Makedonija: Uz Novi Zakon Do Strane Pomoci
Usvajanjem Zakona o lokalnoj samoupravi, Makedonija ispunila uslov Zapada za finansijsku pomoc.
Makedonija: Uz Novi Zakon Do Strane Pomoci
Usvajanjem Zakona o lokalnoj samoupravi, Makedonija ispunila uslov Zapada za finansijsku pomoc.
Posle visemesecnih politickih sporova, makedonski parlament se priklonio zahtevima medjunarodne zajednice. Sobranje je usvojilo kljucni zakon o unapredjenju prava etnicke albanske manjine u Makedoniji.
Narodni poslanici najzad su priznali da se zakon mora usvojiti, ukoliko drzava zeli stranu pomoc za obnovu porusenog tokom sedmomesecnog etnickog sukoba.
Zakon o lokalnoj samoupravi predstavlja kljucni deo mirovnog sporazuma postignutog uz posredovanje Zapada. Da nije stupio na snagu, malo je verovatno da bi se odrzala donatorska konferencija za Makedoniju.
Sada zvanicnici Evropske unije, EU, kazu da ce se konferencija, ipak, odrzati pocetkom marta.
Usvajanje ovog zakona daje razloga za optimizam u trenutku kada narastaju i prete obnavljanjem sukoba, politicke tenzije za koje je odgovoran tvrdokorni nacionalisticki premijer Ljupco Georgijevski. Medjunarodna zajednica jasno je upozorila Georgijevskog da bi njegova politika mogla da ugrozi zapadnu pomoc Makedoniji.
Zakon o lokalnoj samoupravi odnosi se na pitanja budzeta, opstinskog planiranja, obrazovanja, zdravstvene zastite, javnih sluzbi, kulture i socijalne pomoci. Albanci su zahtevali vecu kontrolu nad lokalnom upravom u delovima Makedonije gde predstavljaju vecinu.
Albanske stranke blokirale su skupstinsku zakonodavnu proceduru, posto su poslanici makedonskih partija podneli brojne amandmane na prvobitni nacrt zakona. Mnogi od ovih amandmana odnosili su se na odredbu kojom se opstinama daje pravo da se udruzuju. Makedonski poslanici smatraju da bi to na kraju dovelo do "federalizacije" ili "kantonizacije" zemlje.
Drugi amandmani makedonskih poslanika odnosili su se na prenos ovlascenja na lokalnu samoupravu u oblasti zdravstva i obrazovanja. Oni su tvrdili da bi ove javne sluzbe dozivele kolaps , jer nema sredstava za njihovo finansiranje na lokalnom nivou.
Uz maratonsko posredovanje specijalnog predstavnika Evropske unije, Alena le Roja, makedonske politicke stranke postigle su kompromis. Stvari su krenule sa mrtve tacke kada su albanske stranke odustale od svog zahteva o pravu na spajanje opstina. Umesto toga, moci ce da formiraju zajednicka administrativna tela. Slozili su se, takodje, da zdravstvena zastita ostane u rukama centralnih vlasti.
Makedonski parlament usvojio je ovaj zakon dvotrecinskom vecinom sto ce od sada biti neophodan uslov za sve propise koji se odnose na prava manjina. Samo nekoliko sati nakon usvajanja zakona 24. januara, predstavnik EU za spoljnu politiku, Havijer Solana, stigao je u Skoplje da bi se susreo sa najvisim makedonskim zvanicnicima i razmotrio sprovodjenje mirovnog procesa.
"Mislim da je ovo (novi zakon) veoma vazno dostignuce i jako mi je drago sto je zakon usvojen", izjavio je Solana novinarima po dolasku u Skoplje.
Pritom je saopstio da ce pripreme za donatorsku konferenciju odmah zapoceti. Ocito misleci na premijera Georgijevskog, Solana je dodao: "Pripreme za konferenciju podrazumevaju da ce ponasanje makedonske vlade biti kompatibilno sa tim."
Analiticari se slazu da Solanina poruka o potrebi da se "ide do kraja sa mirovnim procesom" predstavlja upozorenje Georgijevskom zbog njegovih skorasnjih ekstremistickih ispada. Ostavka umerene potpredsednice vlade, Doste Dimovske, prosle sedmice, izazvala je strahovanja da bi Georgijevski i ministar unutrasnjih poslova, Ljube Boskovski, mogli angazovati specijalne snage za obnavljanje konflikta.
Tada je jedan neimenovani izvor iz NATO-a rekao da je Georgijevski spreman da izazove novu krizu kako bi ostao na vlasti i skrenuo paznju javnosti sa ekonomskih problema i narastajuce korupcije, prenela je beogradska agencija "Beta".
Makedoniji, jednoj od najsiromasnijih evropskih zemalja sa 40 odsto nezaposlenih, ocajnicki je potrebna strana pomoc. Zvanicnici EU kazu da ce se donatorska konferencija najverovatnije odrzati pocetkom marta.
Vlada ocekuje finansijsku pomoc kako bi pokrila budzetski deficit, povecane troskove za opstinske uprave i obnovila unistenu imovinu. Makedonski zvanicnici ocekuju najmanje 90 miliona dolara od donatora.
Ana Petruseva je novinar magazina "Forum" iz Skoplja.
