SANADER IZOLOVAN DOK SE RAZVEJAVA SAN O EU
Dok se razgovori s Briselom odlazu zbog neizrucenja generala Gotovine Haskom tribunalu, hrvatski lideri centra suocavaju se sa snagama izolacionizma i nacionalizma.
SANADER IZOLOVAN DOK SE RAZVEJAVA SAN O EU
Dok se razgovori s Briselom odlazu zbog neizrucenja generala Gotovine Haskom tribunalu, hrvatski lideri centra suocavaju se sa snagama izolacionizma i nacionalizma.
Hrvatska vlada desnog centra strahuje od moguce destabilizacije politickih prilika izazvanih odgadjanjem pregovora o prijemu Hrvatske u Evropsku uniju. Glavni uzrok tome su neslaganja oko saradnje sa Haskim tribunalom.
Trebalo je da razgovori pocnu 17. marta, ali su odgodjeni zbog negativne ocene glavnog haskog tuzioca Karle del Ponte o saradnji Hrvatske sa medjunarodnim sudom za ratne zlocine.
Kamen spoticanja se odnosi na sudbinu generala Ante Gotovine, najznacajnijeg hrvatskog optuzenika, koji je nedostupan haskim istraziteljima.
Dok Zagreb insistira da ne zna gde se Gotovina nalazi, Del Ponteova tvrdi da je on u domasaju hrvatskih vlasti.
Ambasade Velike Britanije i Holandije, dve zemlje Evropske unije koje se najvise protive brzom prijemu Hrvatske u Evropsku uniju, primile su anonimna preteca pisma.
Mozda je za Iva Sanadera zloslutnija cinjenica da je nekoliko dana pre toga, Mirko Condic, predstavnik jednog od udruzenja veterana rata za nezavisnost 1991. godine, najavio osnivanje nove politicke partije, koja ce imati i svoje vojno krilo.
Condic je to obrazlozio nezadovoljstvom koje medju veteranima vlada prema Sanaderovoj politici saradnje s Haskim sudom i njegovih izjava kako je Hrvatska voljna uhapsiti i izruciti Gotovinu.
General – za kojim se traga zbog ubistva na stotine Srba pri osvajanju Krajine, regiona pod kontrolom srpske manjine – i dalje je popularna licnost u hrvatskoj javnosti.
U mnogim hrvatskim gradovima ispisani su uvredljivi grafiti na racun Evropske unije, a ogromni plakati s likom generala Gotovine pojavljuju se svakodnevno.
Istrazivanje zagrebackog "Jutarnjeg lista", sprovedeno krajem februara ove godine, na uzorku od hiljadu ispitanika, pokazuje da se cak 54,4 odsto gradjana protivi hapsenju generala Gotovine i njegovom izrucenju u Hag.
Medjutim, jos znacajnije je to sto 81,4 odsto ispitanika smatra Gotovinu ratnim herojem, a 84,8 odsto izjavilo je kako ne bi obavestili policiju ako bi negde slucajno sreli generala Gotovinu.
Sve je vise otvorenog neslaganja po pitanju Gotovine, ali i prijema u Evropsku uniju, unutar Sanaderove stranke, Hrvatske demokratske zajednice, HDZ.
Na sastanku lokalnog podmlatka HDZ-a u Osijeku, 11. marta, u jeku Sanaderovih napora da odbrovolji clanice Evropske unije kako bi pregovori o pridruzivanju ipak poceli 17. marta, jedan od najmocnijih i najuticajnijih clanova stranke, Branimir Glavas nazvao je Gotovinu herojem.
Rekao je da je Gotovina samo izgovor Evropskoj uniji za odlaganje razgovora, te da bi EU sigurno pronasla nesto drugo da nema slucaja Gotovina. Glavas je zakljucio kako takva EU Hrvatskoj nije ni potrebna.
Uticajni katolicki propovednik, velecasni Zlatko Sudac, pozvao je generala Gotovinu da se ne preda Haskom sudu cime je doveo u neugodan polozaj zagrebackog nadbiskupa Josipa Bozanica, koji je u Briselu, kod predsednika Evropske komisije Hoze Manuel Barose, lobirao za pocetak pregovora 17. marta.
Sudac se smatra nesluzbenim portparolom nacionalistickog krila katolicke crkve medju kojima je nekoliko desnicarskih orijentisanih biskupa koji u Hrvatskoj cine znacajnu vecinu.
Politicki analiticar Davor Gjenero smatra kako ce se HDZ, ukoliko odlaganje pocetka pregovora o prikljucenju EU potraje, vratiti svojim tvrdokornim nacionalistickim korenima.
