Preživeli svedoči o pogubljenju

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 7 October, 2011

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 712, 7. oktobar 2011.)

Na suđenju Radovanu Karadžiću, ove sedmice je iskaz dao jedini preživeli svedok pogubljenja u kojem je stradalo petoro ljudi. Govorio je o tome kako su ga srpski civili i vojnici tukli čak i dok je bio hospitalizovan zbog povreda koje su mu nanete.

„Svakome je bio dozvoljen ulazak [u sobu] . . . nezavisno od toga da li se radilo o muškarcu ili ženi, vojniku ili civilu, stražar bi ih pustio“, izjavio je svedok optužbe, Grgo Stojić, opisujući svoj boravak u prostoriji koju je nazvao zatvorskom ćelijom na odeljenju za urologiju banjalučke bolnice. U to vreme je imao 24 godine.

Dok je boravio u toj prostoriji,  u periodu od 9. novembra do 11. decembra, on nije bio na odgovarajući način lečen, već je „udaran po stomaku sve dok nije počeo da krvari“, kazala je tužiteljka En Saterlend (Ann Sutherland), čitajući sažetak svedokove izjave.

Svedok je prethodno sudelovao na suđenju Radoslavu Brđaninu – zvaničniku vlade bosanskih Srba iz ratnog perioda, koji je osuđen na 30 godina zatvora za zločine koji su nad nesrpskim stanovništvom počinjeni u brojnim bosanskim opštinama.

Svedokov raniji iskaz je uvršten u dokaze, nakon čega je Saterlendova ukratko opisala incident nakon kojeg je on završio u bolnici.

Kao bosanskog Hrvata, Stojića su 2. novembra 1992. godine, dok je bio sa svojim rođakom, „presrele dve osobe srpske nacionalnosti“, koje su išle na pijacu u Sanskom Mostu. Reč je o opštini koju su zauzeli bosanski Srbi.

Svedok i njegov rođak su potom bili prebačeni na drugu lokaciju, gde su se – po rečima Saterlendove – već nalazila još četvorica pritvorenih bosanskih Hrvata.

Šestorici zarobljenika je potom bilo naređeno da se postroje, nakon čega su pretučeni i „oduzete su im lične stvari“. Otvorena je paljba na u svu šestoricu, pri čemu je svedok pretrpeo povrede ruke, kuka i stomaka – nastavila je Saterlendova.

„Tek kada je ustao, svedok je shvatio da su ostali mrtvi“, kazala je ona. Jednom od petorice je lobanja bila razneta u paramparčad.

Svedok je uspeo da se vrati u svoje selo, da bi potom  bio odvezen u medicinske centre u Sanskom Mostu, Prijedoru i, konačno, Banja Luci. Nakon što je podvrgnut operaciji u Banja Luci, bio je pritvoren i zlostavljan u „ćeliji“ na bolničkom odeljenju za urologiju, kazala je Saterlendova.

Ona je svedoku postavila vrlo mali broj pitanja, ali mu je pokazala fotografiju njegove ruke – koja je delovala iskrivljeno i deformisano – načinjenu nakon ranjavanja, a pre no što se u Sjedinjenim Državama podvrgao dodatnim operacijama.

„Kakve fizičke ili psihološke efekte još uvek trpite zbog onoga što ste doživeli 1992. godine?“, pitala je ona.

„Sve do danas, imam noćne more, [a] strahujem da će se one i nastaviti“, kazao je Stojić.

„Teško je živeti kao invalid sa sedamdeset procenata trajne nesposobnosti, kome je potrebna pomoć drugih, koji nema dovoljno finansijskih sredstava za život, i tako dalje, i tako dalje“, nastavio je on.

Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.

Okrivljeni se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi; kao i za masakr koji je nad oko 8,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Karadžić je uhapšen jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu. Pred sudom se brani samostalno.

Kada je na okrivljenog došao red da unakrsno ispita svedoka, on je najpre izrazio „solidarnost“ sa njim zbog njegovih „rana i patnji“.

Karadžić je potom zatražio dodatne podatke o pucnjavi i onima koji su je izveli.

„Odmah ste shvatili da su to bili pripadnici paravojnih snaga, koji su po definiciji – kao što znate – izvan bilo kakve civilne ili vojne komande ili kontrole“, kazao je Karadžić svedoku.

„Nisam shvatio da je to bila paravojska, ali kada su nas doveli kod četvorice koji su već bili zarobljeni, tada sam shvatio“, kazao je Stojić.

„Ali Vama je sigurno poznato da paravojska nije ni pod čijom kontrolom, a to je ono što kažete i u transkriptu [slučaja Brđanin]“, tvrdio je Karadžić.

