MKS OTVARA NOVO POGLAVLJE O DARFURU
Tužioci počinju da iznose dokaze o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti počinjenim u zapadnom Sudanu.
MKS OTVARA NOVO POGLAVLJE O DARFURU
Tužioci počinju da iznose dokaze o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti počinjenim u zapadnom Sudanu.
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS), Luis Moreno-Okampo (Luis Moreno-Ocampo), predočiće pred-procesnim sudijama dokaze u kojima se pominju lica umešana u darfursku krizu, što će – kako se on nada – navesti sudije da u najskorijem roku izdaju naloge za hapšenja.
U svojoj prošlosedmičnoj izjavi, Moreno-Okampo je rekao da se ti dokazi odnose na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koji su počinjeni u sudanskoj oblasti Darfur.
Ključno pitanje tiče se toga da li će dokazi dovesti do podizanja najtežih optužbi za genocid protiv visokih zvaničnika Vlade Sudana (VS) i „džandžavid“ (janjaweed) milicije, ili do blažih optužbi protiv vođa pobune.
Grupe za zaštitu ljudskih prava su do sada bile razočarane time što se optuženici pred MKS-om iz Ugande i Demokratske Republike Kongo (DRK) ne terete za najteže zločine.
One tvrde kako su iz optužnice za regrutovanje dece-vojnika, koja je podignuta protiv Tomasa Lubange (Thomas Lubanga), izostali zločini koji su počinjeni u kongoškoj oblasti Ituri, a za koje su – po njihovom mišljenju – odgovorni on i njegove oružane snage.
Kriza u Darfuru izbila je u februaru 2003., kada su lokalni pobunjenici ustali protiv vlade zbog višedecenijskog ekonomskog i socijalnog tlačenja.
VS je zauzvrat vojno i finansijski pomogla pretežno arapsku, „džandžavid“-miliciju, odobravajući i podržavajući žestoke napade na pretežno nearapske civile, koji se često pominju kao afrička plemena.
Kartum to odlučno negira, pa je u junu 2005. – svega jedan dan pošto je MKS pokrenuo istrage – osnovao Specijalni krivični sud za događaje u Darfuru (SKSDD).
Organizacije za zaštitu ljudskih prava poput Hjuman Rajts Voča (Human Rights Watch) veoma su nepoverljive prema SKSDD-a, koji je procesuirao svega nekoliko slučajeva, prevashodno krađe stoke i ostalih sitnijih zločina, i koji se očito ne trudi previše da pravdi privede počinitelje najvišeg ranga.
OPTUŽBE ZA GENOCID
Do sada je u Darfuru poginulo preko 200,000 ljudi; preko dva miliona ih je bilo prinuđeno da iz svojih domova odu u logore za IRL (interno raseljena lica); dok ih je 234,000 pobeglo u izbegličke logore koji se nalaze u susednom Čadu.
Darfurskim mirovnim sporazumom, koji je u maju 2006. potpisan u Abuji (Nigerija), situacija na terenu nije promenjena; jedini rezultat bile su podele među pobunjenicima.
Američka vlada je 2004. poslala jedan tim da prikupi dokaze od 1,200 izbeglica u Čadu, nakon čega je tadašnji državni sekretar Kolin Pauel (Colin Powell) – septembra 2004. – te napade, uz blagoslov Bele kuće, nazvao genocidom.
SAD su tada predložile rezoluciju Savetu bezbednosti UN-a, koji je potkraj 2004. poslao Istražnu komisiju u Darfur, prema čijem izveštaju iz januara 2005. genocid nije počinjen, budući da se nije moglo dokazati postojanje genocidne namere.
Međutim, komisija je otkrila da su se dogodili zločini koji nisu manje gnusni od genocida, te zatražila od Saveta bezbednosti da se povodom Darfura obrati MKS-u; a kada se to dogodilo, istražiteljima tužilaštva predala je podrobne dokaze.
Amerika ne podržava MKS, usled čega je pokušala da osnuje „ad hok“ Tribunal UN-a za Darfur, ali je naposletku ipak odlučila da ne uloži veto na odluku kojom je Savet bezbednosti u martu 2005. raspravu o Darfuru prepustio MKS-u, već da se samo uzdrži od glasanja.
MNOGO PRIČE, MALO REZULTATA
Dokazi koji će biti izneti 27. februara predstavljaće ključni korak za Morena-Okampa i neiskusni MKS, koji je osnovan 2002., ali u čijim sudnicama u Hagu (diplomatskom središtu Holandije) još uvek nije održano nijedno pravo suđenje.
