'NOVA MODA' U HAGU
Pise Mirko Klarin (TU br. 235, 10-15. septembar 2001.)
'NOVA MODA' U HAGU
Pise Mirko Klarin (TU br. 235, 10-15. septembar 2001.)
Tako su, po prvi put u dosadasnjoj praksi, sudije optuzenima pruzile sansu da se, eventualno, predomisle i tako tribunalu ustede sredstva i vreme, te da sebi, u zamenu za priznanje krivice, obezbede nesto blazu kaznu.
Sudije je, ocito, na takav potez nagnala "nova moda" u Hagu: optuzeni na samom kraju sudjenja zakljucuju sporazum sa tuzilastvom i, priznajuci krivicu po nekim tackama optuznice, sticu pravo na smanjenje kazne.
"Sezonu" je otvorio Dragan Kolundzija, jedan od trojice optuzenih na sudjenju za zlocine u logoru Keraterm. Dana 4. septembra 2001 - neposredno pred pocetak dokaznog postupka odbrane - Kolundzija se neocekivano izjasnio da je kriv po tacki 3 optuznice, kojom se tereti za zlocin protiv covecnosti. Bio je to deo sporazuma koji su Kolundzija i njegovi branioci sklopili sa optuzbom.
Sudsko vece je prihvatilo sporazum optuzbe i odbrane. U zamenu za priznanje krivice, optuzba je odustala od ostale cetiri tacke optuznice protiv Kolundzije. Strane su se, takodje, sporazumele da za Kolundziju zajednicki predloze kaznu koja nece biti kraca od 3 ni duza od 5 godina zatvora.
Prihvatajuci nagodbu, sudije su za pocetak oktobra zakazale raspravu na kojoj ce strane ukazivati na eventualne olaksavajuce ili otezavajuce okolnosti, od znacaja za odmeravanje kazne. Istovremeno, odredjen je i datum kada ce optuzba i odbrana izneti zavrsne reci na sudjenju preostaloj dvojici optuzenih za zlocine u Keratermu: Dusku Sikirici i Damiru Dosenu.
Medjutim, umesto zavrsnih reci pocetkom oktobra, optuzba i odbrana ce u sredu 19. septembra pred Sudskim vecem izneti nove zajednicke podneske koji se ticu Duska Sikirice i Damira Dosena.
Prema tim podnescima, zainteresovane strane su se dogovorile da ce dvojica optuzenih priznati krivicu po Tacki 3 optuznice - za progon na politickim, rasnim i verskim osnovama kao zlocin protiv covecnosti. Nakon sto Sudsko vece prihvati ovakvo priznavanje krivice, tuzilastvo ce povuci ostale teske optuzbe protiv pomenute dvojice optuzenih.
Uz to ce tuzilac predloziti Sudskom vecu da Dusku Sikirici odredi kaznu ne manju od 10, i ne vecu od 17 godina, a Damiru Dosenu ne manju od pet, i ne vecu od sedam. Razlike u dogovorenim rasponima kazni odrazavaju razlike u ulogama koje su optuzeni igrali u logoru i zlocinima koji su obuhvaceni njihovim priznanjima.
Iako su obojica, kao i Kolundzija pre njih, priznali krivicu za progon Bosnjaka i Hrvata, u Sikiricinom slucaju to priznanje, osim opstih nehumanih uslova u logoru, obuhvata takodje ubistva i mucenja zatvorenika Keraterma koja on kao zapovednik logorskog obezbedjenja nije sprecio niti kaznio, pri cemu je u nekima od njih cak i licno ucestvovao.
Za razliku od Sikirice, Kolundziji i Dosenu uzeto je u obzir i to sto su, u pojedinim situacijama, pokusavali da zatocenike zastite od zlostavljanja koja su nad njima vrsili pijani vojnici, civili koji su posecivali logor ili pojedini sadisticki nastrojeni strazari (Duca Knezevic i blizanci Nenad i Predrag Banovic su takodje optuzeni, ali se nalaze u bekstvu).
U izjavama koje su prikljucili svom podnesku, i Sikirica i Dosen navode da priznanja daju dobrovoljno, bez bilo cijeg pritiska, kao i da su svesni cinjenice da Sudsko vece nije ograniceno preporukama za kaznjavanje, vec im moze izreci i znatno teze kazne, ukljucujuci i dozivotnu robiju.
Oni su ocito ocenili da je ovakav rizik ipak prihvatljiviji i podnosljiviji od neizvesnosti u pogledu toga kako ce sudije proceniti izvedene dokaze i odvagati njihovu individualnu odgovornost po svakoj od tacaka optuznice.
Zajednicki podnesak takodje sadrzi i jedan znacajan podsticaj za sudije: tuzilac i optuzenici dogovorili su se da nece ulagati zalbe na presude koje ce odrediti Sudsko vece, ukoliko se one budu kretale unutar dogovorenih okvira (izmedju 10 i 17 godina za Sikiricu, i od pet do sedam godina za Dosena).
Ako vec nisu uspeli da ustede vreme i sredstva na samom sudjenju, ustedece ih barem u zalbenim postupcima, koji inace mogu da potraju i vise godina.
Sve to, takodje, znaci i da ce se brze osloboditi tri celije u Pritvorskoj jedinici UN, posto ce osudjeni - cim presuda postane pravosnazna - biti upuceni na izdrzavanje kazne u zatvore nekih od zemalja clanica UN koje su tribunalu stavile na raspolaganje svoje zatvorske kapacitete.
Ostaje, medjutim, pitanje: kakav je interes tuzilastva da prihvata ovakva, zakasnela priznanja krivice? U ovom slucaju, tuzilastvo dobija ne samo presudu o krivici, vec i priznanje optuzenih da su ucestvovali u progonu nesrpskog stanovnistva Prijedora na politickoj, rasnoj i verskoj osnovi, kao i da su u Keratermu vladali nehumani uslovi, te da su zatocenici bili podvrgnuti teroru, ubistvima, mucenjima i drugim oblicima zlostavljanja.
Time ce tuziocu biti olaksan posao dokazivanja istih optuzbi na sudjenjima Radoslavu Brdjaninu i generalu Momiru Talicu, u cijoj optuznici za genocid u Bosanskoj Krajini znacajno mesto imaju i prijedorski logori, ukljucujuci i Keraterm.
Stvaranje tih logora, kao i uslovi koji su u njima vladali u leto 1992, predstavljaju takodje i znacajne stavke u optuznicama protiv "cetvoroclane bande" sa Pala, koju cine politicki i vojni lideri bosanskih Srba: Momcilo Krajisnik, Biljana Plavsic, Radovan Karadzic i Ratko Mladic.
Mada se u sporazumu o priznanju krivice takva mogucnost ne pominje, nije iskljuceno da bi se neko od trojice "pokajnika" iz Keraterma mogao pojaviti kao svedok optuzbe na sudjenjima svojim nekadasnjim liderima i zapovednicima.
"Nova moda" u Hagu, dakle, nudi svakome po nesto: optuzenima - izvestan popust u visini kazne; sudijama - ustedu u vremenu i sredstvima koja bi se morala uloziti u zalbeni postupak; tuziocima - presudjene i priznate cinjenice za buduce, teze slucajeve; dok se svima u tribunalu - pocev od Sudskih veca, preko Kancelarije Tuzioca, pa zakljucno sa Sekretarijatom i Pritvorskom jedinicom - rasciscava teren za velike izazove koji tek predstoje.
Mirko Klarin je visi urednik IWPR-a iz Haga