„To mi je bilo jasno, tako je trebalo da bude u normalnom . . .“

„Ali u tom trenutku Vi niste znali ko su oni, niti njihova imena“, umešao se Karadžić.

„Ne“, kazao je svedok.
Karadžić je ukazao i na to da je u ranijim izjavima Stojić rekao da je najpre video „dvojicu zločinaca u grmlju“.

Svedok je odgovorio da nije odmah odmah shvatio da su ti ljudi „zločinci“.

„To sam shvatio tek kad su nas pretresli pre no što su pucali u nas, i rekli nam da su pripadnici Šešeljeve vojske“, kazao je svedok.

Srbijanskom nacionalističkom političaru, Vojislavu Šešelju, trenutno se sudi pred Haškim tribunalom. Optužen je za regrutovanje paravojnih dobrovoljaca koji su tokom hrvatskog i bosanskog rata počinili zločine nad ne-Srbima.

Šešelj se pominje i u optužnici protiv Karadžića, i to kao učesnik velikog „zajedničkog zločinačkog poduhvata“, čiji je cilj navodno bilo proterivanje bosanskih Muslimana i Hrvata sa bosanske teritorije na koju su pravo polagali Srbi.

Nakon što je priveo kraju postavljanje pitanja o samom incidentu, Karadžić je prešao na ono što se svedoku dogodilo posle toga.

„U periodu od trenutka kada ste bili ranjeni do trenutka kada ste operisani [u Banja Luci], niste imali nikakvih primedbi kada su u pitanju lekari ili vlasti – prvi problemi su usledili nakon operacije, zar ne?“, pitao je Karadžić.

„Tako je“, odgovorio je svedok.

Stojić je rekao da je nakon operacije bio smešten u „ćeliju“ na odeljenju urologije, gde je svakome ko je to želeo stražar, koji je stajao pred vratima, dozvoljavao da uđe.

Svedok je ispričao kako je u dva navrata bio pretučen. Prvi put je to učinio pijanac koji ga je pogrdno nazvao „ustašom“, a kasnije vojnik koji ga je šutno „vojnom čizmom“.

Karadžić je potom sugerisao to da svedok nije bio zarobljenik, već da je pre imao status očevica zločina. On je ukazao na dokumentaciju sa suđenja Brđaninu, u kojoj se Stojić opisuje kao „nezgodan svedok“ zločina počinjenih u Sanskom Mostu.

„Bili ste upoznati sa činjenicom da se tamo [u Banja Luci] nalazite kao svedok, a ne kao zločinac“, konstatovao je Karadžić.

„Ne znam da li sam tamo bio kao svedok“, kazao je Stojić. „Znam da nikad nisam bio zločinac i nadam se da nikada neću ni biti.“

„Gospodine Stojiću, želeo bih da Vam još jednom izrazim svoje simpatije i solidarnost sa Vama . .. molim Vas da prihvatite to da sam potpuno na Vašoj strani i da Vam želim sve najbolje [na] putu oporavka“, kazao je Karadžić.

„Hvala vam, gospodine“, kratko je odgovorio svedok. „Vaše reči su dirljive.“

Pre no što je svedoku dozvoljeno da se udalji, tužiteljka Saterlend ga je na temelju unakrsnog ispitivanja pitala još nešto. Prvo pitanje se ticalo njegove izjave da „nije znao“ da li je u bolnici boravio u svojstvu svedoka ili zatvorenika.

„Nažalost, nisam zadržan kao svedok, nego kao zatvorenik“, pojasnio je Stojić.

Saterlendova je potom predočila svedokovu otpusnu listu iz bolnice. Skrenula je pažnju na vrh stranice i reč koja je prekrivena belilom.

„Možete li ovo da pročitate?“, pitala je.

Svedok je rekao da je to skraćenica za reč „zarobljen“ na njegovom jeziku, te da ne zna ko ju je napisao.

U tom trenutku se umešao i Karadžić.

„Gospodine Stojiću, uz dužno poštovanje, ja sam lekar i znam šta su otpusne liste“, kazao je okrivljeni, koji je inače psihijatar. „Ovo što je u zaglavlju ni na koji način ne može biti integralni deo dokumenta, jer je doktor napisao ono što je morao da napiše.“

Predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) je potom svedoka pitao da li mu je poznato ko je izbelio taj deo stranice.

„Ne znam“, odgovorio je Stojić. „Otpusna lista mi je bila data u tom obliku.“

Suđenje će biti nastavljeno 18. oktobra.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.