'Humane Razmene' U Juznoj Srbiji Cementiraju Etnicku Podelu

Thursday, 10 November, 2005

The link has been copied

IWPR Balkans

pravcu.

Pise : Srdjan Staletovic

U poslednja dva meseca, vise od cetiri stotine albanskih porodica napustilo

je njihove domove u juznoj Srbiji i preselilo se na Kosovo. Iako srpske

vlasti kazu da one odlaze po sopstvenoj volji, istraga IWPR-a ukazuje na

sistematsko zastrasivanje.

Albanci odlaze iz opstina Medvedja, Bujanovac i Presevo na srpskoj strani

granice sa Kosovom, u kojima albansko stanovnistvo predstavlja vecinu. Od

kako se srpska policija povukla sa Kosova polovinom juna, stabovi bivskih

policijskih stanica Kosova su se preselili u ove tri opstine.

Sudeci po letnjoj odluci srpskog ministarstva unutrasnjih poslova celokupan

policijski 'visak' se rasporedio po duzini administrativne granice sa

Kosovom, iako su pojedinci odlikovani za svoje zasluge za vreme NATO

bombardovanja, u vecini slucajeva sa porodicama rasporednjeni u druge delove

zemlje.

Prisustvo policije u ovim opstinama je ocigledno. Oko 70 odsto ljudi u

uniformama nalazi se na ulici. "Mozete naci u gotovo svakoj kuci u gradu

bar clana porodice policajca sa Kosova ili neko naoruzanje " kaze R.M.,

zanatlija iz Medvedje.

Domaci izvori kazu da ljutiti srpski civili koji su pobegli iz sopstvenih

domova sa Kosova zastrasivanjem pokusavaju naterati Albance da odu. Oni

veruju da ce se pritisak samo povecati.

Jedan albanski seljak iz sela blizu Preseva kaze da srpska policija ne

reaguje na ova zastrasivanja.

"Kosovski Srbi dolaze i prete, a onda nude novac, pa se zatim vracaju sa

prijateljima i rodjacima iz policije da bi se postigao konacan sporazum koji

te primorava da prodas kucu i zemlju gotovo ni za sta", objasnjava on.

"Domaca policija zove ovo 'humanitarnom razmenom' i u nekim slucajevima

pomaze pri selidbi".

Jedan Srbin iz Gnjilana, Z.A., kaze da je 'kupio' albansku kucu u centru

Medvedje uz pomoc policije za trecinu njene ukupne vrednosti i da je

organizovao bezbedan prolaz bivsem vlasniku da ode na Kosovo.

"Platio sam policiji da mu obezbede tri kamiona i pet policajaca. Dosli smo

ispred kuce i vlasnik se odmah slozio da proda za cenu koju sam mu ponudio",

kaze Z.A., uveren da je casno postupio. On dodaje "On je sada sa svojima, a

ja sam sa mojima. Sve se posteno zavrsilo."

Dva zvanicnika lokalnih vlasti u najjuznijoj srpskoj opstini Medvedja,

potvrdila su preko telefona za IWPR da je vise albanskih porodica iz dva

sela iz ove opstine otislo na Kosovo u toku protekle sedmice.

Gradonacelnik Medvedje, Zivojin Pavlovic, kaze da domaci Albanci napustaju

njegovu opstinu "jer ocekuju da ce moci naci bolje kuce koje su ostavili

Srbi na Kosovu". On odbacuje svaku mogucnost da su oni primorani da odu i

dodaje: "Oni sami mogu videti kako se Albanci useljavaju u srpske kuce u

Pristini i na Kosovu Polju".

Albanske politicke partije na Kosovu odavno su ukazale na ovo "tiho etnicko

ciscenje" Albanaca iz juzne Srbije, ali je talas srpske emigracije sa Kosova

ubrzao ovaj proces i incidenti sa srpskom policijom povecavaju pritisak za

odlazenje.

Za vreme dve poslednje nedelje novembra, dva policajca su ubijena i osam ih

je ranjeno u dva incidenta duz administrativne granice izmedju Kosova i

Srbije. Beogradski drzavni mediji optuzili su "albanske teroriste" za

njihovu smrt, iako su u oba slucaja policijske patrole naletele na

antitenkovske mine.

Pod uslovima ulaska KFOR snaga na Kosovo, uspostavljena je tampon zona

unutar Srbije paralelno sa granicom sa Kosovom, u koju ni jugoslovenska

vojska ni trupe KFOR-a ne mogu uci. Srpska policija zaduzena je za

bezbednost u ovoj zoni. Domaci izvori potvrdjuju da se ovde silom izbacuju

Albanci.

Krajem novembra, srpski ministar policije, Vlajko Stojiljkovic, susreo se u

Kursumliji sa sefovima kosovske policije koja je bila stacionirana u juznoj

Srbiji da bi "razmatrao bezbednosnu situaciju na Kosovu i u bezbednosnoj

zoni", iako trenutno u pokrajini nema nijednog srpskog policajca.

Sudeci po obavestenju koje je izdao njegov kabinet posle ovog sastanka,

srpska policija "uspesno sprecava da se porast kriminala koji se narocito

uvecao od ulaska KFOR trupa na Kosovo, preseli van zone koja je pod

pokroviteljstvom UN, na druge delove Srbije."

Medjutim, komandant Trece armije, general Nebojsa Pavkovic, javno je izneo

misljenje da "postoji stvarna opasnost od prosirenja incidenata u

demarkacionoj zoni gde jedino policija ima pravo ulaska".

Sudeci po Pavkovicu, cilj ovih incidenata po duzini administrativne granice

sa Kosovom je da " se napravi utisak da srpska policija nije u stanju da

kontrolise situaciju u tom regionu, da se na taj nacin obezbedi da KFOR

trupe budu pozvane da preuzmu kontrolu."

Jugoslovenska armija je odgovorila na smrt policajaca sa manevrima na samoj

liniji koja razdvaja Srbiju od Kosova. Vise jedinica Trece armije

ucestvovalo je u vezbama oko Kursumlije, Preseva i sela izmedju ovih opstina

u poslednjih deset dana.

Politicke partije koje predstavljaju Albance iz Srbije ucestvovale su u

srpskoj politici i takmicile se na izborima, za razliku od njihovih rodjaka

sa Kosova. U poslednjim izborima, u okviru demokratske koalicije Presevo-

Bujanovac, oni su dobili jedno parlamentarno mesto.

Stranka etnickih Albanaca , Partija demokratskog prosperiteta (PDP) koja ima

ogranke u Presevu i Bujanovcu, organizovala je protest polovinom novembra u

centru Pristine u kome je ucestvovalo oko 1000 demonstratora koji su

protestvovali protiv proterivanja pripadnika njihove nacije iz juzne Srbije,

ili istocnog Kosova, kako ga oni nazivaju.

Demostranti su u Pristini zahtevali obrazovanje na albanskom jeziku i medije

u opstinama Medvedje, Bujanovac i Presevo, kao i razmestanje medjunarodnih

trupa na ovoj terotoriji.

Srdjan Staletovic je dopisnik IWPR iz Beograda.