila i pljačkanju.“
Budući da nije bilo materijalnih dokaza i da se sud oslonio na usmeni iskaz svedoka, neće biti sprovedena minimalna kazna od pet godina, nego umanjena – rekla je sutkinja.
Porodica Španović je izrazila olakšanje zbog takve presude i najavila kako namerava da se vrati u Veliku Britaniju.
Vesna Teršelić – čelnica Documente, nevladine organizacije za prikupljanje podataka o ratu i praćenje suđenja za ratne zločine – izjavila je kako je zadovoljna presudom, koju je nazvala koherentnom.
A uprkos tome što je udruženje veterana odbilo da je zvanično komentariše, pojedini članovi su izjavili da su zabrinuti zbog kazne koja je izrečena.
Pandža je zapazio da hrvatski sudovi hrvatskim vojnicima dosuđuju teže kazne, ukazujući na sedmogodišnju kaznu koja je bivšem hrvatskom generalu Mirku Norcu 2003. izrečena zbog toga što nije sprečio svoje vojnike da tokom rata muče i ubijaju Srbe. Pri tom se Norac već nalazio na odsluženju kazne za ratne zločine, u trajanju od 12 godina.
S obzirom na to da se Hrvatska trudi da stupi u Evropsku Uniju, neki su ocenili da način na koji je Španovićev slučaj vođen – kao i odsustvo zvaničnog stava HVIDRA-e – treba pripisati želji za dobijanjem evropske podrške.
Predstavnik HVIDRA-e za Sisak, Stjepan Lugarić, izrazio je „duboko razočarenje presudom“.
On je rekao kako je od članova svog udruženja, ali i od ostalih građana sa sisačkog područja, čuo isključivo negativne komentare presude. „Možete zamisliti kakvi su komentari“, kaže on. „Svi su razočarani.“
Lugarić je ukazao i na odsustvo medijskog interesovanja za presudu, kritikujući želju da se prošlost zaboravi radi usredsređivanja na buduće članstvo u EU-u.
„Možda je tako zbog toga što je došlo neko novo vreme“, rekao je on.
„Kako da budem zadovoljan? Mislim da se hrvatsko pravosuđe nije dobro pripremilo za ovaj slučaj. Prvobitna kazna [od 20 godina zatvora] bila bi prikladnija“, izjavio je Dragutin Tomašić iz sisačkog ogranka HVIDRA-e.
„Ova presuda je sramna. Ona pokazuje da se državno tužilaštvo i sudije nisu potrudile da prikupe što više dokaza o Španovićevim zločinima“, kazao je Josip Đakić, čelnik HVIDRA-e na nacionalnom nivou.
Goran Jungvirth je obučeni izveštač IWPR-a iz Zagreba.