Nakon što su u novembru 2006. potvrđene optužbe protiv Lubange, pred-procesne sudije su u januaru odlučile da postoji dovoljno dokaza za nastavak suđenja jedinom pritvorenom optuženiku.
S druge strane, uprkos nalozima za hapšenje koji su u julu 2005. izdati za petoricom pripadnika ugandske Vojske božjeg otpora (VBO), vođe pobunjenika su uspele da izbegnu hvatanje, pri čemu je jedan od njih – Raska Lukvija (Raska Lukwiya) – prošlog leta ubijen u unakrsnoj vatri sa Narodnim odbrambenim snagama Ugande (NOSU).
Činjenica da optuženici nisu uhapšeni rezultirala je kritikama po kojima je prvi stalni sud za ratne zločine nedovoljno jak, zbog nesaradnje država na hapšenju begunaca – što je izazvalo probleme i u UN-ovom Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Lideri bosanskih Srba koji se po 16 tačaka terete za genocid i zločine protiv čovečnosti počinjene u Bosni i Hercegovini – Radovan Karadžić i Ratko Mladić – već se punih deset godina, na zaprepašćenje MKSJ-a, nalaze u bekstvu.
Nova neprijatna rasprava otvorena je nakon što je predsednik Joveri Museveni (Yoweri Museveni) inicirao mirovne pregovore s VBO-om, smatrajući da bi pomirenje u Ugandi moglo biti efikasnije ako bi se pobunjenicima sudilo prema odredbama lokalnog zakonodavstva, uz amnestiju MKS-a.
Mnogi su to doživeli kao Musevenijevo javno potkopavanje MKS-a, iako su barem tužioci toga suda uživali nominalnu podršku države.
TVRDOGLAVA SUDANSKA VLADA
Od tri zemlje kojima su se tužioci aktivno bavili, ostalo je još da budu optužena lica iz Darfura, i to posle skoro dvogodišnjih istraga, čije je trajanje delimično uzrokovano i time što je tvrdoglava sudanska vlada tužiocima vezala ruke.
Uganda i Kongo su tražili pomoć od MKS-a, dok je Darfur MKS-u prepušten od strane Saveta bezbednosti, i to bez odobrenja Sudanaca, uz negodovanje Kartuma.
Na konferenciji koja je 23. februara održana u Aspen Institutu za međunarodno pravo u Vašingtonu, glavni MKS-ov tužilac za Darfur, Endrju Kejli (Andrew Caley), rekao je: „Ova istraga imala je više izazova nego bilo koji od 15 slučajeva na kojima sam radio u MKSJ-u.“
Uprkos tome što naglašavaju da su sa zvaničnicima sudanske vlade održali više sastanaka, istražitelji od Kartuma nisu dobili nikakvu podršku, a prepušten im je posao prikupljanja dokaza iz 17 drugih zemalja, uključujući obližnji Čad.
No, zbog porasta nasilja, čak su i istražitelji iz Čada privremeno obustavili rad, dok će neki kritičari dokaze koji će biti izneti 27. februara svakako oceniti kao slabe, jer su prikupljani odasvud, izuzev u Darfuru.
S obzirom da Kartum nastavlja da potcenjuje težinu situacije u Darfuru kada su u pitanju ljudski gubici, a zadržao je pravo gonjenja osumnjičenih za ratne zločine, MKS se suočava sa pat-pozicijom.
Pravno gledano, tužioci mogu samo da ukinu pravo na lokalno suđenje, tako što će dokazati da dotična zemlja – prema formulaciji iz osnivačkog statuta – „ne želi ili nije u stanju“ da uzorno vodi suđenja.
Tužioci su prisiljeni da sede i čekaju, posmatrajući kome će se i po kojim optužbama suditi pred SKSDD-om, pre no što budu u prilici da konstatuju kako Kartum ne želi i ne može da se suoči sa postojećom situacijom.
Tužioci – sve do sada – nisu bili u poziciji da to učine.
Kejli je u Vašingtonu potvrdio kako imena koja će tužilac saopštiti 27. februara nisu među onima koje je optužio SKSDD.
Svestan da će tužioci, ukoliko budu naveli imena pojedinaca kojima se sudi pred SKSDD-om, sudanska suđenja javno oceniti kao neprikladna, Kejli je dodao kako ne smatra da „postoji bilo kakvo preklapanje“ između onih koje MKS želi da optuži i onih protiv kojih SKSDD vodi istragu.
