IZVESTAJ IZ REGIONA:
Bosanska Federacija uzdrmana zahtevom bivseg ministra osumnjicenog za ratne zlocine da bude vracen na polozaj
IZVESTAJ IZ REGIONA:
Bosanska Federacija uzdrmana zahtevom bivseg ministra osumnjicenog za ratne zlocine da bude vracen na polozaj
Bosna
: Osumnjiceno lice hoce u vladuDilema treba li nekoga ko je u Hagu osumnjicen za ratne zlocine vratiti na njegov nekadasnji polozaj u vladi, dovelo je - unutar vladajuce koalicije u Bosni i Hercegovini - do velikih previranja.
Povod za nastali spor je Sefer Halilovic, bosanski Musliman, optuzen za zlodela pocinjena tokom 1993. - u vreme kada je vrsio duznost komandanta bosanske vojske - u hrvatskim selima Grabovica i Uzdol.
Nakon sto je federalna vlada garantovala njegov povratak, Haski tribunal za ratne zlocine pustio je Halilovica 8. januara, kako bi vlastitu odbranu pripremao sa slobode.
Neposredno po svom dolasku u Sarajevo, koji je izazvao opste odusevljenje, Halilovic je najavio ponovno kandidovanje za svoju staru poziciju ministra za izbeglice, rad i socijalnu politiku. Na toj funkciji nalazio se oko godinu dana, pre no sto se - septembra 2001. - dobrovoljno predao Hagu.
Svi lokalni zvanicnici slazu se da je Halilovic pomenutu funkciju obavljao dobro. Prema njihovim recima, tokom 12 meseci na poslu, Halilovic je vise ucinio za povratak izbeglica nego svi njegovi prethodnici za pet godina.
Nakon odlaska u Hag, Halilovic je po odluci tadasnjeg predsednika Federacije Karla Filipovica bio formalno razresen ministarske funkcije. Ali cim se vratio, Bosanska patriotska stranka (BPS), ciji je Halilovic vodja, odlucila je da ga ponovo kandiduje za ovaj jos uvek upraznjeni polozaj. Sama BPS pripada umerenoj Alijansi za promene.
Premijer Federacije Alija Behmen, koji je za Halilovica i garantovao, potvrdio je da ne postoje pravne prepreke koje bi sprecavale njegov povratak u vladu.
Da bi povratio nekadasnji posao, Halilovic bi trebalo da prodje kroz citavu proceduru - pocev od nominacije, pa sve do izglasavanja u parlamentu. Stoga je BPS svoju politicku snagu usmerila na ubedjivanje ostalih 11 partija Alijanse u neophodnost Halilovicevog povratka na celo ministarstva. Vrseci pritisak na ostale stranke, lideri BPS svesni su da bi se, ukoliko bi njihova stranka istupila iz vlade, citava vladajuca koalicija verovatno raspala.
Tokom rasprave o Halilovicevom povratku na polozaj, kriticari su zastupali stanoviste da bi prisustvo lica osumnjicenih za ratne zlocine u samoj vladi bilo politicki nemoralno.
S druge strane, Halilovicev advokat, Faruk Balijagic, izjavljuje da je glavni tuzilac Haskog tribunala, Karla del Ponte, licno odobrila da osumnjiceno lice ponovo zauzme ministarski polozaj. Nezavisna ispitivanja, medjutim, pokazuju da Del Ponte nije eksplicitno odobrila to imenovanje, nego da je samo rekla kako u tom pogledu ne postoji nikakakva zabrana.
U svom odgovoru Balijagicu, upucenom 12. decembra prosle godine, glavni tuzilac je konstatovala: "Nije u mojoj nadleznosti da se mesam u to hoce li ili nece vas klijent ostati na polozaju ministra u vladi Bosne i Hercegovine, ukoliko sudsko vece odluci da ga privremeno oslobodi."
Hrvatski poslanici u federalnom parlamentu, kao i medjunarodni zvanicnici, snazno su se protivili Halilovicevom povratku na celo ministarstva. Lider Nove hrvatske inicijative, Kresimir Zubak, izjavio je da bi Halilovicev povratak bio "kontraproduktivan", uprkos tome sto se on pokazao kao veoma dobar ministar.
Ministar odbrane Bosne i Hercegovine, Mijo Anic - inace Hrvat - naglasio je da je potrebna primena istovetnih kriterija kada je rec o Hrvatima i Bosnjacima (bosanskim Muslimanima) koji su optuzeni pred Haskim sudom. Bila je to jasna aluzija na slucaj hrvatskog generala Rahima Ademija, kome Hag nije dozvolio da vlastitu odbranu priprema na slobodi.
Ivica Marinovic, sef poslanickog kluba Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) u federalnom parlamentu, izjavio je da nikome ko se "tereti za genocid nad hrvatskim narodom" ne bi trebalo dozvoliti povratak u ministarstvo. Rifat Dolic iz Demokratske narodne zajednice (DNZ) saglasio se sa stavom da "nije mudro" vratiti na polozaj nekoga ko je osumnjicen za ratne zlocine.
Visoki predstavnik medjunarodne zajednice, Volfgang Petric, preporucio je bosanskoj federalnoj vladi da odbije predlog za Halilovicevo ponovno imenovanje. Doslovno je rekao: "Nije u skladu s evropskim standardima da licnost osumnjicena za ratne zlocine obavlja ministarske duznosti."
Petric je upozorio da svi ljudi koji se obracaju ministarstvu za izbeglice treba da imaju poverenje u taj organ. "Licnost koja je optuzena za ratne zlocine ne moze uzivati takvo poverenje", dodao je on.
Petricev stav podrzale su i ostale medjunarodne organizacije, ukljucujuci OHR, SFOR, Misiju UN za Bosnu, OSCE i UNHCR. One su preporucile da se Halilovic ne vraca u ministarstvo pre no sto proces protiv njega - koji bi trebalo da zapocne krajem juna - ne bude okoncan.
Sve to ipak nije pokolebalo politicke stranke koje podrzavaju Halilovica. U slucaju da Halilovicu ne bude odobren povratak na polozaj, BPS je pretila odlaskom iz administracije. Buduci da Alijansa za promene raspolaze veoma tesnom vecinom u parlamentu, gubitak podrske poslanika BPS mogao je biti poguban.
Nakon sto se prijavio za posao, sam Halilovic se uzdrzao od daljih javnih komentara. Izjavio je kako citavu stvar prepusta svojim partijskim kolegama.
Posle visednevne rasprave, Alijansa za promene pojavila se sa kompromisom po kome bi novi ministar za izbeglice trebalo da bude iz redova BPS, pri cemu, medjutim, to niposto ne sme biti Halilovic.
Nezavisni posmatraci tvrde da uopste nije trebalo da dodje do rasprave o Halilovcievom povratku u ministarstvo. Radi se, prema njihovim recima, o neophodnom ustupku zrtvama onih zlocina koji mu se pripisuju.
Amra Kebo je pomocnik urednika IWPR u Sarajevu i clan dopisne mreze IWPR za ratne zlocine. Urednik je sarajevskog dnevnog lista "Oslobodjenje".
