Komentar: moguci izbori u januaru
Odbijanje premijera da razresi ministra policije cini prevremene izbore gotovo neizbeznim.
Komentar: moguci izbori u januaru
Odbijanje premijera da razresi ministra policije cini prevremene izbore gotovo neizbeznim.
Ovonedeljni zahtevi da se srpski ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic razresi duznosti verovatno ce konacno dokrajciti aktulenu vladu, od koje se ocekuje da svakog trenutka objavi odluku o odrzavanju prevremenih izbora.
Socijaldemokratska partija, SDP, koja trenutno ima kljucni uticaj u vladajucoj koaliciji iako je prilicno mala, upozorila je 5. novembra da ce, ako Mihajlovic ne bude smenjen, glasati protiv vlade prilikom glasanja o poverenju koje bi, kako se ocekuje, trebalo da se odrzi za naredne tri nedelje.
Ovo upozorenje usledilo je nakon optuzbi da je ministar Mihajlovic 2001. godine firmi ciji je suvlasnik bio dao ugovor o isporuci elektronske opreme Ministarstvu unutrasnjih poslova. On porice umesanost i tvrdi da je pre toga prodao akcije koje je imao u ovoj firmi.
U poslednjem pokusaju da spase vladu, premijer je SDP-u ponudio kompromis u vidu smene ministarke saobracaja Marije Rasete-Vukosavljevic, koja je takodje optuzena za sukob interesa. Ali, predstavnici SDP-a, mada su pozdravili njenu smenu, izjavili su da to nije dovoljno, i da Mihajlovic ipak mora otici sa polozaja.
Mada SDP ima samo devet clanova u parlamentu od ukupno 250 mesta, odnos snaga je takav da bi glasovi ove partije mogli prevagnuti prilikom glasanja. Vlada pokusava da sacuva skupstinsku vecinu i sada se nalazi pred teskim izborom - ili ce smeniti Mihajlovica, ili ce morati da raspise prevremene izbore i tako izbegne mogucnost neugodnog poraza prilikom glasanja o poverenju.
Izgleda da je odluka vec doneta. Premijer Zoran Zivkovic izjavio je novinarima da ne razmatra smenu ministra unutrasnjih poslova. To je protumaceno kao signal da je spreman da raspise prevremene izbore.
Izvori IWPR-a bliski Demokratskoj opoziciji Srbije, DOS, kazu da premijer ne moze sebi da dozvoli da smeni coveka cija je policija postala najjaca sila u zemlji posle ubistva Zorana Djindjica.
Politicki analiticar Djordje Vukadinovic tvrdi: "Postoji samo nekoliko ministara ciji pad vlada ne bi mogla da prezivi", a Mihajlovic je jedan od njih.
Vlada vec razmatra najbolji moguci termin za izbore, uz neke naznake da bi to mogao biti vec 18. januar.
Postoji nekoliko teorija o tome zasto Zivkovic toliko okleva da se resi svog ministra. Izvor iz DOS-a kaze za IWPR da je razlog "koncentracija moci" u rukama ovog ministra. Isti izvor tvrdi da deo moci proistice iz Mihajlovicevih veza sa grupom uticajnih biznismena koji su preziveli pad Slobodana Milosevica.
Jos jedan faktor koji otezava smenu Mihajlovica je vodeca uloga koju je njegova policija imala u poslednjih sest meseci. Tokom operacije koja je usledila posle Djindjicevog ubistva uhapseno je skoro 10.000 ljudi. Mada je to uradjeno na inicijativu vlade, nema sumnje da su ovi dogadjaji uvecali politicku tezinu ministra unutrasnjih poslova.
Praktican - i veoma bitan - razlog za zadrzavanje Mihajlovica jeste i to sto bi se njegova Liberalna stranka mogla okrenuti protiv vlade. Mada ima samo cetiri poslanik u parlamentu, vlada u ovom trenutku ne moze sebi da dozvoli da izgubi i jedan glas. Ali i sam Mihajlovic je odbacio ovu ideju, izjavljujuci za IWPR da ce Liberali ostati verni DOS-u.
Jedan od razloga (mada ga je najteze dokazati), zasto je Mihajlovic nedodirljiv i zasto se o njemu najvise raspravlja, jeste taj da kao sef policije raspolaze podacima koji bi mogli ugroziti visoke vladine sluzbenike. On je to u vise navrata poricao. "Nikada nisam prikupljao nikakve kompromitujuce cinjenice, i nikada se nisam bavio ucenama ili kompromitovanjem bilo kog od mojih politickih saveznika ili protivnika", izjavio je za IWPR u pismenoj izjavi prosle nedelje.
Mihajlovic je radio za Sluzbu drzavne bezbednosti dok je Josip Broz Tito bio na vlasti, a kasnije je bio potpredsednik vlade za vreme rezima Slobodana Milosevica. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je on najnepopularniji od svih sadasnjih ministara. U poslednjih nekoliko sedmica primio je vise udaraca, ukljucujuci i saopstenje Tribunala u Hagu da je otpecacena optuznica protiv njegovog bliskog saveznika i zamenika, generala Sretena Lukica. Mihajlovic je izjavio da ce radije podneti ostavku nego izruciti ovog policijskog generala, koga je nazvao herojem policijske akcije preduzete posle Djindjicevog ubistva.
Poslednjih nedelja Mijahlovic se nasao na meti napada zbog ugovora koji je njegovo ministarstvo dodelilo firmi Arius 2001. godine. Opoziciona partija G17 Plus objavila je 28. oktobra da je odobrio ugovor u vrednosti od 2,4 miliona evra u vreme kada je posedovao deonice u istoj kompaniji. On tvrdi da to nije tacno i da je deonice prodao nekoliko meseci pre odrzavanja tendera, i tri meseca nakon sto je postavljen na mesto ministra. U pismenoj izjavi za IWPR, rekao je: "Moje ponasanju u izbegavanju sukoba interesa bilo je skrupuloznije nego sto to zahtevaju najrigorozniji propisi koji vaze u inostranstvu ili koji su predlozeni kod nas u toj oblasti."
Mada je ministar unutrasnjih poslova sada izlozen napadima sa svih strana, pretpostavlja se da ce ostati na svom polozaju do samog kraja. A kraj je, izgleda, sve blizi.
Daniel Sunter je Koordinator projekta IWPR-a u Srbiji, a Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a.