USPOSTAVLJANJE RAVNOTEŽE
Komentatori se pitaju hoće li tužioci eventualno pokušati da iznesu dokaze protiv onoliko pobunjenika koliko protiv vladinih „džandžavida“, članova VS-a i pripadnika vladajuće Nacionalne kongresne partije (NKP), kako bi se zaštitili od prigovora da su selektivni.
Dovoljno je reći da će dokazi protiv VS-a verovatno dovesti do nastavka opstrukcije MKS-a i UN-a od strane Kartuma.
VS je odbila da u Darfur primi mirovne trupe UN-a iz Afričke Unije (AU), premda u južnom Sudanu već boravi 10,000 pripadnika UN-a, pri čemu je nejasno kako bi vojnici AU-a ili čak UN-a ikada mogli ispuniti nalog za hapšenje lidera VS-a u Kartumu.
Ukoliko su tačne glasine po kojima se među optuženima nalazi i ministar unutrašnjih poslova Zubeir Taha, najverovatnije će uslediti grub odgovor režima, što će samo dodatno otežati život UN-ovih i humanitarnih agencija koje deluju u Darfuru.
To bi pak moglo dovesti do toga da međunarodna zajednica preko UN-a podigne ulog, tako što će – svidelo se to Kartumu ili ne – pojačati sankcije i pretnje vojnom intervencijom.
Nezavisni ekspert za Darfur, Erik Rivs (Eric Reeves) izjavio je kako smatra da su najodgovornije figure režima „sklone brutalnoj borbi za opstanak“, te upozorava da bi optužnica protiv visokih zvaničnika te „brutalne ljude“ mogla učiniti „još prkosnijima i beskrupuloznijima“.
Tužioci su svesni toga da će morati da budu krajnje pažljivi.
U aktuelnom sukobu u Darfuru, za koji mnogi kažu da se pojačava, već je upleteno 4,5 miliona civila, pa niko ne odobrava potez koji bi mogao dovesti do novog nasilja.
Optužba protiv jednog pripadnika džandžavid-milicije mogla bi – zbog nastojanja da se povrati jurisdikcija – izazvati montirani proces istom pojedincu pred SKSDD, pri čemu je gotovo neverovatno da bi vlada Sudana izručila nekog „džandžavida“, jer ova milicija raspolaže ogromnom količinom dokaza protiv nje.
Možda će pobunjenici biti imenovani u nastojanju da se uspostavi ravnoteža, ali bi to moglo izazvati nevericu međunarodnih posmatrača, koji načelno prihvataju stav po kojem je njihova relativna odgovornost za ratne zločine znatno manja od VS-ove i odgovornosti milicije.
Međutim, pobunjenički lider koji je u Abuji potpisao propali Darfurski mirovni sporazum, Mini Minavi (Minni Minawi), i koji je sada u VS-u, često se povezuje sa zločinima, pa bi optužnica protiv njega darfurske pobunjenike mogla ohrabriti da se ponovo ujedine.
VRLO REALNE POSLEDICE
U Vašingtonu je predstavnik Hjuman Rajts Voča, Ričard Diker (Richard Dicker), rekao kako bi kritičari suda na saopštenje koje će uslediti 27. februara mogli reagovati upozorenjem da MKS ugrožava mir.
Naime, mogli bi da kažu kako dokazi i potonji nalozi za hapšenje neće samo dovesti do toga da će Kartum pojačati nasilje u Darfuru, nego možda i ugroziti sudanski mirovni sporazum između Severa i Juga. Diker, međutim, ne misli tako.
„’Džandžavidima’ nisu potrebni međunarodni nalozi za hapšenje da bi pokrenuli napade“, kaže on, dodajući kako je u proteklih devet meseci VS zabranila dvojici generalnih sekretara da u Darfur pošalju mirovne trupe UN-a.
Kartum u Darfuru ima vojne ciljeve nezavisno od optužnica MKS-a, tako da „bilo kakvo intenziviranje nasilja ne ide na dušu MKS-a, nego zemalja koje imaju moć da ga zaustave, ali to ne čine“, dodao je Stiven Rikard (Stephen Rickard) sa Instituta Otvoreno društvo.
Naredni će dani biti važni za buduću jurisprudenciju „komplementarnosti“ domaćih sudskih sistema i MKS-a, dok bi kratkoročno mogli proizvesti značajne političke posledice po one koji su povezani sa Darfurom.
