Tužioci traže doživotnu robiju za Perišića

Odbrana, pak, tvrdi kako „zapanjujuća“ količina dokaza iznetih na suđenju „sama po sebi ništa ne dokazuje“.

Tužioci traže doživotnu robiju za Perišića

Odbrana, pak, tvrdi kako „zapanjujuća“ količina dokaza iznetih na suđenju „sama po sebi ništa ne dokazuje“.

Friday, 1 April, 2011

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 686, 1. april 2011.)

Prilikom ovosedmičnog iznošenja završnih reči, tužioci Haškog tribunala zatražili su doživotnu zatvorsku kaznu za bivšeg komandanta srbijanske vojske, generala Momčila Perišića, koji je navodno odgovoran za stvaranje „ambijenta nekažnjivosti“ – što je dovelo do ubijanja ili ranjavanja više hiljada civila.

„Perišićev trajni neuspeh u uspostavljanju vojne discipline stvorio je ambijent nekažnjivosti“, rekao je tužilac Mark Harmon (Mark Harmon). Tako su vojnici koje je Perišić poslao da se bore u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj imali tu „pogodnost“ da znaju da neće biti kažnjeni – nastavio je Harmon.

Kao neko ko je u periodu od avgusta 1993. do novembra 1998. bio vrhovni komandant Vojske Jugoslavije (VJ), Perišić je, u vreme dok je u BiH i Hrvatskoj besneo rat, bio u Beogradu. Međutim, tužioci tvrde da je on obezbeđivao finansijsku, logističku i materijalnu podršku srpskim snagama u Hvatskoj i BiH tako što je unutar VJ-a lično osnovao dva „personalna centra“ kako bi tajno angažovao oficire iz te dve republike i isplaćivao im plate.

Perišić se tereti za pomaganje i podsticanje snajperske i artiljerijske kampanje protiv Sarajeva, koja je trajala 44 meseca, kao i za likvidaciju oko 8,000 muškaraca i dečaka u masakru koji je u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Takođe je optužen i zbog toga što u maju 1995. nije istražio raketne napade na Zagreb u kojima je poginulo najmanje sedmoro civila, dok ih je ranjeno skoro 200.

Optužen je u 13 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući ubijanje, progon i istrebljenje. Izjasnio se kao nevin po svim tačkama.

Tužioci u ovom slučaju pokušavaju da ustanove direktnu povezanost između rukovodstva u Beogradu i zločina koji su počinjeni na terenu u BiH i Hrvatskoj. Ovo su pokušali u svega par slučajeva, kao npr. na suđenju bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, ali on je umro pre nego što je izrečena presuda. Suđenje dvojici visokih srbijanskih oficira, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, na kojem se također pokušava dokazati ova veza, još uvek je u toku.

„Zločini u Srebrenici i Sarajevu predstavljali su predvidive posledice državne politike koja je ohrabrivana i promovisana od strane Beograda“, kazao je Harmon. „U procesu njene primene, životi običnih ljudi, žena i dece bili su uništavani . . . oni su bili kolateralna šteta državne politike.“

Perišić je „pomagao i podsticao zločine iz svog kabineta u Beogradu“ i nije video nijednu od žrtava sve dok se nisu pojavile u sudnici kao svedoci – nastavio je Harmon.

„Za generala Perišića, [žrtve] naprosto nisu bile na njegovom ’radaru’, nisu bile deo jednačine koji je imao u vidu prilikom primene politike svojih političkih gospodara i obezbeđivanja pomoći [snagama bosanskih Srba] uprkos saznanjima da . . . su one etnički očistile znatan deo bosanske teritorije i da će to nastaviti da rade i ubuduće“, kazao je Harmon, dodajući da je Perišić, kada je čuo za srebrenički masakr, primetio kako „ne želi da zna ništa o tome“.

„[Perišić] se ponašao kao noj . . . zakopao je glavu u pesak nakon najvećeg pojedinačnog zločina koji se dogodio u tom ratu“, rekao je Hermon.

On je negirao i tvrdnju odbrane da su svi oficiri VJ-a koji su služili u BiH ili Hrvatskoj bili pripadnici tamošnjih vojski i da stoga nisu bili potčinjeni Perišiću, ukazujući na to da su im plate stizale iz personalnih centara VJ-a u Beogradu.

„General Perišić nikada nije ispalio niti metka, nikada nije spalio nijednu kuću, i nikada nije proterao nijednog ne-Srbina iz njegove kuće“, kazao je Harmon.

„Mi reagujemo na ljude koji se ponašaju kao ubice, ljude koji su okrvavili ruke, ljude koji terorišu, koji uništavaju kulturne znamenitosti i spomenike.“

Međutim, Perišićeva „fizička udaljenost“ od zločina ne čini ga manje odgovornim za njih – zaključio je Harmon.

„Mi zahtevamo da [Perišića] osudite po svim tačkama i izreknete mu doživotnu kaznu“, kazao je on.

Odbrana je odgovorila tvrdnjom da „zapanjujuća“ količina dokaza iznetih na suđenju „sama po sebi ništa ne dokazuje“.

