Karadžić zahteva da se potencijalnom svedoku uputi obavezujući poziv
Okrivljeni kaže kako želi da pozove bivšeg pripadnika kanadske vojske koji je, kako tvrdi, delovao iza linija bosanskih Srba, izviđajući ciljeve uoči vazdušnih napada NATO-a.
Karadžić zahteva da se potencijalnom svedoku uputi obavezujući poziv
Okrivljeni kaže kako želi da pozove bivšeg pripadnika kanadske vojske koji je, kako tvrdi, delovao iza linija bosanskih Srba, izviđajući ciljeve uoči vazdušnih napada NATO-a.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 714, 21. oktobar 2011.)
Radovan Karadžić je uputio zahtev sudijama da izdaju obavezujući poziv jednom potencijalnom svedoku kako bi pripadnici tima odbrane obavili razgovor s njim.
U pitanju je osoba koja se spominje kao „Svedok B“ i koja je svedočila na kanadskom suđenju Nikolasu Ribiću (Nicholas Ribic) – kanadskom državljaninu koji se za vreme rata borio na strani bosanskih Srba, da bi kasnije bio optužen za to da je u maju 1995. pripadnike Ujedinjenih nacija držao kao taoce.
Kao ratni predsednik bosanskih Srba, Karadžić se tereti i za to da je u maju i junu 1995. planirao i/ili nije sprečio da preko 200 pripadnika UN-a postanu taoci. U optužnici se navodi da su neki od talaca bili korišćeni kao živi štit za sprečavanje daljih napada NATO-a na ciljeve bosanskih Srba.
Nekoliko bivših vojnih posmatrača UN-a su već svedočili na Karadžićevom suđenju o iskušenjima koja su preživeli. Karadžić je uporno tvrdio da su oni bili ratni zarobljenici, a ne taoci.
Po Karadžićevim rečima, Svedok B je bio pripadnik kanadske vojske koji je angažovan u Bosni i Hercegovini i koji je, nekoliko meseci uoči vazdušnih napada NATO-a, bio deo tima „tajnih operativaca koji su iza linija bosanskih Srba radili na izviđanju ciljeva . . . i prikupljanju informacija“.
Vojni posmatrači UN-a, koji su bili smešteni iza linija bosanskih Srba, „dostavljali su [Svedoku B] podatke o lokacijama ciljeva i opreme, kao i procene sposobnosti snaga, a dostavljali su i obaveštajne podatke“, naveo je Karadžić u svom zahtevu.
„Svedok B je izjavio da uhvaćeni pripadnici UN-a nisu bili taoci, nego borci koji su postali ratni zarobljenici.“
Okrivljeni u nastavku kaže i da je Svedok B „odbio“ da bude intervjuisan, iako raspolaže podacima koji mogu „materijalno pomoći slučaju dr Karadžića“, pogotovo kada je u pitanju to da li su se pripadnici UN-a u maju 1995. ponašali kao „borci“.
Karadžić je stoga zahtevao da se tom licu uputi obavezujući poziv, u kojem će biti navedeno vreme i mesto intervjua koji će sa njim načiniti pravni savetnik okrivljenog, Piter Robinson (Peter Robinson).
Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.
Okrivljeni se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi; kao i za masakr koji je nad oko 8,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Karadžić je uhapšen jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