Katy Glassborow izveštava za IWPR iz Haga; Jan Coebergh je nezavisni ekspert za Darfur iz Haga; Stacy Sullivan izveštava za IWPR iz Vašingtona.
U svojoj prošlosedmičnoj izjavi, Moreno-Okampo je rekao da se ti dokazi odnose na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koji su počinjeni u sudanskoj oblasti Darfur.
Ključno pitanje tiče se toga da li će dokazi dovesti do podizanja najtežih optužbi za genocid protiv visokih zvaničnika Vlade Sudana (VS) i „džandžavid“ (janjaweed) milicije, ili do blažih optužbi protiv vođa pobune.
Grupe za zaštitu ljudskih prava su do sada bile razočarane time što se optuženici pred MKS-om iz Ugande i Demokratske Republike Kongo (DRK) ne terete za najteže zločine.
One tvrde kako su iz optužnice za regrutovanje dece-vojnika, koja je podignuta protiv Tomasa Lubange (Thomas Lubanga), izostali zločini koji su počinjeni u kongoškoj oblasti Ituri, a za koje su – po njihovom mišljenju – odgovorni on i njegove oružane snage.
Kriza u Darfuru izbila je u februaru 2003., kada su lokalni pobunjenici ustali protiv vlade zbog višedecenijskog ekonomskog i socijalnog tlačenja.
VS je zauzvrat vojno i finansijski pomogla pretežno arapsku, „džandžavid“-miliciju, odobravajući i podržavajući žestoke napade na pretežno nearapske civile, koji se često pominju kao afrička plemena.
Kartum to odlučno negira, pa je u junu 2005. – svega jedan dan pošto je MKS pokrenuo istrage – osnovao Specijalni krivični sud za događaje u Darfuru (SKSDD).
Organizacije za zaštitu ljudskih prava poput Hjuman Rajts Voča (Human Rights Watch) veoma su nepoverljive prema SKSDD-a, koji je procesuirao svega nekoliko slučajeva, prevashodno krađe stoke i ostalih sitnijih zločina, i koji se očito ne trudi previše da pravdi privede počinitelje najvišeg ranga.
OPTUŽBE ZA GENOCID
Do sada je u Darfuru poginulo preko 200,000 ljudi; preko dva miliona ih je bilo prinuđeno da iz svojih domova odu u logore za IRL (interno raseljena lica); dok ih je 234,000 pobeglo u izbegličke logore koji se nalaze u susednom Čadu.
Darfurskim mirovnim sporazumom, koji je u maju 2006. potpisan u Abuji (Nigerija), situacija na terenu nije promenjena; jedini rezultat bile su podele među pobunjenicima.
Američka vlada je 2004. poslala jedan tim da prikupi dokaze od 1,200 izbeglica u Čadu, nakon čega je tadašnji državni sekretar Kolin Pauel (Colin Powell) – septembra 2004. – te napade, uz blagoslov Bele kuće, nazvao genocidom.
SAD su tada predložile rezoluciju Savetu bezbednosti UN-a, koji je potkraj 2004. poslao Istražnu komisiju u Darfur, prema čijem izveštaju iz januara 2005. genocid nije počinjen, budući da se nije moglo dokazati postojanje genocidne namere.
Međutim, komisija je otkrila da su se dogodili zločini koji nisu manje gnusni od genocida, te zatražila od Saveta bezbednosti da se povodom Darfura obrati MKS-u; a kada se to dogodilo, istražiteljima tužilaštva predala je podrobne dokaze.
Amerika ne podržava MKS, usled čega je pokušala da osnuje „ad hok“ Tribunal UN-a za Darfur, ali je naposletku ipak odlučila da ne uloži veto na odluku kojom je Savet bezbednosti u martu 2005. raspravu o Darfuru prepustio MKS-u, već da se samo uzdrži od glasanja.
MNOGO PRIČE, MALO REZULTATA
Dokazi koji će biti izneti 27. februara predstavljaće ključni korak za Morena-Okampa i neiskusni MKS, koji je osnovan 2002., ali u čijim sudnicama u Hagu (diplomatskom središtu Holandije) još uvek nije održano nijedno pravo suđenje.
Nakon što su u novembru 2006. potvrđene optužbe protiv Lubange, pred-procesne sudije su u januaru odlučile da postoji dovoljno dokaza za nastavak suđenja jedinom pritvorenom optuženiku.