„Mnogi od dokaza . . . su dokumentarni dokazi – pisane reči, koje su otvorene za tumačenje“, kazao je jedan od članova Perišićevog tima odbrane, Gregor Gaj-Smit (Gregor Guy-Smith).

On je primetio kako krivica okrivljenog mora biti ustanovljena van svake razumne sumnje – što znači da „ne postoji nikakvo razumno objašnjenje za dokaze izuzev optuženikove krivice.

„Ukoliko postoje dva . . . prihvatljiva objašnjenja, jedno koje ukazuje na krivicu i drugo koje ukazuje na nevinost, morate usvojiti ono koje ukazuje na nevinost“, rekao je Gaj-Smit. „To je vaš posao, to je vaša dužnost, to je zakon.“

On je osporio i neke od osnovnih elemenata ovog slučaja.

„Pitanje sa kojim se suočavate glasi: da li se pomoć koju je pružila [VJ] jeste ili nije suštinski reflektovala na zločine? Kako ćete to utvrditi?“, primetio je Gaj-Smit.

„Vi ne znate koliko su municije [srpske vojske u BiH i Hrvatskoj] pre toga imale. Ne znate koliko su municije upotrebile, ne znate koliko su dobile, ne znate da li je municija koja je korišćena zapravo bila upotrebljena pri činjenju zločina.

„Ono što se sugeriše jeste to da . . . bio je rat – a rat smo definisali kao loš rat, a ne kao dobar rat – činjeni su zločini, pri čemu tužilaštvo tvrdi da je Perišić znao za neke od tih zločina, te da ga stoga treba proglasiti krivično odgovornim . . . Od vas se traži . . . da, u odsustvu čvrstih dokaza, sudelujete u nagađanjima i spekulaciji, a to je nešto što verujem da nećete učiniti.“

Tokom ovosedmičnih završnih reči Tribunal je skinuo oznaku poverljivosti sa velikog broja sudskih dokaza i ostalih dokumenata – uključujući i transkripte sa sastanaka srbijanskog Vrhovnog saveta odbrane (VSO) – koja je prvobitno bile stavljena na zahtev Srbije. Smatra se da će sastanci VSO-a biti ključni za sticanje potpune i precizne slike o učešću Srbije u ratovima tokom devedesetih.

Iako taj materijal neće biti objavljen sve dok ne bude izrečena presuda, strane u sporu su već ove sedmice bile u prilici da u sudnici prvi put javno raspravljaju o sastancima VSO-a, kojima su prisustvovali Milošević, Perišić i drugi zvaničnici visokog ranga.

Po rečima Novaka Lukića – jednog od advokata odbrane – ti sastanci VSO-a pokazuju da je „cilj državnog rukovodstva SRJ-a [Savezna Republika Jugoslavija] bilo okončanje rata“, a osim toga ukazuju i na razliku između „uticaja i kontrole“ nad srpskim vojskama u Bosni i Hrvatskoj.

Lukić je skrenuo pažnju na 28. sednicu VSO-a, koja je održana u novembru 1994. i sa koje je citirao Miloševića, koji je rekao kako je „nemoguće“ da rukovodstvo bosanskih Srba „ostvari cilj koji želi da ostvari“ u Bosni, te da je „prosto nemoguće da će međunarodna zajednica pristati na činjenicu da dve trećine stanovništva bude saterano na polovinu teritorije“.

Navedeno je i da je Perišić sugerisao kako „pokušavamo da ubedimo [bosanske Srbe]“ da prihvate predloženi mirovni plan, ili će se „u protivnom suočiti sa potpunom katastrofom“.

Lukić je ispričao kako je na jednom drugom sastanku VSO-a, održanom u avgustu 1995., Milošević upitao haškog optuženika Ratka Mladića – koji je komandovao vojskom bosanskih Srba – da li će prihvatiti dogovoreni mirovni plan; Mladić je odgovorio da je on „samo vojnik naroda, a ne izabrani predstavnik. Prepustimo to političarima.“

Očito je Mladić odbio da potpiše izjavu u kojoj se izražava želja za mirom – kazao je Lukić.

On je naglasio da su – kada su poslati da se bore u BiH i Hrvatskoj – vojnici i oficiri VJ-a ušli u sastav tih vojski i bili uključeni u taj specifičan lanac komandovanja.

„Oni su bili deo jedne funkcionalne vojske unutar lanca komandovanja ustanovljenog po zakonu“, kazao je. „Nije bilo ničeg neistinitog niti prikrivenog u tom lancu komandovanja. Baš ničeg.“

On je rekao kako „počinjeni zločini nisu u lancu komandovanja VJ-a“.

„Molim da razmotrite sve dokaze u celini“, zatražio je Lukić od sudija.

„Veće Vas može uveriti da ćemo razmotriti sve dokaze“, kazao je predsedavajući sudija Bakone Džastis Moloto (Bakone Justice Moloto). „U više navrata smo na to bili podsećani tokom dokaznog postupka odbrane, tako da želim da Vas uverim da hoćemo.“

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.

Balkans
Frontline Updates
Support local journalists