Srbija: Kostunica nadmudrio Djindjica
Srpskom premijeru nije verovatno poslo za rukom da spreci Kostunicu da se kandiduje za predsednika Srbije
Srbija: Kostunica nadmudrio Djindjica
Srpskom premijeru nije verovatno poslo za rukom da spreci Kostunicu da se kandiduje za predsednika Srbije
Srpski premijer Zoran Djindjic, verovatno nije uspeo da omete jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu u buducoj kandidaturi za predsednika Srbije.
Kostunica je 23. juna na konferenciji za stampu prvi put najavio da bi mogao da izadje na izbore u septembru, uprkos tome sto kao predsednik Jugoslavije mora da ostane na toj funkciji sve do donosenja ustavne regulative za novonastalu zajednicu Crne Gore i Srbije, koja je u proceduri.
U Djinjdicevim krugovima se do sada verovalo da bi prevremeni predsednicki izbori mogli spreciti njegovog rivala Kostunicu da se bori za vlast u Srbiji, pa je otuda polovinom ovog meseca najavio te izbore za 21. septembar.
Unutar pobednicke koalicije DOS vec izvesno vreme postoji sukob izmedju ova dva lidera oko prevlasti u Srbiji. Do sada je Kostuncia, mada daleko popularniji, raspolagao sa manje moci, jer je zarobljen pozicijom jugoslovenskog predsednika koja, uglavnom, ima protokolarni karakter.
Sporazum koji je potpisan izmedju Srbije i Crne Gore, pod pritiskom izaslanika EU, Havijara Solane, omogucio je da zajednica dve drzave opstane, ali predvidjena predsednicka funkcija, takodje ne pruza vece ingerencije.
Prava moc krije se na nivou Srbije, a na mestu predsednika nalazi se Milan Milutinovic, koji posle Miloseviceve smene samo formalno obavlja tu funkciju. Njegov petogodisnji mandat istice u januaru 2003. godine.
Iza Djindjiceve uzurbane pripreme izbora stoji zelja da se omete Kostunica, i progura sopstveni favorit, cime bi on zadrzao potpunu kontrolu nad politickim zivotom Srbije.
Sva istrazivanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da Kostunica ima najvecu sansu da odnese pobedu i ugrozi popularnog saveznog vicepremijera Miroljuba Labusa, Djinjdicevog favorita.
Srpski premijer nastoji da do izbora dodje sto pre, ne samo da bi se 'oslobodio' Kostunice, vec i kako bi, ukoliko ne bude zadovoljan njihovim ishodom, mogao da u parlamentu, gde trenutno ima apsolutnu vecinu, promeni aktuelni zakon koji pruza velika ovlascenja predsedniku.
To bi bilo moguce uraditi, jer je pocetkom meseca Djindjic smenio 23 poslanika Kostunicine stranke, zbog neredovnog dolazenja na sednice i opstrukcije, tako da sada ima i punu kontrolu nad parlamentom.
Kostunica se vec izvesno vreme nalazi pred dilemom. Ako da ostavku na mesto predsednika Jugoslavije, to bi dovelo u pitanje njegovu aktivnost na ocuvanju zajednice Srbije i crne Gore, za sta se dugo zalagao. Istovremeno, medjunarodna zajednica to ne bi videla dobrim ocima, jer joj je u interesu da zajednica opstane.
Sa druge strane, ako se ne kandiduje na predsednickim izborima u Srbiji, to znaci da je potpuno prepustio vlast Djindjicu.
Zbog toga je Kostunica iznasao srednji put koji mu zakonski omogucava da istovremeno bude predsednik jugoslovenske drzave i kandidat za predsednika Srbije.
On ovakav stav crpi iz cinjenice da novi predsednik Srbije nece moci da stupi na duznost pre januara 2003.godine, kada istice Milutinovicev mandat.
Iako prema vazecem Ustavu jugoslovenski predsednik nema pravo da obavlja bilo koju drugu funkciju, njega zakon ne sprecava da se kandiduje za mesto predsednika Srbije.
Neki pravni eksperti slazu se sa ovim vidjenjem.
Milos Todorovic, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju CeSID, tvrdi za "Blic" od 22.juna, da ne postoje pravna ogranicenja za Kostunicinu kandidaturu.
"Ustav zabranjuje da predsednik obavlja bilo koju drugu javnu funkciju, ali ne postoje pravne smetnje da se osoba koja je nosilac neke drzavne funkcije kandiduje za drugu", rekao je on.
To bi u praksi znacilo da bi Kostunica, ukoliko odnese pobedu na predsednickim izborima, do januara 2003. mogao ostati u funkciji predsednika Jugoslavije i, istovremeno, biti kandidat za predsednika Srbije.
Zbog pritisaka medjunarodne zajednice do januara ce biti okoncan proces formiranja nove drzave pod imenom Srbija i Crna Gora, sto bi oslobodilo Kostunicu i omogucilo mu da preuzme predsednicko mesto u Srbiji.
Zeljko Cvijanovic je glavni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News". (BCR No 346, 28-Jun-02)
