Bosna: zapad zazire od povratka nacionalista
Povratak na politicku scenu stranaka koje su pre deset godina gurnule Bosnu i Hercegovinu u rat uznemirilo je zapadne diplomatske krugove.
Bosna: zapad zazire od povratka nacionalista
Povratak na politicku scenu stranaka koje su pre deset godina gurnule Bosnu i Hercegovinu u rat uznemirilo je zapadne diplomatske krugove.
Postizborne politicke igre i pregrupisanja koja traju vec tri meseca potvrdjuju strahovanja Zapada da ce Bosnom i Hercegovinom upravljati nacionalisticke stranke koje su zemlju gurnule u rat pre jedne decenije.
Kroz intenzivne pregovore o politickim koalicijama i tajnim dogovorima posle opstih parlamentarnih izbora 5. oktobra, tri nacionalisticke stranke su ponovo dosle na vlast na skoro svim nivoima u slozenoj drzavnoj administraciji BiH.
Stranka demokratske akcije, SDA, sprema se da upravlja bosnjackim, a Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, hrvatskim delovima Federacije BiH. Srpskim entitetom, Republikom Srpskom, RS, ce vladati Srpska demokratska zajednica, SDS.
Sve tri strane imaju pedigre tvrdokornih politickih opcija od kojih strane diplomate zaziru. Tri nacionalisticke stranke u Bosni su se vec dogovorile ko ce biti predsednici vlada u BiH i dva bosanska entiteta. Buduci premijeri sada pripremaju svoje predloge za sastav vlada na drzavnom i entitetskom nivou.
Predlozi za ministarska mesta morace da prodju kroz proveru kod Visokog predstavnika medjunarodne zajednice u Bosni Pedija Esdauna, a potom ih moraju odobriti parlamenti na drzavnom nivou, kao i nivou entiteta. To bi moglo da potraje nedeljama, ili cak mesecima. Ipak, vec sada je jasno da ce ovi ministri upravljati zemljom tokom sledece cetiri godine.
"U Bosni ionako losa situacija postaje sve gora", smatra Mark Viler, direktor uticajne Medjunarodne krizne grupe, ICG.
Ovakav ishod se ocekivao posto slab odziv glasaca na oktobarskim izborima nije isao u prilog umerenim politickim strankama poput Saveza za promene, koji je vladao zemljom na drzavnom nivou i u Federaciji BiH posle izbora 2000. godine.
Nova situacija na politickoj sceni zloslutno podseca na onu iz 1991. godine, upravo pre nego sto je buknuo ratni vihor koji je opustosio zemlju tokom tri i po godine. Zapadni mediji i citava medjunarodna zajednica sada strahuju da novoizabrani predstavnici vlasti sa nacionalistickom prosloscu nece biti u stanju da resavaju kljucna ekonomska i diplomatska pitanja.
Dominacija nacionalista u velikoj meri se oslanja na saradnju dve manje stranke koje su se u javnosti predstavljale kao umerene. Rec je o Savezu za Bosnu i Hercegovinu, SzBiH, i Partiji demokratskog progresa, PDP, u Republici Srpskoj. Cini se da je vec ostvarena postizborna saradnja izmedju ovih pet stranaka.
Ove partije mogu ocekivati podrsku od nekoliko manjih stranaka - Partije penzionera i Bosanske stranke, BOSS, iz Federacije BiH, kao i frakcije Socijalisticke partije RS, SPRS, i Srpska radikalna stranka, SRS, iz Republike Srpske.
Ova koalicija imala bi znacajnu vecinu na drzavnom nivou, kao i u entitetima sto je dovoljno za usvajanje zakona, cak i za promene drzavnog i entitetskih ustava. Povrh toga, SDA, HDZ i SzBiH imaju apsolutnu vecinu u svih deset kantona Federacije. Medjutim, ove tri stranke bi mogle imati ozbiljne teskoce u nekim kantonima zbog problema na lokalnom nivou i netrpeljivosti izmedju predstavnika lokalnih stranackih ogranaka.
