Izumiru zanatlije u Albaniji

Majstor-zanatlija Reli osvrce se po svojoj radionici sa suzama u ocima. Tu vesti radnici rucno siju karakteristicne albanske narodne nosnje od bogato ukrasenih tkanina. Mozda ne zadugo.

"Stari majstori za ukrasavanje tkanina su vrsta koja izumire, a nema mladih koji bi posli njihovim stopama jer se na tome ne moze dobro zaraditi," kaze Reli. "Alabanski vez je na putu da nestane."

Majstori koji izradjuju tradicionalne nosnje, kojih je ionako sve manje, ostaju bez posla zbog jeftinih nelicenciranih kopija i nedostatka podrske od strane drzave.

Posledica je to da mlade zanatlije zaobilaze ovu delatnost, jer ne vide nacina da zive od necega sto je nekada bila visoko cenjena umetnicka veština.

Reli pripada jednoj od pet albanskih porodica koje se jos bave izradom tradicionalnih nosnji. On nudi oko dvadeset razlicitih modela koji poticu iz raznih krajeva, od grcke granice na jugu do brdskih oblasti albanskih Alpa na severu, i sve do Kosovske Mitrovice. Svaki od ovih kostima je jedinstven i za njihovu izradu je u nekim slucajevima potrebno i po tri godine.

U Albaiji se muška narodna nošnja prodaje za sume izmedju 20 i 30 hiljada leka - 140 do 220 americkih dolara - dok zenska nosnja moze kostati izmedju 15 i 22 hiljade leka (110-160 dolara). Narocito bogat ili neobican kostim moze na medjunarodnom trzistu postici cenu i do 15000 dolara.

Mada su ovi kostimi prodavani sirom sveta i mnogo puta nagradjivani, ova delatnost je pretrpela niz udaraca tokom dvanaest godina od pada komunizma.

Poplava jeftinih kopija dovela je do pada potraznje za autenticnim rucno napravljenim nosnjama. Reli danas prodaje samo pet kostima mesecno i to samo u toku turisicke sezone.

Njegov tim radnika prisiljen je da radi u zajednickim prostorijama u Tirani - jer je to jedini nacin da priusti sebi da plati zakupninu i dazbine koje drzava namece.

"Sve je bilo drugacije u vreme komunizma. Tada nam je drzava obezbedjivala materijale koji su nam potrebni. Sada moramo da ih uvozimo, a to je veoma skupo," kaze.

Aferdita Onuzi, direktorka Instituta za narodnu kulturu - nacionalnog arhiva sa preko 33000 retkih kostima iz citave Albanije - izjavila je za IWPR da se ovim zanatlijama mora pruziti dodatna podrska, ako zelimo da njihove vestine prezive do naredne generacije.

"Ako se ovaj trend nastavi, uskoro necemo znati da li je bilo sta ostalo od bastine koja je gradjena vekovima," izjavila je.

Pored nedostatka podrske od strane drzave - koju zanatlije optuzuju za ostro oporezivanje tradicionalnih delatnosti, dok se neovlascenim proizvodjacima dozvoljava da slobodno rade - ova delatnost je prezivela tezak udarac i zbog novih trendova u svetu mode.

U proslosti su se mlade Albanke udavale u tradicionlanim nosnjama koje su pravljene na osnovu vekovima starih modela karakteristicnih za njihov region. Danas je veoma mali broj nevesta koje su spremne da se udaju u jednom od takvih kostima.

Umesto toga, one se opredeljuju za bele vencanice kakve nose neveste na Zapadu, a koje se mogu dobiti u bilo kojoj radnji za iznajmljivanje vencanica u zemlji. Cini se da su dani kada su grupe devojaka zajedno sile delove haljine za vencanje svoje prijateljice kao poklon odavno prosli.

Rovena Kalaja je urednik albanskih novina Albania