"Hrvatska demokratska zajednica ce ponovno postati ono sto je bila, pre nego sto ju je Sanader pokusao promeniti u modernu evropsku stranku desnog centra", rekao je on.
"Stranka ce se vratiti svojim starim 'izvornim vrednostima' jer vise nece imati potrebu glumiti proevropsku konzervativnu stranku, nego ce ponovno biti nacionalisticki, populisticki pokret", kaze Gjenero za IWPR.
Predsednik Republike Stjepan Mesic, u televizijskom obracanju naciji proslog cetvrtka, u prilicno je dramaticnom tonu upozorio na mogucnost da bi zemlja mogla potonuti u medjunarodnu izolaciju, ukoliko se takvi antievropski trendovi nastave.
"Ne nasedajte protivnicima Evrope i zagovornicima izolovane Hrvatske", obratio se Mesic javnosti. "Oduprite im se u ime slobode i demokratije, u ime nase buducnosti, u ime one i onakve Hrvatske kakvu smo zajedno krenuli graditi i za kakvu su pali junaci Domovinskog rata".
Mesic je, jasnije nego bilo koji hrvatski politicar do sada, rekao kako razume sumnje Karle del Ponte u hrvatsku neiskrenost kad je u pitanju saradnja s Haskim sudom, rekavsi kako ona za svoje sumnje ima uporiste u ranijem ponasanju Hrvatske.
"Zalosna je istina da je u proslosti bilo slucajeva kada nam se Haski sud obracao, trazeci neke osumnjicene pojedince, a nasi su nadlezni organi odgovarali kako pojma nemaju gde su ti ljudi", kaze on.
"Kasnije se, medjutim, ustanovilo da su oni pod laznim imenima ziveli u Hrvatskoj, cak da su od nekih institucija i pojedinaca u njima dobivali finansijsku i drugu pomoc."
"I sada se mi cudimo, sto se nase informacije u slucaju odbeglog penzionisanog generala Gotovine primaju s rezervama. Razlog je jasan – izgubili su poverenje u nas!”, smatra Mesic.
Analiticari u Zagrebu smatraju da je premijer Ivo Sanader igrao prilicno rizicnu igru kad je sve karte svoje politike stavio na brzi ulazak zemlje u Evropsku uniju. Sav njegov angazman bio je usredsredjen na Evropsku uniju, a zanemario je narastajuce unutrasnje probleme.
Privreda je u ozbiljnim problemima. Ionako visoka nezaposlenost od gotovo 20 odsto ponovno je u porastu. Zivotni standard nije se poboljsao, a spoljna zaduzenost zemlje popela se na vise od trideset milijardi dolara.
Zeljko Rohatinski, guverner Narodne banke, upozorio je da bi neplaceni racuni mogli da prodube krizu u zemlji.
"Hrvatska je proslu godinu zavrsila sa spoljnim dugom od 30,2 milijarde dolara, a samo u prosloj godini – za koju se govori da je godina u kojoj se rast spoljnog duga poceo usporavati – zaduzila se za sest milijardi dolara", rekao je guverner.
"Hrvatska ce ekonomski biti na kolenima zavrnu li se te slavine. A to ce se dogoditi izabere li zemlja izolaciju umesto ispunjavanja uslova nuznih za pocetak pregovora s EU", rekao je za IWPR ekonomski analiticar Milan Gavrovic.
"Sanader prozivljava najteze dane otkako je dosao na vlast", kaze za IWPR izvor blizak hrvatskom premijeru koji je zeleo ostati neimenovan.
"Dogodi li mu se da izgubi lokalne izbore u maju ove godine – a ankete pokazuju da bi se to moglo dogoditi – naci ce se pod snaznim pritiskom radikala u vlastitoj stranci. Oni bi lako mogli preuzeti vlast u stranci i okupiti desnicu. A to bio za Hrvatsku bilo dugorocno pogubno, jer bi rasplamsavanje antievropizma moglo ostaviti zemlju izvan Evropske unije na duzi rok".
Pojedini analiticari u Zagrebu smatraju, pak, da bi takav razvoj dogadjaja mogao imati uticaja i na sirem prostoru zapadnog Balkana. Ako bi doslo do jacanja desnice i nacionalizma u Hrvatskoj, kazu oni, to bi moglo izazvati slicne reakcije i u susednoj Bosni i Hercegovini, ali i u Srbiji i Crnoj Gori.
Drago Hedl je redovan saradnik IWPR-a.
