KOMENTAR: JUGOSLAVIJA PROPUSTA EVROPSKI VOZ
Unutrasnji politicki sukob uskratio sansu Jugoslaviji da se uclani u Savet Evrope.
KOMENTAR: JUGOSLAVIJA PROPUSTA EVROPSKI VOZ
Unutrasnji politicki sukob uskratio sansu Jugoslaviji da se uclani u Savet Evrope.
Jugoslavija je jos jednom propustila priliku da se uclani u Savet Evrope, SE, jer srpski i crnogorski politicari nisu uspeli da se dogovore o ustavnoj povelji kojom bi se definisao novi drzavni savez.
Suprotstavljena su dva nepomirljiva politicka koncepta. Da se radi o veoma ozbiljnim razlikama potvrdjuje cinjenica da su izgleda politicke elite u obe republike spremne da ugroze proces reintegracije u medjunarodnu zajednicu da bi odnele pobedu po ovom pitanju.
Na prvi pogled, u sredistu ovoga spora je banalno pitanje izbora poslanika za savezni parlament. Upravo je to razlog sto ustavna povelja nije usvojena 7. novembra, kako se planiralo.
Crnogorska pregovaracka strana, na cije predstavnike najveci uticaj ima predsednik Milo Djukanovic koji tezi nezavisnosti juzne republike, protivi se neposrednim izborima za poslanike i zahteva da ih delegira crnogorski parlament.
U osnovi ovakvog stava lezi Djukanovicev koncept republike kao centra moci sto bi zajednicku drzavnu tvorevinu sa Srbijom nacinilo unijom dveju drzava koja ne bi predstavljala prepreku eventualnom crnogorskom putu ka nezavisnosti. Neposredni izbori ojacali bi ovaj drzavni savez i obezbedili mu istinski legitimitet.
Nakon ubedljive izborne pobede na opstim izborima 20. oktobra, Djukanovic je nagovestio da se nece odustati od crnogorske nezavisnost iako se to u ovom trenutku odvajanje od Srbije nalazi u drugom planu.
Predsednik (koji uskoro postaje premijer) izjavio je da ce njegova vlada dokazati da Crna Gora "moze razresiti sve svoje teskoce posle cega ce tenzije splasnuti, a razgovori o crnogorskoj nezavisnosti ce biti mirniji i laksi. Ja jos uvek snazno verujem da je nezavisnost kako za Crnu Goru tako i za Srbiju logican epilog procesa raspada bivse Jugoslavije".
Njemu se iz Beograda suprotstavlja jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica i njegove pristalice kao i projugoslovenski crnogorski politicari.
Brisel je blizi Kostunicinoj opciji snazne drzavne unije izmedju Srbije i Crne Gore. Predstavnik Evropske unije za spoljne poslove, Havijer Solana, nedavno je rekao da novi entitet mora biti "funkcionalna drzava sto znaci jedinstvena drzava".
U pozadini ovoga spora je srpski reformski orijentisani premijer Zoran Djindjic. Njegov pragmaticni stav blizi je Djukanovicevoj poziciji nego Kostunicinoj. Ali, on takodje zeli da odlaganje konacnog resenja za sporna pitanja i urgentno usvajanje ustavno povelje s obzirom da je to preduslov za sprovodjenje reformi za koje se on zalaze, a koje zavise od brzog prijema u Savet Evrope.
Djukanoviceva grupacija je manje zainteresovana za usvajanje povelje sto je, takodje, slucaj sa nekim delovima vladajuce koalicije Demokratske opozicije Srbije, DOS. S obzirom na njihovu dominantnu ulogu u parlamentima u obe republike, obe ove politicke grupacije zele da imenuju savezne poslanike umesto da se biraju na neposrednim izborima.