S druge strane, uprkos nalozima za hapšenje koji su u julu 2005. izdati za petoricom pripadnika ugandske Vojske božjeg otpora (VBO), vođe pobunjenika su uspele da izbegnu hvatanje, pri čemu je jedan od njih – Raska Lukvija (Raska Lukwiya) – prošlog leta ubijen u unakrsnoj vatri sa Narodnim odbrambenim snagama Ugande (NOSU).
Činjenica da optuženici nisu uhapšeni rezultirala je kritikama po kojima je prvi stalni sud za ratne zločine nedovoljno jak, zbog nesaradnje država na hapšenju begunaca – što je izazvalo probleme i u UN-ovom Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Lideri bosanskih Srba koji se po 16 tačaka terete za genocid i zločine protiv čovečnosti počinjene u Bosni i Hercegovini – Radovan Karadžić i Ratko Mladić – već se punih deset godina, na zaprepašćenje MKSJ-a, nalaze u bekstvu.
Nova neprijatna rasprava otvorena je nakon što je predsednik Joveri Museveni (Yoweri Museveni) inicirao mirovne pregovore s VBO-om, smatrajući da bi pomirenje u Ugandi moglo biti efikasnije ako bi se pobunjenicima sudilo prema odredbama lokalnog zakonodavstva, uz amnestiju MKS-a.
Mnogi su to doživeli kao Musevenijevo javno potkopavanje MKS-a, iako su barem tužioci toga suda uživali nominalnu podršku države.
TVRDOGLAVA SUDANSKA VLADA
Od tri zemlje kojima su se tužioci aktivno bavili, ostalo je još da budu optužena lica iz Darfura, i to posle skoro dvogodišnjih istraga, čije je trajanje delimično uzrokovano i time što je tvrdoglava sudanska vlada tužiocima vezala ruke.
Uganda i Kongo su tražili pomoć od MKS-a, dok je Darfur MKS-u prepušten od strane Saveta bezbednosti, i to bez odobrenja Sudanaca, uz negodovanje Kartuma.
Na konferenciji koja je 23. februara održana u Aspen Institutu za međunarodno pravo u Vašingtonu, glavni MKS-ov tužilac za Darfur, Endrju Kejli (Andrew Caley), rekao je: „Ova istraga imala je više izazova nego bilo koji od 15 slučajeva na kojima sam radio u MKSJ-u.“
Uprkos tome što naglašavaju da su sa zvaničnicima sudanske vlade održali više sastanaka, istražitelji od Kartuma nisu dobili nikakvu podršku, a prepušten im je posao prikupljanja dokaza iz 17 drugih zemalja, uključujući obližnji Čad.
No, zbog porasta nasilja, čak su i istražitelji iz Čada privremeno obustavili rad, dok će neki kritičari dokaze koji će biti izneti 27. februara svakako oceniti kao slabe, jer su prikupljani odasvud, izuzev u Darfuru.
S obzirom da Kartum nastavlja da potcenjuje težinu situacije u Darfuru kada su u pitanju ljudski gubici, a zadržao je pravo gonjenja osumnjičenih za ratne zločine, MKS se suočava sa pat-pozicijom.
Pravno gledano, tužioci mogu samo da ukinu pravo na lokalno suđenje, tako što će dokazati da dotična zemlja – prema formulaciji iz osnivačkog statuta – „ne želi ili nije u stanju“ da uzorno vodi suđenja.
Tužioci su prisiljeni da sede i čekaju, posmatrajući kome će se i po kojim optužbama suditi pred SKSDD-om, pre no što budu u prilici da konstatuju kako Kartum ne želi i ne može da se suoči sa postojećom situacijom.
Tužioci – sve do sada – nisu bili u poziciji da to učine.
Kejli je u Vašingtonu potvrdio kako imena koja će tužilac saopštiti 27. februara nisu među onima koje je optužio SKSDD.
Svestan da će tužioci, ukoliko budu naveli imena pojedinaca kojima se sudi pred SKSDD-om, sudanska suđenja javno oceniti kao neprikladna, Kejli je dodao kako ne smatra da „postoji bilo kakvo preklapanje“ između onih koje MKS želi da optuži i onih protiv kojih SKSDD vodi istragu.
