Kosovo: Neuspela Rugovina kandidatura za predsednika
Albanski poslanici uskratili su podrsku nominaciji Ibrahima Rugove za predsednika Kosova.
Kosovo: Neuspela Rugovina kandidatura za predsednika
Albanski poslanici uskratili su podrsku nominaciji Ibrahima Rugove za predsednika Kosova.
Razmirice albanskih politickih vodja dovele su do toga da dr Ibrahim Rugova, 13. decembra ne bude izglasan za predsednika Kosova, sto je do daljeg odlozilo izbor premijera, celokupne vlade, i drugih organa uprave.
U nastaloj pat poziciji, UNMIK nastavlja da upravlja Kosovom, kao da izbora 17. novembra nije ni bilo, dok gradjani Kosova i medjunarodni poslenici polako gube strpljenje sa albanskim liderima.
Za dr Ibrahima Rugovu, presednika Demokratskog saveza Kosova, DSK, cija je stranka pobednik na prvim parlamentarnim izborima, ali bez apsolutne vecine, glasalo je 49 od 120 poslanika.
Da bi uopste bio izabran, bilo je potrebno da dobije 81 glas, sto je podrazumevalo ustupanje ozbiljnijih politickih pozicija Demokratskoj partiji Kosova Hasima Tacija, koja ima 26 poslanika, i Alijansi za buducnost Ramusa Haradinaja, koja ima 8 poslanika.
Moguca su jos dva kruga glasanja u kojima ce Rugova morati ili da napravi kompromis i albanskim liderima da ono sto zahtevaju u podeli vlasti, ili da ucini ustupke Srbima, iz koalicije "Povratak", koji imaju 22 poslanika.
Najverovatnije ce morati da se odluci za ovo prvo, ma kako mu to sada tesko padalo, ako zeli da bude prvi medjunarodno priznati predsednik Kosova.
Kako izvori IWPR kazu, Rugova nije bio spreman da Hasimu Taciju ponudi mesto premijera, na kome je ovaj insistirao, a Haradinaju, mesto predsednika Skupstine. Isti izvor kaze, da Taci nije bio zadovoljan Rugovinom ponudom od pet ministarskih mesta.
Haradinaj je izjavio da nije spreman da udje u koalicionu vladu ukoliko u njoj ne budu zastupljene sve tri albanske stranke.
Medjunarodni medijatori, grupa Engleza, Amerikanaca i Nemaca, pokusavali su od 8. do 12. decembra da, iza zatvorenih vrata, nagovore albanske politicare da naprave kompromis. Ali, bez uspeha.
Tacijeva i Haradinajeva stranka nisu htele da istaknu svoje kandidate, ali su odlucile da ne glasaju za izbor Rugove.
Na samoj sednici parlamenta, Mahmut Bakali, iz Haradinajeve Alijanse, predlozio je da se glasanje za predsednika odlozi i da se nastave pregovori, ali je Rugovina stranka insistirala na glasanju, i tu se preracunala.
Naime, ocekivala je da ce srpska koalicija "Povratak", sa 22 poslanika, uz stranke drugih manjina koje imaju 11 poslanika, glasati za Rugovu. To se, medjutim, nije desilo.
Pregovori u prisustvu stranih medijatora nisu nastavljeni, niti ima iole ozbiljnijeg pokusaja da se vodje albanskih partija ponovo sastanu.
Medjunarodna zajednica sve ovo posmatra da dosta nestrpljenja. Ona je vec porucila da se nastala kriza svakako nece razresavati vanrednim parlamentarim izborima.
Mihael Smunk, sef biroa nemacke misije na Kosovu izjavio je 14.decembra: "Vi Kosovari, ne mozete da nas jos jednom pozovete da vam organizujemo i nadgledamo nove izbore. Za to bi bilo potrebno najmanje 17 miliona maraka i dosta muka. To nije moguce ni politicki, ni finansijski.
Inace, netrpeljivost izmedju Rugove, s jedne strane i Tacija i Haradinaja s druge, traje jos od pocetka gerilskog rata protiv srpskih snaga na Kosovu, koji je okoncan isterivanjem Milosevicevih trupa i dolaskom medjunarodnih trupa KFOR-a u leto 1999. godine.
Taci i Haradinaj, nekadasnji komandanti Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, ne mogu da oproste Rugovi, desetogodisnjem neprikosnovenom autoritetu na Kosovu, sto je osudio njihovu gerilsku borbu, i cak u jednom periodu tvrdio da ih je formiriala srpska drzavna bezbednost.
Njih dvojica mu, takodje, zameraju sto se u jeku etickog ciscenja Albanaca, koje su sprovodile srpske trupe, dok su trajali NATO udari, Rugova sreo sa Milosevicem.
S druge strane, Rugova je oduvek zagovarao tezu da je moguce doci do nezavisnosti mirnim putem. On optuzuje ove stranke da nemaju disciplinovano clanstvo koje je, po njemu, odgovorno za mnoge kriminalne prestupe, sverc i korupciju na Kosovu.
U drugom krugu glasanja, do koga ce verovatno doci do 10. januara, Rugova bi ponovo morao dobiti 81 glas, sto je nemoguce skupiti bez ustupaka Taciju i Haradinaju.
Ako ovo propadne, u trecem krugu, Rugovi ce biti potreban 61 glas, sto bi mogao dobiti ako za njega glasaju poslanici srpske koalicije "Povratak".
Ali, i u tom slucaju, Rugova bi morao i ovoj koaliciji da ponudi ustupke koje sebi tesko moze da dozvoli. "Povratak" zahteva od albanskih stranaka sa kojima bi usao u koaliciju da se odreknu svake ideje o nezavisnosti Kosova, da sto pre stvore uslove za povratak svih raseljenih Srba, da priznaju sve srpske enklave, i da Kosovo ostane deo Srbije i Jugoslavije.
Sam Rugova je u izjavi Radiju Dojce Vele 14.decembra rekao da nije dobro ni za "Povratak", ni za njegovu stranku da udju u koaliciju. "Situacija je jos napeta, jos ima frustracija od proslog rata".
Rugova je ocigledno pred nemilim izborom, ili u koaliciju sa albanskim partijama, ili sa Srbima. A svaka ima svoju cenu.
Iako mu ta cena stoji u grlu, mnogi predvidjaju da ce se on, ipak, na kraju pre odluciti za kompromis sa Albancima, nego sa Srbima.
Nehat Islami je urednik IWPR projekta u Pristini.