Mada su se tri glavne nacionalisticke partije bitno izmenile tokom protekle decenije, malo ko veruje da su ovi politicari spremni da okrenu novi list.
Neposredno posle izbora clanova novog bosanskog tripartitnog predsednistva iz redova HDZ-a, SDS-a i SDS-a, Dragan Covic, Mirko Sarovic i Sulejman Tihic vise su paznje posvetili medjusobnim politickim sukobima umesto ekonomskim i socijalnim problemima. Na prvim sastancima njih trojica su se sukobili oko tuzbe BiH u Medjunarodnom sudu pravde u Hagu kojom se od Jugoslavije zahteva isplata ratne odstete. Ovom zahtevu za ratnim reparacijama ostro se suprotstavljaju politicki lideri iz Banje Luke jer je u tesnoj vezi sa pitanjem ucesca bosanskih Srba u ratu i samim uspostavljanjem Republike Srpske kao drugog bosanskog entiteta.
Ukoliko bi i zanemarili ratnu proslost nacionalistickih lidera, malo je nade da ce oni biti u stanju da ostave po strani medjusobne razlike i usredsrede se na obnovu zemlje. SDA se, na primer, zalaze za znatno centralizovaniju drzavu dok bi SDS zeleo da ocuva RS kao zaseban entitet pod srpskom dominacijom koji bi bio tesno povezan sa Srbijom. Za to vreme, HDZ jos uvek sanja o zasebnoj, etnicki cistoj hrvatskoj regiji u BiH.
Postoje i druge razlike medju vladajucim strankama. SDA i SzBiH snazno podrzavaju predloge medjunarodne zajednice o buducem sistemu odbrane, carinama i fiskalnim zakonima zasnovanim na porezu na dodatu vrednost. Ove predloge odbacili su svi politicari iz Republike Srpske, a najglasniji medju njima je upravo lider Partije demokratskog prosperiteta, dosadasnji premijer RS, Mladen Ivanic. PDP je takodje stranka sadasnjeg mandatara vlade RS Dragana Mikerevica.
Jedan od naizgled pozitivnih signala je spremnost SDA, sto je posledica cinjenice da je ova stranka dobila najvise glasova u BiH na oktobarskim izborima, da postavi nove i mladje ljude na istaknute polozaje. Bivsi guverner centralnobosanskog kantona, Adnan Terzic, predlozen je za mandatara nove bosanske vlade, a biznismen Ahmed Hadzipasic za mandatara nove vlade Federacije BiH.
To, medjutim, nije dovoljno da bi se razuverili domaci i medjunarodni analiticari bosanskih prilika cija predvidjanja nisu ni najmanje ruzicasta. Mnogi od njih, ukljucujuci Marka Vilera iz Medjunarodne krizne grupe, veruju da koalicija nacionalistickih stranaka nece biti u stanju da sprovede ekonomske i drustvene reforme. Ukoliko ovi napori ostanu bez uspeha, opet ce biti neophodna intervencija Pedija Esdauna.
Tokom proteklih nekoliko meseci ispunjenih politickim trvenjima, on je fakticki upravljao zemljom donoseci kljucne odluke i zakone. Ipak, postoje strahovanja da ce ovakve intervencije Visokog predstavnika medjunarodne zajednice u buducnosti Bosnu pretvoriti u pravi protektorat pod okriljem Zapada.
"To nece izgledati dobro u ocima Evropske unije, koja ocekuje potpunu demokratizaciju i postizanje samoodrzivosti Bosne i Hercegovine", kaze Viler. "Videcemo. Mozda stvari nisu tako lose kao sto izgledaju na prvi pogled."
Sead Numanovic je novinar sarajevskog dnevnog lista "Dnevni avaz", a Gordana Katana je dopisnik "Glasa Amerike" iz Banja Luke.