USPOSTAVLJANJE RAVNOTEŽE
Komentatori se pitaju hoće li tužioci eventualno pokušati da iznesu dokaze protiv onoliko pobunjenika koliko protiv vladinih „džandžavida“, članova VS-a i pripadnika vladajuće Nacionalne kongresne partije (NKP), kako bi se zaštitili od prigovora da su selektivni.
Dovoljno je reći da će dokazi protiv VS-a verovatno dovesti do nastavka opstrukcije MKS-a i UN-a od strane Kartuma.
VS je odbila da u Darfur primi mirovne trupe UN-a iz Afričke Unije (AU), premda u južnom Sudanu već boravi 10,000 pripadnika UN-a, pri čemu je nejasno kako bi vojnici AU-a ili čak UN-a ikada mogli ispuniti nalog za hapšenje lidera VS-a u Kartumu.
Ukoliko su tačne glasine po kojima se među optuženima nalazi i ministar unutrašnjih poslova Zubeir Taha, najverovatnije će uslediti grub odgovor režima, što će samo dodatno otežati život UN-ovih i humanitarnih agencija koje deluju u Darfuru.
To bi pak moglo dovesti do toga da međunarodna zajednica preko UN-a podigne ulog, tako što će – svidelo se to Kartumu ili ne – pojačati sankcije i pretnje vojnom intervencijom.
Nezavisni ekspert za Darfur, Erik Rivs (Eric Reeves) izjavio je kako smatra da su najodgovornije figure režima „sklone brutalnoj borbi za opstanak“, te upozorava da bi optužnica protiv visokih zvaničnika te „brutalne ljude“ mogla učiniti „još prkosnijima i beskrupuloznijima“.
Tužioci su svesni toga da će morati da budu krajnje pažljivi.
U aktuelnom sukobu u Darfuru, za koji mnogi kažu da se pojačava, već je upleteno 4,5 miliona civila, pa niko ne odobrava potez koji bi mogao dovesti do novog nasilja.
Optužba protiv jednog pripadnika džandžavid-milicije mogla bi – zbog nastojanja da se povrati jurisdikcija – izazvati montirani proces istom pojedincu pred SKSDD, pri čemu je gotovo neverovatno da bi vlada Sudana izručila nekog „džandžavida“, jer ova milicija raspolaže ogromnom količinom dokaza protiv nje.
Možda će pobunjenici biti imenovani u nastojanju da se uspostavi ravnoteža, ali bi to moglo izazvati nevericu međunarodnih posmatrača, koji načelno prihvataju stav po kojem je njihova relativna odgovornost za ratne zločine znatno manja od VS-ove i odgovornosti milicije.
Međutim, pobunjenički lider koji je u Abuji potpisao propali Darfurski mirovni sporazum, Mini Minavi (Minni Minawi), i koji je sada u VS-u, često se povezuje sa zločinima, pa bi optužnica protiv njega darfurske pobunjenike mogla ohrabriti da se ponovo ujedine.
VRLO REALNE POSLEDICE
U Vašingtonu je predstavnik Hjuman Rajts Voča, Ričard Diker (Richard Dicker), rekao kako bi kritičari suda na saopštenje koje će uslediti 27. februara mogli reagovati upozorenjem da MKS ugrožava mir.
Naime, mogli bi da kažu kako dokazi i potonji nalozi za hapšenje neće samo dovesti do toga da će Kartum pojačati nasilje u Darfuru, nego možda i ugroziti sudanski mirovni sporazum između Severa i Juga. Diker, međutim, ne misli tako.
„’Džandžavidima’ nisu potrebni međunarodni nalozi za hapšenje da bi pokrenuli napade“, kaže on, dodajući kako je u proteklih devet meseci VS zabranila dvojici generalnih sekretara da u Darfur pošalju mirovne trupe UN-a.
Kartum u Darfuru ima vojne ciljeve nezavisno od optužnica MKS-a, tako da „bilo kakvo intenziviranje nasilja ne ide na dušu MKS-a, nego zemalja koje imaju moć da ga zaustave, ali to ne čine“, dodao je Stiven Rikard (Stephen Rickard) sa Instituta Otvoreno društvo.
Naredni će dani biti važni za buduću jurisprudenciju „komplementarnosti“ domaćih sudskih sistema i MKS-a, dok bi kratkoročno mogli proizvesti značajne političke posledice po one koji su povezani sa Darfurom.
Katy Glassborow izveštava za IWPR iz Haga; Jan Coebergh je nezavisni ekspert za Darfur iz Haga; Stacy Sullivan izveštava za IWPR iz Vašingtona.