U medjuvremenu i ostali sporovi podgrevaju osnovni sukob izmedju dve suprotstavljene politicke opcije. Na primer, da li povelju treba smatrati ugovorom izmedju dve suverene drzave, kao sto to Djukanovic kaze, ili klasicnim ustavom, sto predstavlja Kostunicin stav?
Evropska unija, koja se vec dugo protivi crnogorskoj nezavisnosti, izvrsila je pritisak kako bi se proslog marta potpisao Beogradski sporazum.
Ovim sporazumom ostavljen je rok do juna ove godine republickim skupstinama i saveznom parlamentu da usvoje ustavnu povelju. Potom je rok pomeren za kraj avgusta, ali su i njega prekoracili.
Osim postupaka neodgovornih politicara, i sam Beogradski sporazum postao je izvor znatne konfuzije i nesporazuma. Mnoge odredbe su kontradiktorne i lose srocene sto ostavlja prostora za potpuno razlicita tumacenja. Ovaj sporazum, takodje, nema legitimitet koji bi pruzila sira podrska javnosti. Usvojio ga je mali krug ljudi koji su radili pod pritiskom medjunarodne zajednice, pa bi ga u buducnosti mogla osporiti neka nova elita na vlasti.
Posto je sporazum potpisan, rad zajednicke srpsko-crnogorske komisije zaduzene za izradu nacrta ustavne povelje je, uopste uzev, bio skandalozan. Niko, ni eksperti kao ni sira javnost, ne zna sta stoji u clanovima ustavne povelje.
Uprkos tome, zahvaljujuci dobroj volji Saveta Evrope, parlamentarno telo ove evropske organizacije odlucilo je da podrzi prijem Jugoslavije krajem septembra. Ministarskom komitetu Saveta Evrope receno je da odobri prijem cim se izradi nacrt ustavne povelje, bez obzira da li su je ratifikovali republicki parlamenti.
Stepen dobre volje koju iskazuje medjunarodna zajednica ogleda se u reakciji Evropske unije koja je obecala brzu integraciju u zamenu za okoncanje izrade ustavne povelje. Za Jugoslaviju je evropska integracija preduslov za dalje reforme.
Za sve zemlje, clanstvo u Savetu Evrope ima simbolicki znacaj u smislu medjunarodne potvrde da one postuju najosnovnije demokratske standarde. U jugoslovenskom slucaju u pitanju je vise od toga. Zbog medjunarodnih sankcija nametnutih pocetkom devedesetih i tadasnjeg statusa prakticno potpune izopstenosti iz medjunarodne zajednice, prijem u clanstvo bi predstavljalo konacnu normalizaciju odnosa sa spoljasnjim svetom.
Vlasti su spremne da plate cenu za pridruzivanje medjunarodnoj zajednici. U slucaju prijema u Savet Evrope, to podrazumeva potpunu saradnju sa Haskim tribunalom, postovanje ljudskih i manjinskih prava i civilnu kontrolu armije i policije.
Clanstvo u Savetu Evrope takodje je preduslov za pridruzivanje programu NATO-a "Partnerstvo za mir" i za strateski najznacajniji integracioni proces - potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom.
Nema sumnje da ce pritisak iz Brisela da se usvoji ustavna povelja biti dovoljno snazan i usloviti konacno postizanje nekakvog sporazuma. Ali malo ko ocekuje da ce nova drzava funkcionisati kako treba ako, cak i kada se taj dogovor materijalizuje.
Nova tvorevina vec je dobila naziv "Frankenstajn drzava". Bez zajednickih carina, poreskog sistema ili valute, bice pravo cudo ukoliko se odrzi duze od nekoliko sledecih godina. U Beogradskom sporazumu stoji da republike mogu odrzati referendume o nezavisnosti posle tri godine.
Do tada, Jugoslavija moze ocekivati vec vidjeno - nesporazume i sukobe, ustavni haos i veoma sporo sprovodjenje reformi.
Jovan Teokarevic je istrazivac Instituta za evropske studije u Beogradu.
